Tic, Tac, Tic, Tac ....

Turneja je započela krajem avgusta prošle godine, a završiće se početkom septembra ove. Već prošlogodišnji, prvi deo turneje, oborio je rekord zarade solo umetnika koji je opet držala Madona sa svojom prethodnom, "Confessions" turnejom. Samo u 2008. "Sticky and Sweet" koncertna turneja zaradila je preko 280 miliona dolara.

Kao i njene ranije turneje i ova je podeljena na četiri čina. Koncert otvara "Pimp" čin, svojevrsni omaž art dekou dvadesetih godina prošlog veka. Madona se na scenu, nakon uvodne 3D video animacije na ogromnim ekranima, pojavljuje na prestolu sa sedištem u obliku velikog slova "M", obučena u Živanšijevu kreaciju. Vrhunac ovog prvog dela koncerta predstavlja legendarni "Vogue" u novom muzičkom aranžmanu, izmiksovan sa taktovima "4 Minutes", a u koreografiji Jamie Kinga koja ostavlja bez daha.

Sledeći, "Old School" čin, predstavlja podsećanje na njene njujorške klupske početke osamdesetih godina prošlog veka, uz nekoliko njenih najraniih hitova.

Trećim, "Gypsy" činom, dominiraju latino ritmovi, od kojih "La Isla Bonita", u pratnji ciganskog orkestra iz Ukrajine i izmešan sa nekim tradicinalnim ciganskim pesmama, jedan od najvećih hitova njene karijere, predstavlja vrhunac ovog dela koncerta. U ovom delu peva i baladu "You Must Love Me" iz mjuzikla "Evita" koji je kompozitoru 1996. godine doneo Oskara za najbolju filmsku muziku.
Šou se završava "Rave" činom koji predstavlja mešavinu dalekoistočnih uticaja, energijom nabijene elektronike i koreografija na granici sportske gimnastike.

Kritika je bila nepodeljeno blagonaklona, izuzimajući neke tradicionalno republikanski obojene medije u Americi. Kritičar britanskog "Independenta" je napisao - "Ako ima nekoga ko je u poslednje vreme video nešto ovako blistavo, inovativno i toliko energijom nabijeno, molimo ga da nas obavesti. Koreografija, vizuelni efekti, njen talenat i talenat svih onih koji učestvuju u ovom spektaklu, obaraju s nogu". "Times" je napisao - "U premijer ligi 'song-and-dance' spektakla, kraljica popa ostaje bez poraza, a i bez konkurencije". Novinar časopisa "Sun", koji je jedan od najtiražnijih britanskih časopisa, svoj izveštaj s koncerta završio je rečima - "Nema nikakve sumnje ko je još uvek kraljica. Živela kraljica". A kritičar "Daily Maila", koncert je nazvao "dvočasovnim pozorišnim blokbasterom formata koji može da iznese samo Madonna".

Mada "Sticky and Sweet" ne sadrži toliko uznemiravajuće elemente koliko njene ranije turneje koje su često izazivale pozive na bojkot i lobiranje za otkazivanje, ipak ni ova nije prošla bez izvesnih "spornih" trenutaka koji su izazvali burne reakcije.

Za vreme "Get Stupid" video predaha između trećeg i četvrtog čina spektakla, čija je tema globalno zagrevanje, ekološke katastrofe, političke diktature i ludilo potrošačkog društva, mogle su se videti scene u kome su u istom kontekstu prikazani Hitler, Mugabe i tadašnji republikanski predsednički kandidat, Džon Mekejn. Nasuprot njima prikazani su Džon Lenon, Gandi, Opra Vinfri i Al Gor uz demokratskog predsedničkog kandidata Baraka Obame. Video je izazvao metež u političkom svetu, posebno u Mekejnovom izbornom štabu odakle su stigle besne reakcije. Portparol Taker Baunds, tim povodom izdao je zvanično saopštenje - "Poređenja u video spotu su sramotna, nečuvena, neprihvatljiva i izazivaju duboke podele. Jasno pokazuje da kada je u pitanju podrška Baraku Obami, slavne ličnosti koje ga podržavaju, ne znaju ni za kakvu meru".

U večeri izborne pobede Baraka Obame, Madona se publici obratilima ovim rečima - "Ovo je istorijsko veče. Ovo je jebeno istorijsko veče i srećni smo što možemo da ga podelimo sa svetom ... Ovo je početak jednog drugačijeg sveta. Jeste li spremni?", a za vreme njenog govora video bimovima svetleo je natpis - "Pobedili smo!". Nakon završetka predsedničkih izbora sporne slike Mekejna izbačene su iz spota.

Drugi politički skandal izazvala je nakon nastupa u njujorškom Medison Skver Gardenu gde je, na zahtev publike, otpevala par stihova svoje pesme "I Love New York" ... umesto stiha "If you can't stand the heat, Then get off my street", Madona je otpevala "Sarah, fucking Palin, can get off my street". Republikanski mediji koji nisu u ljubavi sa Madonom još od njenog albuma "American Life" iz 2003. godine, dočekali su je na nož, a izviždao ju je i deo publike.

Nije odolela da ne napravi komentar ni na račun svog starog neprijatelja, pape. Za vreme koncerta u Rimu, u jednom trenutku, publici se obratila - "Želela bih da ovu pesmu posvetim papi. Ja znam da me papa voli, jer i ja sam božije dete! I, znate šta još? I made it through the wilderness ... " započela je da peva svoj hit iz najranijih dana, indikativnog naziva - "Kao devica". Publika je ovo propratila s odobravanjem a snimak iz Rima je narednih dana bio pravi hit na youtube sajtu.

Međutim, ono što je bila glavna medijska senzacija u vreme trajanja prvog dela turneje ipak nisu bili njeni politički ispadi, već vest o razvodu sa drugim mužem, britanskim rediteljem Gajem Ričijem. Barem godinu dana ranije pojedini tabloidi su, pozivajući se na "dobro obaveštene" i "bliske izvore", počeli da špekulišu o tome da je njihov brak u ozbiljnoj krizi i pred krajem. Njih dvoje nisu se preterano baktali oko demantovanja ovakvih glasina ograničavajući se na komentare da "kao i svaki drugi brak i njihov ima uspone i padove", ali da su "posvećeni zajedničkom prevazilaženju problema i nesuglasica uz obostrano razumevanje, podršku i strpljenje". Tabloidi su bili puni i članaka o tome kako se njihov brak održava zahvaljujući redovnom posredovanju i savetima njenog kabala gurua, Jehude Berga.

Vest o razvodu odjeknula je u oktobru 2008. u sred turneje. Mada je u početku delovalo da će razlaz biti civilizovan i diskretan, malo je falilo da se pretvori u krajnje nedolično javno prepucavanje. Treba priznati da su tome u mnogome doprineli mediji koji nisu birali sredstva da dođu do što sočnije informacije, bilo od bliskih prijatelja, sudskih izvora ili upornim saletanjem samih aktera.

Sve se, ipak, završilo, na svega nekoliko javnih ispada. Gaj je Madonu, navodno, pred jednim novinarem nazvao "fitnes fanatikom" i "manijakalnim radoholičarem", opisujući intimne bračne trenutke kao "rvanje sa mišićima i kostima".

Za vreme jednog koncerta u Americi, Madonna je jednu od svojih pesama posvetila "emotivno retardiranima", što su svi jednodušno protumačili kao poruku mužu.

Međutim, rat u najavi, iznenada se obustavio i mediji su se usredsredili na to koliko će Gaj profitirati na ovom braku, tačnije razvodu. Pominjale su se neverovatne sume od preko 100 miliona funti, što bi ovaj razvod učinio jednim od najunosnijih u istoriji šoubiznisa, a definitivno najunosniji kada je u pitanju isplata suprugu od strane supruge. Privremeni dekret o razvodu donesen je u novembru 2008. a razvod je stupio na snagu u januaru 2009. godine. Gaj Riči, koga su britanski tabloidi često nazivali "gospodin Madona", dobio je između 50 i 60 miliona funti u koje je uračunata i vrednost njihovog seoskog imanja sa kućom u Engleskoj, nekada vlasništvo Sesila Bitona.

Brak je potrajao osam godina. Medijska oluja izazvana razvodom još se nije ni stišala a već se pojavio novi tabloidni materijal. Za vreme gostovanja u Brazilu, gde je u Sao Paolu i Rio de Žaneiru imala nekoliko stadionskih nastupa, Madonu su upoznali sa brazilskim modelom Hesusom Lusom. Hesus je 28 godina mlađi od nje, Madonna je starija čak i od njegove majke. Čuveni fotograf Stiven Klajn, napravio je seriju fotografija Madone i Hesusa koje je magazin "W" objavio na čak 46 strana. Smeštene u odgovarajući seting jednog hotela u Rio de Žaneiru, fotografije odišu erotičnošću i "pogrešnom idejom o seksu", kakva se kod Madone nije videla još 1992. i famozne knjige "Sex".

Reakcije su, kao i uvek kada je Madona u pitanju, bile krajne polarizovane. Pojedini mediji u njima su videli "besprizorni egzibicionizam, krajnju nedoličnost i ne prezanje ni od čega za sticanje publiciteta", dok su ih drugi protumačili kao "rušenje još jednog tabua" i "potvrdu beskompromisnog feminizma".

Bilo kako bilo, Hesus je preko noći od anonimnog brazilskog modela, postao "hot item" Njujorka. Njegov nekadašnji agent novinarima je ispričao kako je mladi Hesus nekada bio presrećan ako bi mu obezbedio honorar od 200 dolara po reviji, dok je sada "jednostavno promenio broj telefona". Novine su pisale da Hesus u Njujorku, nakon slave koja ga je iznenadna snašla, odbija da na pistu izađe za honorar koji ima manje od šest cifara.

Priroda njihovih odnosa i dalje ostaje nerazjašnjena i nagađanja se kreću od "prijateljskog" do "strastveno emotivnog". Paparaci ih redovno "hvataju" zajedno u najrazličitijim mogućim situacijama, uključujući i zajednička prisustvovanja predavanjima u kabala centru, koja je Hesus, iako odrastao u skromnoj katoličkoj porodici, počeo redovno da posećuje.

U julu prošle godine, samo par nedelja pred početak njene svetske turneje, njen rođeni brat Kristofer Čikone, izdao je knjigu "Život sa mojom sestrom Madonom". Knjiga je debitovala na drugom mestu best seler liste "New York Times-a" i postala je "must read" za njene fanove širom sveta. Iako se ne zna broj njenih objavljenih neautorizovanih biografija u svetu, ovo je bila prva prava prilika da se saznaju detalji iz njenog privatnog života i karijere iz prve ruke, od "insajdera" i dugi niz godina njoj najbliskije osobe. Knjizi su se obradovali i mediji koji su se naslađivali bratovljevim opisima slavne sestre koji ju je prikazao kao kontrol manijaka, narcisa i ciciju, a Kristofer je preko noći postao omiljeni gost brojnih TV tok šou emisija, i to ne samo u Americi.

Kristofer je dve godine mlađi od sestre Madone i ona je sa njim najbliskija od svojih sedmoro braće i sestara. Kako piše u svojoj knjizi, Madona, od kako se pre 25 godina proslavila, kontakte s ostatkom porodice održava na minimumu a sa pojedinim članovima gotovo i da ga nema. Madonini fanovi Kristofera pamte iz najranijih dana njene karijere kada se pojavljivao kao jedan od njenih igrača u prvim spotovima. Bio je njen garderober na prvoj, "Virgin" turneji.

U knjizi opisuje kako ga je strašno mučilo to što je od njenog igrača spao na njenog garderobera. Madona je, prema njegovim rečima, privatno zapravo vrlo stidljiva, i nije želela da je "nepoznati ljudi gledaju golu", niti da joj "stranci brišu znoj sa nagog tela" dok menja kostime za vreme koncerta. Zvezdane trenutke saradnje sa svojom sestrom Kristofer doživljava u prvoj polovini devedesetih - bio je scenograf njene "Blond Ambition" turneje iz 1990. i reditelj i umetnički direktor "Girlie Show" turneje iz 1993. godine. Budući je Kristofer otvoreno gej (knjiga opisuje i traumatični trenutak kada ga je sestra javno autovala u intervjuu za jedan američki gej magazin), ove dve turneje su, zbog svog specifičnog homoerotičnog senzibiliteta, među njenim gej fanovima i dalje najomiljenije. Kasnije je počeo da radi kao dizajner enterijera i dizajnirao je nekoliko sestrinih kuća u Njujorku, Los Anđelesu i Majamiju. Njihov bliski odnos počinje da se narušava u drugoj polovini devedesetih zbog njenih neprestanih optužbi da je narkoman (Kristofer priznaje da je samo "rekreativni konzument droga, nikako ovisnik"), kao i njene opsesivne potrebe da mu kontroliše život. Odnos je tačku pucanja dostigao po ulasku Gaja Ričija, koga Kristofer opisuje kao homofoba, u Madonin život.

Knjiga je prepuna pikanterija i detalja. Konačno, kako to izgleda svakodnevnica najslavnije žene na svetu? Prema njegovim rečima, to je život surove vojničke discipline i opsesivne kontrole i najsitnijih mogućih detalja. Madona ustaje vrlo rano, trči desetak kilometara, veći deo ostatka dana posvećuje poslu. U krevet odlazi pre ponoći ali budući pati od nesanice noći često provodi u čitanju. Dešava se da noću ne spava više od tri sata. Živi na strogoj makrobiotičkoj dijeti a dan započinje inspiranjem grla i nosa slanom vodom. Vozi se u kabriolet mercedesu čiji se krov nikada ne spušta, jer bi to moglo da "škodi njenoj koži".

Kada je "Playboy" sredinom osamdesetih objavio njene nage fotografije iz vremena kada još nije bila slavna, Madona je svojoj sekretarici naložila da telefonira njenom ocu i o tome ga obavesti. Kada joj se prvi brak sa glumcem Šonom Penom raspao, opet je sekretarica bila ta koja je telefonirala Kristoferu i zamolila ga da dođe u Los Anđeles i teši svoju sestru. Čak i u kriznim situacijama Madona ljude drži na odstojanju. Iako jedna od najbogatijih žena šoubiznisa, Madona cepidlači. Svojoj devedeset i kusur godina staroj baki po majci mesečno daje svega 500 dolara. Brat je sumnjiči da je to samo zbog toga što je baka, kada su bili mali, svu Čikone decu tretirala jednako, dok je Madona uvek zahtevala poseban status. Opisuje scenu kada po njenom nalogu na aukciji u "Sotbiju" kupuje dve slike za 65 000 dolara ali sestra se kasnije predomišlja i odbija da mu nadoknadi potrošeni novac. Politika "Sotbija" je da ne refundira novac i Kristofer naredne mesece životari pozajmljujući se od prijatelja sve dok mu ne pođe za rukom da kupljene slike preproda. Prilikom uređivanja jedne od njenih kuća predlaže joj da potpišu ugovor što izaziva izliv njenog besa u kome ga naziva "nezahvalnim govancem". On joj uzvraća mejlom u kome je naziva "pop zvezdom koja stari, pri tom je još i bez talenta, sem onog da isisava talente drugih". Kontakt se prekida ali ga on obnavlja nekoliko nedelja kasnije jer mu je potreban novac.

Knjigom, u raznim situacijama, defiluju Kejt Mos, Džoni Dep, Gvinet Paltrou, Naomi Kembel, Šon Pen, Donatela Versaće ... Kejt Mos upoznaje na reviji Donatele Versaće koja mu prilazi sa sledećom rečenicom - "Kristofere, treba mi malo koke i čaša šampanjca". Kortni Lav i Džek Nikolson se drogiraju sa njim na nekoj holivudskoj žurci ali mu se "oboje kunu da im je to prvi put". Demi Mur i Ešton Kučer, koji s Madonom pohađaju predavanja kod istog kabaliste, bivaju pozvani na večeru. Nakon večere Madona ustaje i saopštava im da ona i Gaj "sada odlaze u bioskop" ali da su Demi i Ešton "dobrodošli da ostanu na desertu".

Madona ga poziva na svoje venčanje s Gaj Ričijem u škotskom zamku Skibou, ali mu troškove avio karte odbija od neisplaćenog honorara za uređivanje jedne od njenih američkih vila. Poziva oca i maćehu i pokriva im troškove ali mlađoj sestri Pauli, koja izražava želju da prisustvuje venčanju, odgovara sa "dođi, ako imaš para za put".

Nakon njenog venčanja sa Ričijem njihov, već nekoliko godina zategnut odnos, sasvim se prekida. Kristofer godine provodi u, manje više, bezuspešnim pokušajima izgradnje karijere dizajnera enterijera. Konačno počinje da odlazi i na psihoterapiju koja mu pomaže da se "sastavi" a i knjiga o njegovoj sestri je deo tog "katarzičkog procesa".

Kritičar magazina "Time" je povodom ove knjige napisao - "Boli me što ću ovo da kažem - knjiga je po mnogo čemu banalna i otrcana, ali ipak najbolja ikada napisana o Madoni. Nikada ranije njena savršena čudesnost i mentalna fokusiranost nisu bili ovako osvetljeni. To što je njen rođeni brat, nakon što je većinu života proveo u njenom prisustvu, morao da prizna da je čak i on jedva poznaje, govori vam sve. Nije da pisac zaslužuje naše simpatije. Reč je o čoveku koji se bliži pedesetoj godini života čiji je veći deo proveo pokušavajući da pronađe svoje mesto u svetu slavnih. I kada mu sestra u jednom od svojih imejlova kaže da ga je ona stvorila i da bez nje ne bi bio niko i ništa, potpuno je u pravu. Ali, sada oboje treba da se nose sa posledicama."

Knjiga po ceni od skoro 18 dolara izdata je u početnom tiražu od 350 000 primeraka. Na nekoliko mesta u svojoj knjizi, Madonin brat Kristofer piše kako je njegova sestra apsolutna vladarka scene i da njeni nastupi uživo ne mogu da se uporede ni sa čim iz sveta popularne umetnosti, ali da mu nikada nije bilo jasno zbog čega je toliko uporno, tokom čitave karijere, insistirala da postane i glumica, budući su joj gotovo svi filmovi, ne računajući "Evitu", blagi užas.

Međutim, Madonu nije lako odgovoriti od njenih nauma, pa tako ni filmske karijere. Ako već ona glumačka nije išla onako kako je zamišljala, odlučila je, što je dugo vremena i najavljivala, da se oproba u ulozi reditelja. U 2008. se pojavio film koji je ona režirala, producirala i delimično napisala scenario - "Filth and Wisdom", a u kome se pojavljuju Eugen Hic, Holi Veston, Viki Meklur i Ričard Grant. Film je snimljen na nekoliko lokacija u Londonu za manje od dve nedelje, od 14. do 29. maja 2007.

Film je premijerno prikazan na Berlinskom filmskom festivalu u februaru 2008. a premijeri je, pored Madone, prisustvovao i veći deo glumačke ekipe. Dobio je uglavnom negativne kritike a u oktobru je doživeo svoje ograničeno izdanje i prodat je nekoliko kablovskih provajdera. Ovo je ujedno i prvi film Madonine produkcijske kompanije "Semtex Films".

Priča, opisana kao komedija/drama/mjuzikl/romansa, prati život ukrajinskog imigranta koji svoj san o budućoj rokerskoj slavi finansira tezgama u jednom noćnom klubu gde nastupa kao dominatriks transvestit. Film prati i živote dve devojke koje sa njim dele stan. Jedna je balerina koja radi kao striptizeta u lokalnom klubu a druga farmaceutski tehničar koja sanja o odlasku u Afriku da pomaže siromašnoj deci.

Ciganski pank bend koji se pojavljuje u filmu je "Gogol Bordello" koji je za potrebe filma snimio tri pesme, a bend je prati i na aktuelnoj turneji za vreme "Gypsy" čina. Pevač benda je Eugen Hic, koji u filmu igra glavnu ulogu.

Film je naišao na podeljene kritike. Novinar "Times-a" je napisao da "Madona može biti ponosna na sebe", a "Telegraph" ga je ocenio kao "ne sasvim neobećavajući prvenac", ali je u nastavku kritike dodato da bi "Madoni možda bilo pametno da se drži svog starog posla". Kritičar Piter Bredšou iz "Guardian-a" je napisao - "Pa, jednom je moralo i to da se desi. Madona je bila grozna glumica u toliko mnogo filmova a sada je - s nezaustavljivom ambicijom kao i uvek - uznapredovala u groznog reditelja". Entoni Lejn, filmski kritičar "New Yorker-a", možda je bio najoštriji u ocenama - "u tehničkom smislu, daleko profesionalnije su produkcije desetogodišnjaka koji svoje filmiće svakodnevno kače na "iMovie" sajt ... Ako su glumci bili plaćeni u skladu sa svojim talentom, sve što su dobili preko 40 dolara je preplaćen honorar".

Madona je kod kritike uvek bolje prolazila kada su u pitanju dokumentarci. U 2008. napisala je scenario, producirala i bila narator za dokumentarac "I Am Because We Are" u režiji Natana Rismana.

Dokumentarac je premijerno prikazan na sedmom godišnjem Tribeka filmskom festivalu u Njujorku krajem aprila prošle godine, kao i na 61. Kanskom filmskom festivalu u maju 2008. U martu ove godine postavljen je i na popularnim "youtube" i "hulu" sajtovima za besplatno gledanje.
Film dokumentuje život oko tri miliona siročića afričke države Malavi, čiji su roditelji i braća i sestre umrli od virusa HIV-a, i od kojih mnogi žive kao beskućnici o kojima se niko ne stara. Film prikazuje i napore Madonine humanitarne organizacije "Raising Malawi" da se ovoj deci pomogne.
O filmu Madona je izjavila - "Reći da je ovaj film delo ljubavi je banalno. On je jedno životno putovanje. Nadam se da će svi koji ga budu gledali biti nadahnuti onako kako sam bila ja praveći ga".

Zajedno sa filmom izdata je i knjiga od 180 stranica i 106 crno belih i 44 fotografija u boji napravljenih tokom njene posete Malaviju. Sav prihod od prodaje ove knjige otišao je "Raising Malawi" humanitarnoj organizaciji.

Naslov filma došao je od jednog izraza koji je svojevremeno mnogo koristio biskup Kejptauna i anti aparthejd aktivista, Desmond Tutu. Reč "ubuntu" predstavlja jednu ideju afričke duhovnosti koja kaže "I Am Because We Are", to jest, svi su ljudi međusobno povezani, čovek bez zajednice ne može biti ono što jeste i dobrobit pojedinca zavisi od dobrobiti svih ljudi. Korisnici "Linux" kompjuterskog operativnog sistema su već dobro upoznati s ovim izrazom obzirom je "ubuntu" najpopularniji "Linux" program.

Film je pobrao većinom dobre kritike. Novinar "Times-a" je napisao - "Bogat materijal čini da vas ovaj film potpuno obuzme. Neke scene, kao što su one u kojima žene i deca bukvalno umiru od side pred kamerama, izazvale su uzdahe zapanjene publike u bioskopskoj dvorani u Kanu. Uprkos potresnim scenama nemoguće je skrenuti pogled od filmskog platna. Ne radi se o tome da film stanovnike Malavija prikazuje kao nedužne žrtve okolnosti koje su van njihove kontrole. Reditelj Risman ne okleva da prikaže i tamne aspekte te kulture, kao što je sklonost alkoholizmu, nasilju i kriminalu koji pustoši ovu zemlju. On i Madona snimili su šokantan i neverovatno dirljiv film koji je daleko iznad jednog običnog apela za prikupljanje humanitarne pomoći".

Reditelj Majkl Mur je, nakon gledanja filma, pozvao Madonu da ga prikaže na "Traverse City" filmskom festivalu. "Toliko me je dirnuo njen film i to na način koji je danas redak kad su filmovi u pitanju. Morao sam odmah da joj uputim poziv za festival jer mislim da će njeno prisustvo na njemu imati dubok uticaj na ljude. Poznajemo se godinama i ona je zaista jedno od najvelikodušnijih stvorenja koja sam ikada sreo".
Reditelj dokumentarca, Natan Risman, inače je Madonin bivši baštovan.

Pored multimilionskih suma novca koje daje kabala centrima u svetu kako bi svet "kroz duhovni preobražaj postao bolje mesto", glavni Madonini humanitrani napori usmereni su na jednu od najsiromašnijih država na svetu, zemlju Malavi na jugu Afrike. Kroz organizaciju "Raising Malawi", Madona je pomogla izgradnju više škola, sirotišta i bolnica u toj državi čije je stanovništvo desetkovano epidemijom side i koje ima na milione dece siročadi. Prilikom jedne od svojih poseta Malaviju, u oktobru 2006. pred sudskim organima te države pokrenula je proces za usvajanje dečaka Davida Bande Mvale. Dečak je sa Madonom još istog meseca napustio Malavi i prešao da živi kod nje u London. Usvajanje je izazvalo burne reakcija medija i javnosti pošto zakon te države propisuje da budući roditelji usvojenog deteta moraju provesti najmanje godinu dana u Malaviju pre usvojenja. Slučaj je završio pred sudom.

Madona je optužbe o nelegalnom usvajanju odbacila gostujući u šou programu Opre Vinfri. Rekla je kako u Malaviju ne postoje pisani zakoni koji se tiču usvajanja od strane budućih roditelja stranih državljana i da je mali David, kada ga je ona upoznala, patio od posledica zapaljenja pluća nakon što je već preležao malariju i tuberkulozu. U medijima su se pojavile špekulacije da se i sam otac deteta, Johane Banda, protivi usvajanju svog sina te da je mislio da je reč samo o privremenom smeštanju u hraniteljsku porodicu. Gostujući kod Opre Vinfi Madona je izjavila da je biološki otac deteta odbio njenu ponudu za finansijsku podršku i izrazio želju da ona usvoji njegovog sina. Proces usvajanja konačno je završen tek krajem maja prošle godine.

Početkom ove godine odlučila je da usvoji još jedno dete iz Malavija, devojčicu po imenu Ćifundo "Mersi" Džejms. I ovaj proces usvajanja, kao i prethodni, sa dečakom Davidom, pretvorio se u dugu i iscrpljujuću pravnu bitku. Visoki sud Malavija najpre je odobrio usvajanje devojčice ali je ta odluka kasnije poništena od strane sudijskog veća uz obrazloženje da Madona nije stanovnik te zemlje. Ovu odluku ponovo je preinačio Vrhovni sud Malavija koji je sredinom juna Madoni dozvolio usvajanje devojčice.

Pored dvoje usvojene, Madona ima i dvoje svoje dece - devojčicu Lurd, koja će u oktobru napuniti 13 godina a koju je dobila u vezi sa svojim fitnes trenerom, Kubancem Karlosom Leoneom, i sina Roka, starog 9 godina, iz braka s Gajem Ričijem. U aprilu ove godine jak zemljotres pogodio je oblast Abruco u središnjoj Italiji. U zemljotresu je poginulo oko 300 ljudi a teško je stradao srednjovekovni gradić Akvila čiji su brojni kulturno-istorijski spomenici, ili srušeni, ili jako oštećeni. Budući da Madonini baba i deda s očeve strane potiču iz ove oblasti, odakle su emigrirali u Ameriku, Madona je bila među prvima koja je nastradalima pritekla u pomoć s čekom od pola miliona dolara.

Madona trenutno radi i na trećoj po redu kompilaciji svojih najvećih hitova, što će ujedno biti i poslednja zaostala stavka iz ugovora sa Warner Bros kompanijom s kojom je sarađivala punih dvadeset i pet godina. Njen menadžer, Gaj Osiri, organizovao je kampanju sproveđenja ankete među njenim fanovima u svetu kako bi se odlučilo koje će se pesme, pored najmanje dva nova singla, naći na kompilaciji.

Uveliko se priča i o novom albumu, koji će biti njen dvanaesti studijski album po redu, a čiji se izlazak očekuje možda već i krajem ove godine. Njen poslednji album "Hard Candy", iz aprila prošle godine, debitovao je na prvom mestu top lista u 37 zemalja. Magazine "Forbes" ju je u junu ove godine proglasio za treću najuticajniju slavnu ličnost na svetu.

Foto: FoNet