Milutin Petrović

B92: U Novom Sadu se, čini mi se, zadržao naš reditelj Milutin Petrović, koji je ovde kod nas u studiju. Milutine, ti si ovde došao u Novi Sad zbog filmskog festivala, koji je takođe u organizaciji Egzita...

Petrović: Pre neki dan, da, pa sam bio u Sopotu, pa sam se vratio u Novi Sad.

B92: A zbog čega si se vratio u Novi Sad baš večeras?

Petrović: Pa zbog Planta. Ja sam jedan matori čovek kojem je kad sam ja imao 14 godina, 15 i 16, onda je nama omiljena grupa bila "Led Cepelin", i onda sam sad doživeo da to sa svojim najboljim tadašnjim drugom i sadašnjim najboljim drugom i kumom dođem da gledam Planta.

B92: A svi oni koji se bune možda da "Egzit" festival previše izvlači iz naftalina neke bendove i manje insistira na aktuelnim...

Petrović: Da, i nas iz naftalina...

B92: Znači, ipak je to dobra ideja dovesti nekoga koga smo želeli?

Petrović: Nije, Plant... OK, to je kao ta priča "Led Cepelin"... Mi iz ovih siromašnih, ubogih krajeva imamo tu situaciju da pod stare dane možemo prvi put da gledamo takve stvari, ali nije Plant baš toliko iz naftalina, Plant ima sad tu drugu karijeru svoju. Ja imam kod kuće snimak taj gde je on svirao uživo, Ostin Siti Limits, koncert njegov, to mislim da je pre par godina bilo, gde mu je jedan gostujući gitarista momak iz "Blek Kiza", mislim da je to vrlo ozbiljna svirka. Robert Plant sa tom pločom i ovim momkom iz "Blek Kiza" nije ništa... Mislim, stvarno ne bih to nazvao naftalinom, to je prosto taj kao matur odnos prema rokenrolu, mislim da je uopšte Plant... Znaš, "Cepelini" su imali toliko veliku slavu, koja je bila opšta, dolazila je do svih zabiti, dolazila je do hipika iz Tuzle. Nekako svi su voleli "Led Cepelin", i onda su oni imali... Prosto, nekako ljudi zbog toga nisu voleli, svi su to voleli... Pa na toj vašoj listi je valjda bio „Stairway to heaven“, je l’ tako, nije baš prvi, ali...

B92: Nije prvi bio, ali je bio, onako, visoko pozicioniran u svakom slučaju.

Petrović: ... ali nešto među prvima je bio, da. Boga mi, ja mislim da je prvi bio.

B92: Nije, "Bitlsi" bili prvi.

Petrović: Da, „Yesterday“ je bio prvi. Znaš, zbog toga su oni prosto imali tu jednu stvar da nekako – Sad, dobro, "Led Cepelini" baš nisu nešto. Ali, Plant je dosta dobro omatorio, koliko god mu fizički ne stoji ova starost, izgleda sad kao baba neka, i on i Pejdž, ali postao je mudrac, postao je vrlo ozbiljan govornik bluza i rokenrola. Neke stvari koje sam čitao, neke intervjue njegove koje sam čitao poslednjih godina, i to što je na tom koncertu, na primer, pričao između stvari, tako te kratke zen mudrosti o rokenrolu, on je prosto doživeo sad neko prosvetljenje, i tu negde dolazi do ispod Dilana, prosto postaje čovek koga vredi slušati. Tako da, ja baš puno očekujem od njega, i to da ga gledam pažljivo u oči, onako da čujem neke stvari, kako će neku pesmu da najavi, šta će da kaže, sve mislim da će to da bude dobro.

B92: Lepo je kad je neko toliko uzbuđen zbog nekog koncerta. Robert Plant je večeras u 20.45h, pa do 22.15h. Posle toga ti ostaješ ovde, slušaš nekog drugog?

Petrović: Pa ja sam sa štakama, tako da mislim da ću da ostanem da gledam "Prodidži", koji nisu iz naftalina.

B92: Dobro, i tu su mnogi imali zamerke, ali hajde da se ne bavimo time. Hajde da vidimo kako ti kao reditelj doživljavaš "Egzit" festival. Uopšte kako tebi sve ovo izgleda evo već sedam godina unazad?

Petrović: "Egzit"?

B92: Da.

Petrović: Kao reditelj?

B92: Pa eto, prosto kakva je tvoja slika o "Egzit" festivalu?

Petrović: Ja imam kao reditelj...

B92: I kao neko ko je angažovan i na raznim drugim stranama, a tiče se života u ovom...

Petrović: Pa ne znam, meni je "Egzit"... Znači, ja sam dolazio skoro stalno na "Egzit", na neke dane "Egzita" sam dolazio radi sebe, a na neke sam dolazio da dovodim ćerku stariju i njene drugarice. Tako da, malo ja dođem zbog "Vajt Strajpsa", dovedem ćerku zbog Karl Koksa, a onda se ispostavi da su "Vajt Strajps" bliži njenim godinama, da je Karl Koks mojih godina, a iz nekog razloga oni više vole njega. Znaš, to su sve dosta neobične stvari ove industrije.

B92: A isto moram da te pitam... Recimo, "Egzit" zna da na jednom mestu okupi hedoniste i raznorazne aktiviste, ljude koji pokušavaju da nam propagiraju neke stvari, kampanja ima dosta tokom svake godine. U stvari, svake godine su bili ljudi koji su se bavili pre svega problemima mladih u ovom regionu, i ove godine će tu biti razne kampanje. Kako ti misliš da uopšte u tom smislu "Egzit" može da utiče na sve nas?

Petrović: Pa "Egzit" je onako otvoreno prozapadna institucija, to je stvar koja otvoreno propagira vrednosti zapadnog društva, i u tom smislu u našim krajevima ima tu edukativnu vrednost. Mi smo prosto toliko daleko od centra da kod nas uvek te stvari imaju tu jednu razinu Dositejevog delovanja u zemlji Srbiji. Prosto, kod nas se sve te besmislene stvari, neko svira gitaru, nosi dugu kosu i vrišti ili kao pušta ploče, uvek imaju i to nešto. A kako dopreti do nesretnih ljudi koji se i dalje bave, ne znam, 15 posto teritorije... Pa valjda to zbog toga ima veze. A ja kao reditelj za "Egzit" imam još jednu stvar – Kad će B92 da preuzme da radi prenose koncerata? Pošto je ovo nepodnošljivo kako režiraju ove koncerte ovi sa RTS-a, to je potpuno negledljivo. Ja znam da sam, na primer, gledao ovde Igi Popa, i nisam mogao, gde sam bio, da vidim koju gitaru ima ovaj iz "Studžisa". I dođem kući, kao krene ovo, i sad ja sednem da gledam ispred televizora da vidim prosto koji je model "Telekastera", da li ima ’mepl nek’ ili nema ’mepl nek’. I gledaš sat vremena koncerta, gde idiot neki ovako klikće po onoj mikseti, ti ne možeš da vidiš koje je boje gitara. Znači, uopšte nisu svesni da prikazuju "Studžis", a "Studžis" su jedan od sinonima električne gitare, i da je u tom smislu dosta zanimljivo ako bih za tih sat vremena nekada video električnu gitaru, eto to.

B92: Znaš šta mogu da ti odgovorim?

Petrović: Apelujem ako možete da im otmete to.

B92: Uvek kada neko ima primedbu na "Egzit" festival ili bilo šta što se tiče "Egzit" festivala ljudi iz "Egzita" kažu: „Sledeće godine“, te tako sledeće godine.

Petrović: Ako bi mogli sledeće godine da vidite sa sponzorima...

B92: Videćemo da to sredimo.

Petrović: ... "Big brother", pa da uzmete i "Egzit".

B92: Reci mi je l’ bi još nešto menjao u državi "Egzit" onako kao neko ko je posetilac?

Petrović: Pa pričao sam danas sa jednim drugom Kiletom, koji je tu u "Egzitu", on kaže da su prodali sve karte, ali da horde Engleza nadiru, i onda sam mu ja rekao: „Austrougari su napravili suviše malu tvrđavu, tako da moramo da se vratimo.“ Gledao sam "Simpsone", gde kažu "Simpsoni": „Svako dete nam je sve pametnije, hajde da napravimo još jedno dete, ono će da smisli vremeplov, pa ćemo se vratiti u prošlost da nemamo dece.“ Tako da, možda bi mogli da se vrate u prošlost i da Austrougari naprave malo veće bedeme da može više ljudi da stane.

B92: 15 posto onako da se širi to.

Petrović: Da, 15 posto više teritorije za "Egzit".

B92: Hajde da kažemo, pošto smo spomenuli da je "Egzit", svi naravno znamo, organizovao i taj filmski festival, kako je prošao tvoj film? Kako se film zove? Dokumentarni je naravno u pitanju.

Petrović: Da, dokumentarni.

B92: Ništa ne pričamo. Je l’ to to?

Petrović: Ne, nije, igrani je film.

B92: A igrani film?

Petrović: Da, igrani film za decu „Agi i Ema“, napravio sam film za decu, prošao je fenomenalno. Zahvaljujući tome...

B92: Kakva su deca kao publika?

Petrović: ... zahvaljujući tome što je "Egzit" radio taj festival oni su proširili marketinški taj budžet, i onda je taj festival imao postprodukcioni budžet koji je omogućio mom filmu, i još valjda četiri ili pet filmova raznih su završeni zahvaljujući novcu koji je obezbedio taj festival. Tako da, ja lično se smatram, u najboljem smislu te reči, podmićen da mislim da je to bio fenomenalan festival. Bukvalno, ljudi su mi dali ogromne pare koje su učinile da taj film sada postoji, a do pre tri meseca nije postojao.

B92: Dakle, bio je to jedan odličan festival.

Petrović: Tako da, ja mislim da je to jedan izvanredan festival, i mislim da je najbolje da se taj festival održava svake godine kad ja snimim film.

B92: A šta se sa filmom događa u budućnosti?

Petrović: To je film za decu o deci, zove se „Agi i Ema“, po knjizi Igora Kolarova „Agi i Ema“. Taj film je izašao, morao je zbog tog festivala da sad ima premijeru, i onda po prirodi stvari ima još par puta na tim nekim ludačkim srpskim festivalima. Leti se održavaju neki veoma značajni festivali u Vrnjačkoj Banji, Sopotu i u Nišu, pa ću ja da odem tamo da ih ispoštujem, a u oktobru, 15. oktobra će biti premijera normalno za decu.

B92: Odlično. Znači, putuješ ovoga leta po Srbiji?

Petrović: Da.

B92: Je l’ se vraćaš za Beograd ili ostaješ u Novom Sadu da ispratiš ceo festival?

Petrović: Ne, ovo je bilo sve.

B92: Robert Plant...

Petrović: Znači, sutra je petak 13, a onda su Stonsi.

B92: Dakle, opet Stonsi. I opet za vas informacija da mi i u drugom satu delimo dve karte za koncert Roling Stonsa.

Petrović: Hvala, ja već imam, a čuo sam i da je Gile kupio kartu, to je najdirljivije. Jeste li čuli za tu izjavu? To moramo da kažemo preko radija, ja sam bio potpuno na ivici da zaplačem. Znači, razgovaraju sa Giletom i kažu: „Čujemo da ćete vi da svirate kao predgrupa“, a on kaže: „Da, ja sam inače prvog dana kad su krenule da se prodaju karte otišao i kupio kartu za Stonse, tako da će ovo biti prvi koncert na kome ću svirati a za koji sam kupio kartu.“

B92: Da, čekali su jedno vreme da dobiju i odobrenje od menadžera Stonsa, da li će moći da sviraju kao predgrupa, tako da verujem da mu je ovako bilo lakše...

Petrović: Pa kad je Regina mogla, nadam se da će dozvoliti Giletu. 

Pogledajte program ovogodišnjeg festivala