Kasne pripreme stogodišnjice Velikog rata

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić nedavno je upozorio da se Srbija, kada je reč o tom velikom jubileju, ponaša kao da se ništa ne dešava.

"Ja ne želim da učestvujem u nečemu što nije organizovano i pripremljeno i što može vrlo loše da nas predstavi", rekao je Nikolić, dodavši da je Srbiji stigao poziv Belgije da učestvuje u ceremononiji obeležavanja godišnjice, a da bi takav poziv trebalo da stigne i iz Francuske.

Istoričar i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti Dragoljub Živojinović izjavio je danas Tanjugu da Akademija još nije dobila ni dinar za organizovanje velikog naučnog skupa posvećenog Prvom svetskom ratu, za koji, kako je rekao, postoji veliko interesovanje domaće i strane naučne zajednice.

Živojinović je rekao da je predsedniku Nikoliću dostavljen detaljan plan o toj manifestaciji, kao i projekcija troškova. On je objasnio da je naučnicima učesnicima skupa potrebno platiti putne troškove, smeštaj i organizovati izlet u Šumadiju, gde su se odigrale istorijske bitke Prvog svetskog rata, ali da je nemoguće uputiti pozive niti najaviti konferenciju ukoliko nije izvesno da će biti obezbeđena sredstva.

Akademik Živojinović je naglasio da SANU ne traži veliki iznos i da bi, osim konferencije, u sklopu obeležavanja veka od početka Prvog svetskog rata, trebalo da bude objavljeno osam tomova diplomatske građe Kraljevine Srbije od 1903. do 1914. godine.

Organizacioni odbor SANU je, kako je rekao, takođe, sa Radio-televizijom Srbije dogovorio snimanje ciklusa polučasovnih emisija u kojima će istoričari govoriti o ulozi velikih sila na Balkanu od Berlinskog kongresa 1878. godine do Prvog svetskog rata.

"Shvatio sam da država na vrhu još nije presekla šta hoće da radi i ne treba na Akademiju ili na nekog drugog svaljivati odgovornost za nešto što nije u njenim rukama", rekao je Živojinović.

I istoričar Danilo Šarenac sa Instituta za savremenu istoriju konstatovao je da je neobično to što Srbija još nema program obeležavanja veka od početka Prvog svetskog rata, podsetivši da je Belgija svoj scenario objavila još pre dve godine.

I Živojinović i Šarenac su izrazili zadovoljstvo zbog poziva koje Srbija dobija za učešće u inostranim ceremonijama obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata.

Živojinović kaže da je dobro što su Francuzi odlučili da Srbiju uključe u obeležavanje, jer su se, prema njegovom mišljenju, u jednom trenutku nekorektno poneli prema Srbiji učestvujući u organizaciji programa u Sarajevu, iz čega su se u međuvremenu povukli i prepustili palicu Austriji i Nemačkoj.

Šarenac, međutim, ističe da ne treba unapred govoriti o revizionističkom karakteru mnogih manifestacija koje će sledeće godine biti održane u Sarajevu, jer kako je rekao, u programima skupova koji će tamo biti organizovani nije video ništa sporno.

"Ja ću kao učesnik ići u Sarajevo, jer stvari ne smeju da se odvijaju bez nas. Ako ne bude doličan i primeren naučnim standardima, skup se uvek može napustiti, ali najgore je obaveštavati se o događajima iz treće ruke", rekao je Šarenac Tanjugu.

Prema njegovim rečima, ne treba preuveličavati opasnost od istorijske revizije uzroka izbijanja Prvog svetskog rata, jer pored knjiga novijeg datuma u kojima se preispituje uloga i odgovornost Srbije, postoji i niz knjiga u kojima se na nju gleda u izrazito pozitivnom svetlu.

"Naša nauka i političari često nisu svesni načina na koji funkcioniše razvoj naučne misli, jer normalno je da se neke naučne postavke dovode u sumnju, ali one se ne prihvataju tako lako i zato treba razumno reagovati na sve pokušaje revizije istorije", kazao je Šarenac.

Za razliku od Šarenca, SANU, prema Živojinovićevim rečima, nije dobila poziv ni za jedan od skupova koji će naredne godine biti organizovani u Sarajevu.