O identitetu, "Prvoj" i "Drugoj" Srbiji u Londonu

“Srbiju i dalje mnogi smatraju ‘nedovršenom državom’, čiji se ljudi i dalje bore da odgovore na pitanje ‘ko smo mi?’”, stoji u sažetku knjige čija je autorka nezavisni istraživač i pisac specijalizovana za različite aspekte politike identiteta i analizu diskursa Jugoistočne Evrope.

“Iako je postojeća literatura preterano analizirala srpski nacionalizam, srpska javna sfera je uglavnom ignorisana. Ova knjiga popunjava praznine dajući kontekst trajnim i sveobuhvatnim dijalozima između suprotstavljenih strana kada je reč o identitetu u Srbiji.

Omaljev se fokusira na elitni diskurs i nudi svežu perspektivu ovoj temi i originalno razumevanje argumenata koji okružuju termine ‘Prva’ i ‘Druga’ Srbija.

Pažljivo preispitujući rečnik identiteta srpske elite i suprotstavljenih frakcija u kojima se koriste termini poput ‘antisrpsko’, ‘patriota’, ‘izdajnik’, ova knjiga nudi ključnu lekciju iz postkonfliktnog građenja nacije i otvara važna pitanja o simboličnoj prezentaciji političkih i kulturolških identiteta”.

Debata u kojoj su učestvovali Rasel Omaljev, Erik Gordi, Jelena Obradović Vudnik i Branislav Radeljić odnosila se na političke sukobe u periodu posle 2000. godine u Srbiji, različito razumevanje identiteta i Evrope, kao i evropskih vrednosti u srpskoj javnoj sferi.

Jelena Obradović Vudnik sa Aston Univerziteta primetila je da knjiga Rasel Omaljev destabilizuje široko prihvaćenu pretpostavku, da postoje samo dve moguće pozicije identiteta nacije – nacionalitička i liberalno progresivna, zbog čega mnogi međunarodni istraživači nisu uspeli da shvate određene kulture.
Ona je dodala da knjiga obrađuje nešto više o debate o mentalitetu i potpuno raskrinkava mit da postoji samo jedna grupa koja se identifikuje kao “srpska”.

Profesor Erik Gordi sa Londonskog univerzitetskog koleža smatra da se postojanje liberalne opozicije nacionalizmu u kako kažu “Prvoj Srbiji” često uzima zdravo za gotovo i da knjiga Rasel Omaljev opisuje do detalja samoizolovanost članova “Druge Srbije”.

Branislav Radeljić sa Univerziteta u Istočnom Londonu primetio je da bi ulazak Srbije u Evropsku uniju mogao doneti pozitivne promene i u ekonomskom i u političkom smislu, što bi ojačalo demokratske institucije u zemlji.