Dvostruki život Karle Bruni

Karla Bruni se ponaša prema muškarcima kao Džordž Buš prema Iraku – želi da ih uništi preko noći. Pa nije čudo što i Parizom kolaju vicevi da pre nego što spomenete njeno ime u kafiću, tri puta pogledate oko sebe, za slučaj da vam neki od njenih ljubavnika stoji za leđima. A, gde ima dima, ima i vatre. Ali, pravi požar je buknuo tek ovog leta kada je Karla objavila svoj treći album „Comme si de rien n’etait“, na kojem je priznala kako je imala trideset ljubavnika, od kojih je s većinom ostala u dobrim odnosima i sa kojima se i danas viđa. Još će ispasti da ima gušće ispunjen rokovnik i od muža! Primanje kod Buša, kafa s Mikom Džegerom, večera s kraljicom, koktel s Erikom Kleptonom...

Ma, lako je za trofeje iz prošlosti, ali kako je levičarka Karla osvojila srce svog sadašnjeg supruga, desničara Sarkozija? I, ne manje bitno, kako je uspela to da uradi samo za jednu noć! Legenda kaže da je Karla primenila formulu staru vekovima i da ga je zavela - gitarom. Doduše, Sarkozi je u novembru prošle godine upravo prolazio teško razdoblje razvoda i zamolio je PR stručnjaka da mu organizuje večeru sa super ekipom. Slučaj je hteo da od osam osoba za stolom, samo Karla i Sarko budu soleri. Dakle, i slepcima bi bilo jasno da su im podmetnuli „blind date“. Ali, kada je posle "creme brule" Karla dohvatila gitaru, Sarkozi je kao tinejdžer obećao da će joj ubuduće sedeti u prvim redovima. Ona mu je sramežljivo to zabranila, kako bi ga negde oko dva noću i naivno priupitala ima li možda prevoz da je odbaci?

Naravno, prava "femme fatale" ne prepušta ništa slučaju, pa je Karla u autu pitala svog pratoca da li je za kafu, a ovaj joj je navodno promrmljao: „Nikada prvi put“. E, sad, kako je par posle 24 sata završio prvo u krevetu, a tek onda u Diznilendu, nije baš jasno. Ali, zato sada konačno imamo dokaze zašto je Nikola svojevremeno stalno piljio u svoj mobilni, čak i na audijenciji kod pape. Pa zato što je to bio privatni broj koji je znala samo Karla! I baš kad smo pomislili da će se i ona pretvoriti u još jednu dosadnu ženu predsednika, sa uštogljenim kostimićima i malim torbicama, i da će jedina ekskluziva biti nadimci kojima se supružnici časte – ‘Karlita’, "mon ange", "‘mon amour", neobuzdana Bruni je snimila album kojim je narušila dobre veze Francuske i Kolumbije, poredeći svoju ljubavnu strast s kolumbijskom i avganistanskom drogom. „Čuti tako nešto iz usta prve dame je sramotno“, oglasio se kolumbijski predsednik. Iz Avganistana se nisu oglasili. Očigledno imaju drugih problema.

Srećom, lista Karlinih novih obožavalaca je sve duža. Džordž Buš se poverio Sarkoziju da mu je sasvim jasno zašto se zaljubio preko noći, a navodno joj i južnoafrički predsednik Tabo Mbeki daje migove da je u njegovoj kući dobrodošla, čak i sama! Izdavači njenog albuma očigledno su bili u pravu kada su ozbiljno razmišljali da stave nalepnicu na omot: „Možete voleti Karlu, čak i ako ne volite njenog muža“! Zločesto duhoviti Parižani ove su glasine propratili grafitima: „Karla, izvadi Sarkoziju durasel baterije“ ili „Karla, kad će afera s Gadafijem ili Čavezom“!

Šta na to kaže prva dama, koja je uvek imala smisla za humor tvrdeći da među manekenkama važiš kao super pametna već i kada shvatiš pitanje. „Zašto bih ga ostavila“, pita Karla? „Pa bez muža biste se grdno dosađivali.“

Vaš novi album počinje pesmom „Ma jeunesse“. Znamo da ste odrasli u Torinu, u vili iz 19. veka, u bogatoj umetničkoj porodici gde su Marija Kalas i Herbert fon Karajan bili kućni prijatelji. Pa ipak, u ovoj pesmi pevate o usamljenosti i strahu?

Znam da ne bih smela da kukam. Imala sam divne roditelje pune ljubavi i zaista smo stanovali u predivnoj vili punoj ćoškova, hodnika i podruma, gde se možeš lako izgubiti, ali moji su roditelji često bili odsutni pa smo mi deca bili prepušteni sami sebi. Mene je, zapravo, odgajila baka i često sam se osećala usamljeno, iako je moj otac na to gledao kao neku vrstu jačanja karaktera. Što se tiče Marije Kalas, nikada je nisam srela, ali zato sam za ceo život zapamtila ono što mi je rekla mama: Karla, možeš da se zaljubiš u ružnog ili čak u glupog i pokvarenog muškarca, ali nikada u onoga koji ne voli muziku!

Šta ste želeli da postanete kao devojčica. Doduše, vi ste već tada bili princeza...

Zapravo, nisam imala ni planove ni ambicije, ali zato sam vrlo rano počela da sviram gitaru. Kada danas pomislim na gitaru koju sam svirala 20 godina pre nego što sam snimila ploču i kako sam je nosila na sve žive modne revije, mislim da mi je ona bila vrsta kompenzacije, i da mi je ispunjavala sve praznine u životu.

Dakle, muškarci dolaze i odlaze, a gitara uvek postoji. Da li je istina da je Erik Klepton rekao u bekstejdžu Miku Džegeru: „Nju mi ne diraj, ona mi je posebna“.

Poneću se kao dama, pa ću preskočiti ovo pitanje.

Da možete mesec dana da svirate u bilo kojoj rok grupi na svetu, to bi bila... I, ne, ovo nije trik pitanje kako bismo vas pitali nešto o vašem bivšem, Miku Džegeru.

Uh, teško mi je da se odlučim između sastava "Rolling Stones" , "Beatles", "The Clash", "The Pretenders". Ali, ako već moram, neka to bude mesec dana staža u Nirvani. Naravno, ne bi to bilo ništa nepristojno, samo bih posmatrala kao prava stažistkinja, pijuckajući lajt kolu.

Vidim da imate i puno CD-ova Leonarda Koena. Pa vi ste upravo onakvi kakvim sam uvek zamišljao njegovu muzu. Hmm, Leonard & Karla, to bi mogao biti zanim-ljiv par.

Ma, ja zbilja obožavam Leonarda, ali dva umetnika pod istim krovom... Da li znate ijedan primer takvog para, a da su iskreno srećni?

Svojevremeno ste izjavili da se nikada niste osećali kao onaj koga love, naprotiv, uvek ste vi bili ta koja je odabirala svoj plen. Koliko je moć erotična?

Nekako mi se čini da ta formula unutar naša četiri zida nema neki efekat. Kao prvo, ja nisam bila nepoznata, siromašna, netalentovana devojka sa željom da upeca predsednika, kao što Nikola nije stari, ćelavi, egocentrični frajer koji je želeo trofej. Mi smo se upoznali na večeri kod prijatelja i to je bila ljubav na prvi pogled. U očima drugih to je možda bila posebna situacija, ali za nas je bila veoma banalna. Moj suprug je jako mlad za svoju funkciju i slučajno je jedini razvedeni predsednik, a ja sam sasvim slučajno javna osoba. Bila sam Italijanka, neudata majka, ili ako baš želite razuzdani model, žena s „prošlošću“, ali onda sam se naturalizovala kao Francuskinja i udala se. Ali, nijednu od tih stvari nisam napravila kako bih kritičarima začepila usta.

Kako vas je osvojio?

Sećam se da me je osvojio u trenutku kada se obratio mom sinu Arielu i kao muškarac muškarca pitao ga: Čuj, tvoja mama me pozvala na ručak. Da li smem da svratim?

Pomislite li katkad ujutro: O, bože, pored mene spava predsednik. Pitam ovo i zato jer se dosta ljudi igra predsednika kako bi začinili svoj seksualni život.

Priznajem, u početku je bilo zgodno. Ha, francuski predsednik stoji pored mog klavira, ali ubrzo se navikneš.

A sada jedno striktno muzičko pitanje: koju muziku birate kao "soundtrack" za ljubavne igrice?

To je stvarno muzičko pitanje (smeh). Naveče uglavnom slušamo džez. Na primer Luja Armstronga i Elu Ficdžerald. U spavaćoj sobi klasiku – Bramsa, Šumana, Baha, Rahmanjinova, Satieja... Ali, mislim da je rekorder u slušanosti stvar „La plus que lente“, Debisijev valcer. Nikola naprosto obožava francusku šansonu i zna napamet tekstove brojnih pesama.

Pesma „Tu es ma came“ je izazvala dosta prašine, jer u njoj pevate kako je vaš muž vaša droga, opasniji od kolumbijskog kokaina i smrtonosniji od avganistanskog heroina. Kolumbijska vlada je smatrala za potrebno da protestuje...

Ne razumem zašto. Da me ne biste pogrešno shvatili – ja ne podržavam uzimanje droge i time nisam nikoga uvredila. Rekla sam samo da sam toliko zaljubljena da mi ljubav liči na drogu. Osim toga, svog sam voljenog uporedila i s dušom, krvi i kiseonikom. Mislim da je ta rečenica naprosto neslavno izvučena iz poetskog konteksta. Osim toga, pesma nije niti zakon, niti traktat, ni službeno stanovište vlade. Ali, svesna sam da će se izvan okvira muzike, svaka moja reč, pa čak i ovaj intervju, interpretirati u najmanju ruku kao da sam ja predsednikov predstavnik za štampu. Neki ljudi čak pričaju da mi on određuje šta ću reći, tako da to deluje šarmantnije. Pa to je apsurdno!

Osećate li možda da je vaša spontanost ugrožena, budući da ste sada neprestano pod lupom javnosti?

Istina, sada moram dobro da razmislisim svaki put kad kažem nešto u javnosti, budući da su mi sve moje izjave prilika. Ali, koliko znam, ne postoji ni jedan zakon koji propisuje šta sme, a što ne prva dama. Teško mi je da pronađem pravi ton, negde između pokazivanja respekta prema poziciji mene kao supruge predsednika i mog privatnog života. Inače, za sebe smatram da sam socijalno svesna, ali nisam baš neka politička zverka. Odbila sam da dam svoje mišljenje o nekim vrućim aferama i tada su kritičari mrmljali: „Pih, ova ni o čemu nema mišljenje“. Ali, ako se izjasnim o nekim stvarima o kojima ništa ne znam, ti će isti ljudi reći: „Ko bi rekao da je to stvarno rekla ona i da to zna!“ I tako, za sve što učinim sasvim spontano, ljudi misle da je inscenirano. Uvek će se naći neko ko će govoriti da se bogatimo na teret države. "Mon dieu", to naše bračno putovanje je bila kratka šetnja vrtovima Versaja. Nikola naprosto nije imao više vremena.

Pa ipak, pretpostavljam da ponekad sedite s prijateljicama uz kafu i sjajno se zabavljate. „Da li smem još uvek da koristim reči poput orgije“, pitate se vi. „Da, Karla, to, to“, kažu vam prijateljice. Da li sam u pravu? Testirate li nekada koliko daleko možete ići?

Ne, jer nisam provokator, ali moram da priznam da je ta vrsta razgovora zaista postojala. U pesmi „Ta tienne“, ja stvarno pevam „tu es mon orgie“ i to pre svega jer nisam planirala da primenjujem cenzuru u svojim pesmama. Uostalom, tako mi se i zove album: „Kao da se ništa nije promenilo“.

Šta vam najteže pada od dana kada ste postali prva dama?

To što ljudi pokušavaju mene i Nikolu da okrenu jedno protiv drugog. Ja sam po prirodni levičar, a moj muž desničar, iako ga ja lično ne smatram desničarem. U mojim očima on je fleksibilan, duhovit, nije ukočen i nije nemilosrdan, već energičan i harizmatičan. Ali, šta obično čujete? Bruni ne podržava politički pravac svog supruga. Ali, prava je istina sledeća - mi smo zaista zaljubljeni i ništa drugo nam nije važno.

Ipak, internetom kruže brojne golišave fotografije iz vaše mladosti. Iako su portreti svi redom elegantni, prefinjeni, uostalom snimio ih je uvaženi Helmut Njuton, pa ipak, vi ste prva francuska prva dama koju je javnost videla golu. Jeste li ikada poželeli da vam je imidž u mladosti bio malo čedniji. Da ne kažemo više desno...

To bi bilo možda zgodno iz današnje perspektive, ali to znači da bih tada morala da izbrišem i brojne drage uspomene. Nemojte da zaboravite da sam ja 15 godina bila top-model i da sam još tada bila pod lupom javnosti. Na sreću, vrlo sam rano naučila da ne budem tamo gde su oni.

Ko su ti oni? Paparaci, tabloidi?

Da, ali i velika javnost. Nažalost, mnogi ljudi veruju u ono što pročitaju u novinama. Ne smete da zaboravite da ja nisam ono što vi mislite da jesam. I zato, kada sledeći put na televiziji čujete da je Karla Bruni opet bila na nekoj dekadentnoj fešti, dok ste vi u tom trenutku kod kuće menjali detetu pelene... (Sleže ramenima).

Teško je ne poverovati u to, kada u vašoj pesmi „Je suis une enfant“ pevate da ćete uvek ostati dete, uprkos svojih 40 godina i 30 ljubavnika. Zašto ne 31, pitam se. Noć je mlada...

Eh! Moram li još jednom da vas podsetim da razgovarate s udatom ženom (Smeh). Uostalom, taj broj je preteran. Možda je trebalo da kažem stotine. Ali, možda i bolje da nisam, jer bi i to bilo shvaćeno još ozbiljnije. Mislim da imam potpuno pravo da koristim vlastiti život kao osnovu za svoje tekstove. To rade i drugi umetnici. Uostalom, možeš da napišeš autentične pesme samo ako imaš direktan link s vlastitim osećajima ili životnim uverenjima. Kad napišem pesmu koja se zove „Rafael“, naravno da se radi o ocu mog sina. Ali, ne mislim da moram da pričam o tome kakav je Mik Džeger bio u krevetu. U međuvremenu, naučila sam da moram da živim s pogrešnim interpretacijama svojih pesama. „L’amoureuese“ sam napisala dok još nisam poznavala Nikolu, ali sada svi, naravno, misle da se u njoj radi o nama. A, što se naše strasti tiče, to što je Nikola predsednik, nije nešto što me uzbuđuje. Još jedanput ponavljam – vrlo sam rano naučila da razlikujem Karlu koja se pojavljuje u medijima i Karlu koju ja vidim u ogledalu. Jednom mi je neko rekao: „Ako stojiš pred ogledalom i neko na tebe baci kamen, razbiće ogledalo, ali ti nećeš osetiti bol.“ Taj mi je prizor uvek misao vodilja. Shvatila sam za koga sam se udala u trenutku kad smo zajedno izašli i kada nas je zaslepilo stotinu bliceva.

Kako uspevate i dalje da budete tako šarmantni, otvoreni? Ako bismo išli toliko daleko, mogli bismo da ustanovimao kako i profesionalno flertujete.

Ja sam po prirodi jako razigrana i spontana. U redu, možda flertujem, ali ja to radim sa svim, čak i s neživim objektima (smeh). Naime, nisam sramežljiva ni preterano čedna, ali ni razuzdana ili vulgarna. Francuzi ipak očekuju da njihova prva dama bude elegantna, a ja mogu samo da im obećam da na to mogu i da računaju. Znate za ono pravilo lepog ponašanja koje kaže: „Nikada ne pokušavaj da nadmašiš mladu ili gazdaricu.“ Pa, ako smo gosti kod engleske kraljice, sigurno neću biti vamp.

Imate li osećaj da vodite dvostruki život? Po danu žena predsednika, naveče boemka?

Svi mi imamo nekoliko hiljada delića od kojih se sastoji naš život. Srećom, tu je psihoanaliza, koja mi je uveliko pomogla da se suočim s nekim važnim pitanjima nakon što mi je umro otac, i kada sam saznala da mi on zapravo i nije biološki otac. Odnedavno sam ponovo krenula...

Nedavno su nakon sahrane Iv Sen Lorena u novinama osvanule fotografije s natpisom: „Karla Bruni na sreću nije našminkana“. Znači li to da ako imate previše make-upa, ne tugujete dovoljno?

(Uzdah). Znate šta, jednu stvar sam zaista naučila u kratkom vremenu, a ona glasi – šta god da učiniš, ne gine ti kritika. Prava je istina ta da se nisam našminkala jer sam znala da postoji velika šansa da ću se rasplakati, a tada bi mi se razmazala šminka. I naravno da sam se rasplakala čim sam čula operu i glas Marije Kalas. Uostalom, ti ljudi koji u tom trenutku teleskopski registruju tvoju tugu, stvarno nisu korektni. Ah, nadam se da ću svoju novu funkciju moći bar malo da modernizujem i da će ono što sad neki smatraju skandaloznim i neprimerenim, već sledeće generacije gledati kao nešto nevažno.

Dosađujete li se ipak na svečanim večerama i primanjima?

Pa baš i nema neke razlike između parade vojnika i modnih revija. (Smeh).

Možete li nam barem odati jesu li razgovori sa stranim državnicima upola zanimljivi kao oni s umetnicima. Evo, baš me zanima da li vam se Džordž Buš žali na svoje probleme s alkoholom i kako je morao na brzaka da prestane, inače bi umro, ili još gore napustila bi ga žena?

Zapravo, to bi bilo super da vodimo takve razgovore. Najčešće se oni svode na ove dijaloge: „Čuj draga, tajna služba nam je katastrofa, ali srećom, teroristi su još slabiji.“ Naravno, šalim se. Znate kako se kaže – diskretni šarm buržoazije...

Oduvek ste imali smisla za humor. Ispričajte nam jedan vic.

Znate li šta je raj? To su vam francuski kuvar, britanski policajac, nemački menadžer i italijanski ljubavnik. A šta je pakao? Britanski kuvar, nemački policajac, italijanski menadžer i francuski ljubavnik.

Je li to vic ili stvarno iskustvo?

Znate kako se kaže, svi klišei se baziraju na iskustvu.