Žena koja je proslavila krimi-žanr i oborila Ginisov rekord

Najpopularniji pisac detektivskih romana Agata Kristi rođena je 15. septembra 1890. godine, a za svoja dela u žanru koji mnogi ne smatraju "pravom literaturom" dobila je Orden Britanskog kraljevstva.

Rođena je skromnoj porodici u vremenu kada su žene teško uspevale da se školuju i obrazuju.

Ipak, Agata je imala dobro kućno obrazovanje, za koje se pobrinula njena majka. Osim čitanja, pisanja i aritmetike, majka ju je učila da svira klavir i mandolinu.

U detinjstvu je pisala poeziju i kratke priče, a nakon odmora u Egiptu, Agata je napisala svoj prvi roman, koji je porodični prijatelj preporučio svom književnom agentu u Londonu.

Ipak, roman je doživeo fijasko. "Misteriozna afera u Stajlsu" iz 1920. godine, u kojem se prvi put pojavljuje Herkul Poaro - lik koji će je proslaviti i koji će se naći u još 32 romana i nekoliko desetina kratkih priča - nije oduševio čitaoce.

Agata Kristi potpisuje izdanja svojih romana na francuskom jeziku, oko 1965. godine (Foto: Gettyimages)

Tokom Prvog svetskog rata, Agata je radila kao medicinska sestra, a kasnije kao apotekar. Za pukovnika Arčibalda Kristija udala se 1914. godine i sa njim je imala ćerku Rozalind Hiks.

Nakon razvoda sa Arčibaldom, Agata je na neko vreme u potpunosti nestala iz javnog života.

Međutim, dve godine nakon razvoda - 1930. ponovo se udala, ovaj put za arheologa Maksa Malouana, sa kojim je bila u braku narednih 46 godina, sve do smrti.

Pisala je pod pseudonimom Meri Vestmakot, a prvi od šest romana koje je objavila pod ovim imenom napisala je 1932. godine. Sve do 1949. godine niko nije znao da je Meri zapravo Agata, a tajnu je tada otkrio magazin "Sandej tajms".

11. decembar 1926: Fotografije u Dejli njuzu pokazuju kako je književnica mogla da izgleda nakon svog nestanka (Foto: Gettyimages)

Agata je učestvovala i u Drugom svetskom ratu, pomažući ranjenicima. Radila je u apoteci u Londonu, gde je stekla velika znanja o otrovima, koji su često bili deo njenih kriminalističkih romana.

Čak i kada joj se zdravlje pogoršalo nije prestala da piše. Između 1971. do 1974. godine postalo je sasvim očigledno da joj je zdravlje narušeno, a tada je otkriveno i da pati od Alchajmerove bolesti ili sličnog oblika demencije.

Umrla je 12. januara 1976. godine, prirodnom smrću, u svojoj kući u Volingfordu. Imala je 86 godina.

Među delima Agate Kristi nalazi se više od 80 detektivskih romana i drama, a u većini se pojavljuju njeni najpoznatiji likovi - Herkul Poaro i gospođica Marpl.

Veliki deo njenih romana i priča je ekranizovan u vidu filmova i serija.

Dela slavne književnice prodata su u više od milijardu primeraka na engleskom jeziku i u više od milijardu primeraka na još 45 različitih jezika.

Prema Ginisovoj knjizi rekorda, Agata je autor najviše prodatih knjiga, dok je njen roman "Ubistvo Rodžera Akrojda" proglašen najboljim krimi-romanom svih vremena.

Agata Kristi na svoj 80. roðendan (Foto: Gettyimages)