144 godina od smrti Vuka

Izdavačka kuća "Prosveta" nedavno je objavila knjigu "Vuk u slici i reči" Goluba Dobrašinovića, jednog od najvećih znalaca života i dela Vuka Karadžića.

Dobrašinović je i član prvobitnog "Prosvetinog" uređivačkog odbora Vukovih sabranih dela, koja će, ako sve bude išlo po planu, biti dovršena posle više decenija, do kraja ove godine.

Knjiga je izuzetno luksuzno opremljena sa velikim brojem ilustracija, fotografijama svih sačuvanih Vukovih ličnih i porodičnih stvari, registrom ličnih imena, sažetkom na engleskom jeziku.

Podeljena je na poglavlja koja su posvećena Vukovom poreklu, rođenju, detinjstvu, boravku u Sremskim Karlovcima, poznanstvu sa Jernejem Kopitarom, sakupljanju narodnih pesama, ženidbi, rečniku, boravku u Rusiji, u ustaničkoj Srbiji, u Kragujevcu, putu u Nemačku.

Tu su i poglavlja o "Danici", Bukvaru, s Njegošem u Beču, u Berlinu, prevođenju Novog zaveta, misiji Beograd-Cetinje, etnografskoj karti, književnom dogovoru, zabrani Vukovih dela u otadžbini ...

Dobrašinović na popularan i veoma zanimljiv način, koristeći citate iz bogate arhivske građe ilustruje duh vremena i jezik Vukovih savremenika dok opisuje njegov izuzetno buran, bogat i trnovit život.

U rezimeu na engleskom jeziku autor ističe da je Vuk izveo nezapamćeni podvig jer je od nepismenog čobanina postao jedan od najuglednijih ljudi svoga vremena koji je stekao titulu počasnog doktora nauka slavnog Jenskog univerziteta, i postao član mnogih evropskih akademija nauka.
"Od samoukog seljaka bez ijednog svedočanstva o završenoj, makar osnovnoj školi, on je postao otac srpskog jezika, književnosti, i dobitnik dvadesetak priznanja najvećih naučnih i obrazovnih ustanova, četiri visoka odlikovanja i tri zlatne medalje kao i vlasnik najveće biblioteke među Srbima", napisao je Dobrašinović.

"On je uradio više nego cela akademija učenjaka i kada se sabere što je uradio nema mu ravnog u celoj istoriju srpske kulture jer je povukao prve brazde u mnogim oblastima srpske kulture od književnosti, etnologije do lingvistike, istorije, prvi istraživač folklora južnih Slovena, njihove gramatike i leksike", dodao je Dobrašinović.

Vukov opus dostojan po obimu i značaju nekog mitskog junaka još uvek nije do kraja istražen a ni njegov "rat za srpski jezik i pravopis", izgleda, nije završen ni posle 144 godine.

Kako Tanjug još prenosi, u Tršiću, Vukovom rodnom mestu, počeli su i pripremni radovi za potpuno obnavaljanje Vukove spomen-kuće.

Prema rečima direktorke Centra za kulturu ''Vuk Karadžić'' u Loznici Dajane Djedović, celokupna restauracija i konzervacija Vukove spomen-kuće i okućnice (vajat, kačara, koš za žitarice i drugo), u vrednosti od oko šest miliona dinara, biće obavljena prema projektu Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Valjevu.

Upravo je počela ručna izrada hrastove šindre, a potom će da usledi ponovno pokrivanje Vukove spomen-kuće i pojedinih objekata, kao i niz drugih radova koji bi, ako vremenske prilike budu povoljne, trebalo da se završe za 45 radnih dana, kazala je Djedovićeva.

Ona je dodala da predstoje i slični radovi na objektu Dositejevog muzeja i na Saborištu u Tršiću, za šta će, prema projektnoj dokumentaciji, biti utrošeno oko tri miliona dinara.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je prošle godine izdvojilo devet miliona dinara za obnavljanje objekata jedinstvenog muzeja na otvorenom u Tršiću, koji službeno ima status znamenitog mesta, dok je list "Večernje novosti" za te potrebe sakupio 636.931 dinar.

Popravka i opremanje pojedinih objekata u zaštićenoj zoni Tršića biće završeni blagovremeno kako bi u septembra ove godine bilo obeleženo sedam i po decenija od obnavljanja Vukove spomen-kuće i prvog održavanja Vukovog sabora, najstarije manifestacije u kulturi srpskog naroda, zaključila je Djedovićeva.