Bio je legenda Holivuda, pričao je srpski i svuda pominjao srpsko prezime

Tu informaciju saopštio je danas direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić na promociji srpskog izdanja knjige memoara Karla Maldena, pod nazivom "Kako sam uspeo", koju je objavio "Službeni glasnik".

Priređivač srpskog izdanja knjige Aleksandar Vlajković rekao je da će spomenik Maldenu biti postavljen i u Muzeju oskarovaca koji se gradi u Holivudu, da ima uveravanja da će slavnom glumcu spomenik biti podignut i u Republici Srpskoj odakle Karl Malden, tj. Mladen Sekulović potiče, kao i u Merilvilu u Indijani (SAD).

Povodom ranijih napisa u medijima da će tim povodom u Beograd doći glumac Majkl Daglas, veliki Maldenov prijatelj, Vlajković je rekao da to jeste planirano, da je Daglas čak i potvrdio, ali da do toga neće doći, te da se očekuje dolazak nekih drugih gostiju iz Holivuda.

Vlajković je izrazio nadu da će Malden dobiti i svoju ulicu u Beogradu za, kako je naglasio, "večno sećanje na njegovo delo i veliku ljubav prema Srbiji".

O Maldenu je danas u Kinoteci govorio i Den Tana, koji ga je poznavao više od 55 godina.

On se prisetio svog šoka kada mu se jedan glumac, koji je u tom trenutku stajao pored Hemfrija Bogarta, obratio na srpskom jeziku.

Den Tana se prisetio i kada je Malden odbio da operiše svoj nos, posledicu povrede na košarci, i tada je rekao kako će sve one lepe holivudske glumce pobediti glumom.

"To je i uradio, pobedio ih je glumom. Radio je sa najvećima i nema onog koji nije rekao da je najbolji glumac sa kojim je radio upravo Karl Malden. Mnogo sam od njega naučio. Boga nikada nisam video, ali anđela jesam i to je Karl Malden", rekao je Den Tana koji je i doneo pre tri godine predmete za legat u Kinoteci.

Ideja o postavljanju spomenika i objavljivanju Maldenovih memoara rodila se pre pet godina kada je ćerka slavnog glumca, Karla Malden, boravila u Beogradu.

Izvršni direktor Sektora za izdavanje knjiga "Službenog glasnika" Petar Arbutina rekao je da je knjiga "Kako sam uspeo" govori o tome kako je Malden uspeo da postane i veliki čovek i veliki umetnik i od početka do kraja uspeo da ostane Srbin koji se pođednako dobro oseća i u srpskom i u američkom odelu.

Vlajković je knjigu "Kako sam uspeo" uporedio sa autobiografijom Mihajla Pupina "Od pašnjaka do naučenjaka", istkavši da obe govore o tome da sve počiva na mukotrpnom radu i trudu.

Snimanje filma "Tramvaj zvani želja", foto: Gettyimages

Od malih nogu govorio je srpski i rado pričao o svom poreklu

Pravo ime Karla Maldena je Mladen Sekulović. Rođen je 22. marta 1912. godine u Čikagu. Otac mu je bio Srbin, a majka Čehinja. Iako rođen u Čikagu, odrastao je u obližnjem gradu Geriju, u Indijani.

Maldenov otac, Petar Sekulović, napustio je rodno Podosoje kod Bileće i "trbuhom za kruhom" došao u Čikago. Tu je rođen Mladen, kao najstariji od trojice braće. Njegova majka je bila Mini Sekulović, Čehinja, zaposlena u tekstilnoj industriji.

Malden je od malih nogu je govorio srpski. Rado je pričao o svojoj prošlosti i poreklu. Spominjao je da mu je otac radio težak posao u čeličani u Geriju, kao i on kasnije. Njegov otac je osnovao najstarije srpsko pevačko društvo u Americi, zvano "Sokol Grupa-Branko Radičević".

Malden, tada još uvek Mladen Sekulović, napustio je Geri i rad u čeličani 1934. godine, radi pohađanja "Gudmenove škole" u okviru "Gudmen teatra" u Čikagu. Tada je promenio ime u Karl Malden, na nagovor pozorišta. Nije imao dovoljno novca za školovanje, ali je ubrzo dobio stipendiju. Nastupao je u pozorištu tri godine, a onda je ostao bez posla i novca, pa se vratio kući.

Otputovao je u Njujork 1937. i glumio u "Brodvej teatru". Bio je kratko angažovan na radiju i dobio nezapaženu ulogu u svom prvom filmu "They Knew What They Wanted". Nakon toga se pridružio "Grup teatru", gde je upoznao reditelja Elija Kazana, u čijim je filmovima kasnije stekao popularnost.

Učestvovao je u Drugom svetskom ratu i za to vreme dobio malu ulogu u predstavi i filmu američke vojske "Winged Victory". Po završetku rata, dobio je još jednu malu ulogu u predstavi "Truckline Cafe", sa tada nepoznatim Marlonom Brandom.

Snimio 65 filmova, a neki od najpoznatijih su: "Tramvaj zvani želja", "Na dokovima Njujorka" i "Paton". U Beogradu je glumio u filmu "Suton". Značajna je i njegova uloga u TV seriji iz sedamdesetih "Ulice San Franciska".

Igrao je rame uz rame sa Marlonom Brandom, Vivijen Li, Stivom Mekvinom, Majklom Daglasom, Kim Hanter i mnogim drugim holivudskim legendama.

Oskara je dobio kao negativac u filmu "Džungla na asfaltu" iz 1951. godine.

Foto: Gettyimages

Koristio svaku priliku da pomene srpsko prezime na filmu

U filmovima je koristio svaku priliku da pomene prezime Sekulović. Tako u filmu "Paton", u ulozi generala Omara Bredlija kaže jednom vojniku: "Dodaj mi taj šlem Sekuloviću!" U filmu "Dead Ringer", kao policijski detektiv kaže drugom detektivu: "Daj mi moju kapu Sekuloviću!" Takođe, u njegovom filmu "Fear Strikes Out", pojavljuje se bejzbolski skaut Sekulović. Kao zatvorski čuvar u filmu "Birdman of Alcatraz", čita listu zatvorenika, među kojima se nalazi i jedan Sekulović. Najpoznatiji primer toga je u TV seriji "Ulice San Franciska", u ulozi policijskog poručnika Majka Stouna, kada zaposli pomoćnika Sekulovića. U jugoslovenskom filmu Suton je glumio Marka Sekulovića.