Zakon lepšeg

Vrlo los trip. Svi kojima je lepota najbitnija stvar, a da ih ja znam su isfrustrirani i nesrecni. ljudi koji se smeju su neobicno lepi!

Knjiga zahvaljuci vama zvuci izuzetno zanimljivo, osim sto u vasoj kritici po mom skromnom misljenju nedostaje nesto vrlo bitno; svi volimo lijepo to uopce nije sporno, medjutim nije nam dovoljna samo ljepota, a to je nesto sto vi uporno izostavljate pritom aludirajuci na "unutarnju ljepotu" - ne znam tocno na sto aludirate, ali je svakako steta sto ste prilicno jednoumni i suvise osjetljivi, pa prerano blokirate opcije komentara na svom blogu koji je izuzetno zanimljiv. Mogli bismo se zapitati zasto, a ono sto je kljucno; kada bi ljepota bila presudna, danas bi zahvaljujuci prirodnoj selekciji imali planetu lijepih ljudi. Ali ruzni nekim cudom opstaju, zar ne? I ne samo da opstaju, nego prosjecno lijepih ljudi u odnosu na izvanredno lijepe ima vise. A to nam namece pitanje - koliko je ljepota sama po sebi zapravo bitna? Mozete li se danas zaposliti zato jer ste lijepi? Da, ali samo kao model. Ali, mozete li postati direktor kompanije, pravnik, sudac, doktor znanosti? Ne. Mozda cemo kao lijepi lakse proci na ispitu. Ali to opet ne znaci da cemo imati uspjesnu karijeru. Izrazito lijepi ljudi se u prosjeku ne udaju/zene cesce od prosjeka ili ruznih. Ne znam sto je tome razlog, ali sam prilicno sklona tezi da je ljepota tek jedan segment u krajnjem odabiru i da de facto nema prednost. To jest ima, ako svi zelimo biti Naomi. Geoffrey Miller u svojoj knjizi to sjajno obrazlaze - kreativna inteligencija, jezik, umjetnost, smisao za humor - tesko da su rezultat iskljucivo prirodne selekcije. Dapace, seksualna selekcija je jedina koja sa evolucijskog stanovista uistinu opravdava takav luksuz. Dakle, ono sto vi posprdno zovete "unutarnjom ljepotom" zapravo znaci da i lijepi ljudi mogu biti pametni i duhoviti. A ruzni ljudi ljepotu cesto nadoknadjuju sarmom, karizmom, obrazovanoscu, itd. Da se vratim na vas novcic u govornici; lijepa osoba ce dobiti novcic, ali nece dobiti nista sto je kljucno u ljudskim odnosima.

U stara dobra vremena kada se ljubavni cin svodio na trcanje za zenkom i zatim odvlacenje u pecinu lepota je bila jednostavna i razumljiva. Danas je sve komplikovano. Sto bi reko Woody Alen "Zasto pokusavas da moje sexualne nagone spustis na nivo psiholoske kategorije?"

Vrlo zabavno stivo. Lakoca stila koja podseca na "vikend magazine" moze i da zavara, jer su stavovi iz knjige u dobroj meri poduprti solidnim naucnim dokazima (sto ne mora biti na prvi pogled ocigledno). Prednost je da knjigu mozete preporuciti ili pokloniti skoro bilo kome bez straha da je nikada nece zavrsiti (sto je, po nekim statistikama, sudbina vecine prodatih knjiga). Mana je da taj isti stil moze olako izazvati podsmeh u "ozbiljnim akademskim krugovima".

Pojenostavljeno do banalnosti, a da bi se prijemcivijim nacinilo. Ipak, zabavno, mada bez vrednosti.

U ocajnom pokusaju da se ispliva iz mediokritizma kulturnog i fizickog koji vlada medju najbogatijima, a uzrokovan je incestom u maloj populaciji, traze se razna opravdanja: volecemo ruzno samo zato sto to produzava nasu vrstu, ili ukrsteno je lepo i zdravo ali primitivno. Hmm...Da li to moze da potraje. Strah od "drugih" je urodjen, uci se u skolama, prenosi s kolena na koleno, (volim onaj primer o nosu- Barbie model je lutkica sa malim nosem, sto njih izgleda najvise boli; ili usedelica, dok svrsi PhD., je bioloski "ispravna" a i dalje je prilika za udaju)... Mnoge stvari treba drzati pod konac, zato negirajmo lepotu i mladost zato sto im to ne ide u prilog. Interesuje me sta je sledece...
Misa Kostic

Tekst je dobar i ima dosta istine u njemu. Ljudi nece da priznaju sebi istinu.
Kada bi mogli da biramo, nasli bi po nasim ukusima najlepsu osobu. Ali mi ne mozemo sve sto zelimo.
Meni se npr. svidja neki sportista, lep, prelep (za mene), zgodan je, pametan je, obrazovan, perspektivan, ali ja ne mogu da budem sa njim iz objektivnih razloga.
I sta radim? Pa sparujem se sa najlepsim mogucim primerkom u mojoj okolini. Naravno da je ta lepota spoj i duhovnih osobina.
A retko, veoma retko, cak uopste mi se neko jako lep na prvi pogled nije dopao, zato sto mi njegovi maniri npr. ne odgovaraju (po kojima se odaje prostakluk i sl.), jer kada mi se neko dopadne fizicki, dopadne mi se i mentalno, jer ga procenim po njegovom ponasanju koje se manifestuje po spoljasnjem izgledu.
Ne kaze se dzaba 'oci su ogledalo duse', dodala bih i - zdravlja.

Vrlo los trip. Svi kojima je lepota najbitnija stvar, a da ih ja znam su isfrustrirani i nesrecni. ljudi koji se smeju su neobicno lepi!

Pojenostavljeno do banalnosti, a da bi se prijemcivijim nacinilo. Ipak, zabavno, mada bez vrednosti.

U ocajnom pokusaju da se ispliva iz mediokritizma kulturnog i fizickog koji vlada medju najbogatijima, a uzrokovan je incestom u maloj populaciji, traze se razna opravdanja: volecemo ruzno samo zato sto to produzava nasu vrstu, ili ukrsteno je lepo i zdravo ali primitivno. Hmm...Da li to moze da potraje. Strah od "drugih" je urodjen, uci se u skolama, prenosi s kolena na koleno, (volim onaj primer o nosu- Barbie model je lutkica sa malim nosem, sto njih izgleda najvise boli; ili usedelica, dok svrsi PhD., je bioloski "ispravna" a i dalje je prilika za udaju)... Mnoge stvari treba drzati pod konac, zato negirajmo lepotu i mladost zato sto im to ne ide u prilog. Interesuje me sta je sledece...
Misa Kostic

U stara dobra vremena kada se ljubavni cin svodio na trcanje za zenkom i zatim odvlacenje u pecinu lepota je bila jednostavna i razumljiva. Danas je sve komplikovano. Sto bi reko Woody Alen "Zasto pokusavas da moje sexualne nagone spustis na nivo psiholoske kategorije?"

Tekst je dobar i ima dosta istine u njemu. Ljudi nece da priznaju sebi istinu.
Kada bi mogli da biramo, nasli bi po nasim ukusima najlepsu osobu. Ali mi ne mozemo sve sto zelimo.
Meni se npr. svidja neki sportista, lep, prelep (za mene), zgodan je, pametan je, obrazovan, perspektivan, ali ja ne mogu da budem sa njim iz objektivnih razloga.
I sta radim? Pa sparujem se sa najlepsim mogucim primerkom u mojoj okolini. Naravno da je ta lepota spoj i duhovnih osobina.
A retko, veoma retko, cak uopste mi se neko jako lep na prvi pogled nije dopao, zato sto mi njegovi maniri npr. ne odgovaraju (po kojima se odaje prostakluk i sl.), jer kada mi se neko dopadne fizicki, dopadne mi se i mentalno, jer ga procenim po njegovom ponasanju koje se manifestuje po spoljasnjem izgledu.
Ne kaze se dzaba 'oci su ogledalo duse', dodala bih i - zdravlja.

Vrlo zabavno stivo. Lakoca stila koja podseca na "vikend magazine" moze i da zavara, jer su stavovi iz knjige u dobroj meri poduprti solidnim naucnim dokazima (sto ne mora biti na prvi pogled ocigledno). Prednost je da knjigu mozete preporuciti ili pokloniti skoro bilo kome bez straha da je nikada nece zavrsiti (sto je, po nekim statistikama, sudbina vecine prodatih knjiga). Mana je da taj isti stil moze olako izazvati podsmeh u "ozbiljnim akademskim krugovima".

Knjiga zahvaljuci vama zvuci izuzetno zanimljivo, osim sto u vasoj kritici po mom skromnom misljenju nedostaje nesto vrlo bitno; svi volimo lijepo to uopce nije sporno, medjutim nije nam dovoljna samo ljepota, a to je nesto sto vi uporno izostavljate pritom aludirajuci na "unutarnju ljepotu" - ne znam tocno na sto aludirate, ali je svakako steta sto ste prilicno jednoumni i suvise osjetljivi, pa prerano blokirate opcije komentara na svom blogu koji je izuzetno zanimljiv. Mogli bismo se zapitati zasto, a ono sto je kljucno; kada bi ljepota bila presudna, danas bi zahvaljujuci prirodnoj selekciji imali planetu lijepih ljudi. Ali ruzni nekim cudom opstaju, zar ne? I ne samo da opstaju, nego prosjecno lijepih ljudi u odnosu na izvanredno lijepe ima vise. A to nam namece pitanje - koliko je ljepota sama po sebi zapravo bitna? Mozete li se danas zaposliti zato jer ste lijepi? Da, ali samo kao model. Ali, mozete li postati direktor kompanije, pravnik, sudac, doktor znanosti? Ne. Mozda cemo kao lijepi lakse proci na ispitu. Ali to opet ne znaci da cemo imati uspjesnu karijeru. Izrazito lijepi ljudi se u prosjeku ne udaju/zene cesce od prosjeka ili ruznih. Ne znam sto je tome razlog, ali sam prilicno sklona tezi da je ljepota tek jedan segment u krajnjem odabiru i da de facto nema prednost. To jest ima, ako svi zelimo biti Naomi. Geoffrey Miller u svojoj knjizi to sjajno obrazlaze - kreativna inteligencija, jezik, umjetnost, smisao za humor - tesko da su rezultat iskljucivo prirodne selekcije. Dapace, seksualna selekcija je jedina koja sa evolucijskog stanovista uistinu opravdava takav luksuz. Dakle, ono sto vi posprdno zovete "unutarnjom ljepotom" zapravo znaci da i lijepi ljudi mogu biti pametni i duhoviti. A ruzni ljudi ljepotu cesto nadoknadjuju sarmom, karizmom, obrazovanoscu, itd. Da se vratim na vas novcic u govornici; lijepa osoba ce dobiti novcic, ali nece dobiti nista sto je kljucno u ljudskim odnosima.