NIN-ova nagrada ide Goranu Gociću za "Tai"

Odluku je doneo žiri u sastavu Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov, Mića Vujičić i Vasa Pavković (predsednik), a od ogromne prošlogodišnje produkcije - pristigla su ukupno 182 naslova objavljena u 2013. godini - izabran je "Tai".

Čak petoro pisaca čiji su se romani takmičili i prošle godine bili su i ove godine u konkurenciji, a dvojica pisaca (Bojan Babić i Živojin Ivković) imali su po dva objavljena romana, koji su ispunjavali uslove takmičenja. U najužem izboru za prestižnu književnu nagradu bili su i romani "Mi, izbrisani" Slobodana Vladušića (Laguna), "Zlatno doba" Silvane Hadži-Đokić (Interpres i Tema), "Arkadija" Milete Prodanovića (Arhipelag) i "Vazdušni ljudi" novinarke Tanjuga Sonje Atanasijević (Prosveta).

Svečano uručenje nagrade Goranu Gociću zakazano je za 17. januara u 17h u Skupštini grada. Pokrovitelj NIN-ove nagrade je Pošta Srbije.

O romanu "Tai" Vladislav Bajac je napisao: "Knjiga koju određuje njen topos: Tajland. Ljubav i Tajland. Žena, putenost, demistifikacija glavnog junaka. Analiza Dalekog istoka u odnosu na (Daleki) zapad.

Da nije roman, ovo bi bila „studija o izvodljivosti“ na temu kako bi jedan samosvestan muškarac mogao ili pre – želeo da (hrišćanski) zaštiti jednu ženu. Projekat koji je u datim uslovima osuđen na propast: ne zato što nije ostvariv već zato što nije potreban. Ta naizgled krhka žena samim svojim „pasivnim“ postojanjem, prisustvom, (budističkim) odbijanjem u prihvatanju, doprineće samourušavanju ovog s početka knjige prividno mačo muškarca, koji će se u zapanjujuće poštenoj samoanalizi pretvoriti u jedno ranjivo biće. Toliko ranjivo da će njemu biti neophodan Sveti Hristifor, zaštitnik putnika.

Struktura romana građena je i jednostavno i komplikovano. Rezultat je vrlo koristan po knjigu: težina preteže u razumljivost, kao što drugi lik knjige, junakova senka, nadopuna, kontrast ili čak alter ego, idealno nadopunjuje ovog gosta u drugoj kulturi. Tako i beleške s kraja teksta nadograđuju beletristiku, to jest lepu umetnost.

Tai je lekcija samoljubivom Zapadnjaku o tome kako da izleči svoj oholi ego podatnošću Istočnjaka. No, nema tu pobednika. Možda samo poraženog. Ali i tada – „zalečenog“ Carstvom Praznine. A ona je ženskog roda."

Goran Gocić je krajem prošle godine dobio nagradu "Miloš Crnjanski" za svoj prvi roman "Tai". Rođen je u Užicu 1962. godine, diplomirao je anglistiku na Filološkom fakultetu Beograd i magistrirao medije i komunikacije na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.

Slobodni je novinar i filmski kritičar. Pisao je za Start, NIN, Filmsku kulturu, Sineast, Ekran, Borbu, Intervju, RTS i za još oko 20 medija: Dnevni telegraf, Politika, Bi-Bi-Si, Čenel 4, Indipendent, Sajt & Saund... Jedan je od autora zbornika o masovnoj kulturi "Degradirana moć: Mediji i kosovska kriza" (2000) i "Želimir Žilnik: Iznad crvene prašine", koji su objavljeni na više jezika.

Pre nekoliko godina uključio se u projekat Balkanski dnevnici, veb-sajt sa tekstovima i video klipovima o Bugarskoj, Grčkoj, Srbiji, Rumuniji, Albaniji i Makedoniji i njihovim pravoslavnim crkvama. Sajt je bio kratkog daha, ali Gocić je završio svoj dokumentarni film o crkvi u Bugarskoj.

Dobitnik je više nagrada za eseje. Objavio je studije: "Endi Vorhol i strategije popa" (1997/2012) i "Emir Kusturica: Kult margine" (2001/2006).

Autor je dugometražnih dokumentarnih filmova "Bloody Foreigners" (2000) i "Balkanski dnevnik: Bugarska" (2010). Radovi su mu prevedeni na deset jezika.

Foto: TANJUG/NENAD MILOŠEVIÆ/tj

U intervjuu "Novostima" on je za glavnog junaka romana "Tai" naveo da je to "sredovečni, pomalo naivni i fantazijama skloni gospodin koji, posle decenije manje-više otmenog propadanja u Beogradu, gubi veru u ljude i zatiče se u tački gde se susreću emotivna, duhovna i profesionalna kriza".

Na mikronivou, u romanu "Tai", zapadnjaci se isceljuju i vraćaju k sebi u društvu Tajlanđanki, dok one podižu budžet za popravku krova i školski pribor. Na makronivou, Zapad istrajno gaji pripovesti o pustolovima koji otkrivaju nove zemlje i njihove prirodne lepote, a Treći svet propoveda o prometejskim belim bogovima koji dolaze izdaleka i donose moć, znanje i tehnologiju, rekao je Gocić.

Ako pogledate sudbine Pola Gogena, Marka Pola ili Džejmsa Kuka, vidite da su se ovakvi mitovi pretočili u istoriju. Sličan je slučaj i s romanom "Tai" - i u njemu legende, kao što je ona o Svetom Hristiforu, postaju deo jedne intimne istorije.

"Mi iz bivše Jugoslavije smo, poput junaka romana 'Tai' preživeli gorku porodičnu svađu i razvod, tokom kojih smo uglas vežbali da se raspravljamo i mrzimo one koji su nam najsličniji. U kompletu sa strahom od stranaca, došli su i brojni drugi strahovi. Tužna je istina da smo se urotili protiv sebe. Posledica je blokiranost, podozrivost i izdeljenost na sitne, nemoćne i zavadjene feude - uključujući i raskomadanu književnost jednog zajedničkog jezika", rekao je Gocić.