Gardijan poredi Kiša,Džojsa i Kafku

„U ’Času anatomije’, eseju dužine knjige objavljenom 1978. godine, jugoslovenski pisac Danilo Kiš podelio je istoriju kratkih priča u dve ere – pre Borhesa i posle Borhesa. Imajući ovo na umu, poslednje dve zbirke priča koje je Kiš objavio tokom života, ’Grobnica za Borisa Davidoviča’ i ’Enciklopedija mrtvih’, predstavljaju zadivljujući doprinos fikciji posle Borhesa, smeštajući se negde između imaginacije i zacementirane realnosti dokumentovanog“, navodi Kris Pauer.

U članku se posebno ističe način na koji Kiš obrađuje realnost i sirove, istinite činjenice, zbog čega ga porede sa Džemsom Džojsom, Brunom Šulcom i Francom Kafkom, koji su i sami imali uticaj na Kiša.

Navodi se da je Kiš verovao da književnost mora „ispraviti“ istoriju, jer je ova druga suviše uopštavajuća. Posebno mesto zauzima analiza dela „Grobnica za Borisa Davidoviča“ kao i predstavljanje piščeve biografije.

Kišovu opčinjenost realnošću, autor teksta nakon detaljnog objašnjenja ilustruje citatom iz knjige „Saveta mladom piscu“: „Ne veruj u statistike, u cifre, u javne izjave: stvarnost je ono što se ne vidi golim okom.“

Pauer Kiša predstavlja kao jednog od najznačajnijih evropskih pisaca posle Drugog svetskog rata, objašnjavajući da je njegova reputacija u anglosaksonskim zemljama na nezavidnom nivou. Zanimljivo je i da trećina stanovnika Srbije ne zna ko je Danilo Kiš, niti su čitali njegove knjige. Ovaj podatak rezultat je istraživanja „Kulturne prakse građana Srbije“, čiji su rezultati krajem prošle godine saopšteni u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu.

Gardijanov književni serijal o kratkim pričama, u kojem je svoje mesto našao i Kiš, predstavio je brojne klasike svetske književnosti, od Đovanija Bokača do Ernesta Hemingveja, Džemsa Džojsa, Reja Bredberija...