Titula na RG
Zverev je konačno Grend slem šampion! "Srećan kraj"
Nemački teniser Aleksander Zverev je osvojio Rolan Garos, prvu Grend slem titulu u karijeri.
20:50
7.6.2026.
1 d
Petak, 17.08.2007.
13:57
Pohvale uzimam sa rezervom
Čitam na desetine novina i magazina svakog jutra. I sve što čitam, utiče na mene. Ja nisam jedan od onih pesnika koji pišu o tome kako ptičice pevaju, kao i o svojim osećanjima dok pada noć, a ni pomena o nedužnima koji stradaju.
Koliko na tebe kao autora utiču radikalne društvene promene u kojima se nalazimo, bar one u poslednje dve decenije? Kako se te promene ogledaju?
ČARLS SIMIĆ: Neizmerno. Uvek sam obraćao pažnju na dešavanja u svetu, a sada sa pojavom Interneta, čitam na desetine novina i magazina svakog jutra. I sve što čitam, utiče na mene. Ja nisam jedan od onih pesnika koji pišu o tome kako ptičice pevaju, kao i o svojim osećanjima dok pada noć, a ni pomena o nedužnima koji stradaju.
Kako procenjuješ značaj intelektualaca u tom periodu u svetu, posebno u Americi koju najviše poznaješ i jugoistočnoj Evropi, odakle potičeš?
ČS: Mnogi naši intelektualci u Sjedinjenim Američkim Državama su u službi naših imperijalističkih ambicija. Oni smišljaju opravdanja za ratove i opravdavaju politiku domaće represije. Smatram da je tako gotovo svuda uprkos izgrađenom mitu o intelektualcu kao borcu za istinu i pravdu. U mom životu, sreo sam samo par nezavisnih i slobodoumnih intelektualaca, a oni su bili uglavnom marginalne ličnosti do čijeg mišljenja nikome nije stalo.
Dobro poznaješ literaturu Sjedinjenih Američkih Država, a prevodiš i srpske autore na engleski; kako bi ocenio ove dve književne scene?
ČS: Nemoguće ih je porediti usled nejednake veličine. Američka poezija podrazumeva sve, od tradicionalnih stihova do avangardne poezije. Srbija ima određeni broj veoma talentovanih pesnika koji trenutno pišu, ali joj nedostaje raznovrsnost i opseg svojstven američkoj poeziji. Ovo nije argument koji ide u prilog ni jednoj ni drugoj strani. Vrhunska poezija prevazilazi granice. Pesnikinja poput Radmile Lazić, koju sam prevodio pre dve godine, čita se i o njenoj poeziji se piše i ovde i u Engleskoj.
U recenziji Grifinove nagrade za poeziju se kaže da si ti jedan od retkih pesnika našeg vremena koga podjednako priznaju i publika i kritika. Koliko je to važno za poeziju uopšte, naročito pošto postoji osećaj njene marginalizovanosti?
ČS: Važno je, ali i nije. Neke pesnike čitaju za života, dok se za druge, s kojima to nije slučaj, pokaže da imaju više uticaja na literaturu dugoročno. Ja sve pohvale uzimam sa rezervom. Više verujem glasu koji mi u tri ujutro šapuće na uvo da moje pesme i nisu nešto naročito.
Dobio si brojna priznanja, od Pulicerove nagrade do članstva u Američkoj Akademiji umetnosti i nauke, gde si drugi Srbin posle Mihajla Pupina. U Srbiji si, mislim, dobio samo jednu nagradu, a solidno si zastupljen u prevodima. Ovo čudi pošto u Srbiji postoji hiperinflacija književnih nagrada, o čemu je sjajno pisao Predrag Čudić. Kako to komentarišeš?
ČS: Tačno, dobio sam samo jednu nagradu grada Vršca. Međutim, moraš imati na umu da ja pišem na engleskom i da moje delo spada u američku književnost u poslednjih gotovo pedeset godina, da većina mojih pesama nije prevedena, tako da bi bilo čudno da skupljam nagrade i širom Srbije.
Kakva je razlika u priznanjima tamo i kod nas? I u samom položaju pesnika?
ČS: Pisci i pesnici se ističu samo u totalitarnim režimima. Oni su tada ili u zatvoru ili ih ubijaju, ili postaju visoko privilegovani lakeji samog režima. U demokratijama, oni su marginalci bez ikakvog uticaja. To mi baš odgovara jer ja volim i potrebna mi je samoća.
Koji su ključni trenuci u tvom životu i kako ih se sećaš?
ČS: Drugi svetski rat u Beogradu, počev od aprila, 1941. godine, kada je bomba pala i srušila zgradu preko puta ulice, a mene je jačina eksplozije izbacila iz kreveta. Kao i svi drugi u to doba, video sam mnogo smrti, nasilja i terora, da prosto ne mogu da poverujem u to. Taj rat me je učinio ovakvim kakav sam.
Mihajlo Mihajlov se vratio u Beograd. Da li tebi to nekada pada na pamet?
ČS: Ne. Nakon 54 godine, u Americi se osećam kao kod kuće.
Pričao si kako si nekolio decenija posle napuštanja Beograda kada si se vratio, u ulici Majke Jevrosime video prozor koji si kao dečak razbio - još uvek razbijen bez obzira na sve te godine. Više puta si dolazio u Beograd, da li si uočavao neke promene, evoluciju, ili je postojao ovakav osećaj status quo-a?
ČS: Kada sam poslednji put dolazio prošlog novembra nakon mnogo godina, Beograd je bio, uprkos naznaka poraznog siromaštva, jedan užurban i atraktivan grad. Nema rata, nema komunista, tako da izgleda kao pravi evropski grad. Što se prozora tiče, moram sa žaljenjem da kažem da je popravljen nakon NATO bombardovanja koje je, bar kad je u pitanju zgrada u kojoj sam rođen, nečemu ipak poslužilo.
Kako si se zvao pre Amerike?
ČS: Ime mi je bilo Dušan (na znamenju Dragoljub). Ispao sam Čarls jer je moj otac (ne znam kako) mislio da je to adekvatan prevod imena Dušan.
O Čarlsu Simiću
Čarls Simić rođen je 9. maja 1938. godine u Jugoslaviji. Njegovo detinjstvo bilo je obeleženo događajima iz Drugog svetskog rata. Zajedno sa svojom majkom, kada je imao 15 godina, seli se u Pariz. Godinu dana kasnije, odlaze u Njujork, gde se njih dvoje pridružuju njegovom ocu, da bi se potom preselili u Ouk Park, predgrađe Čikaga. Tamo je Simić je maturirao u istoj srednjoj školi kao i Ernest Hemingvej. Posle srednje škole, Simić je pohađao predavanja na Univerzitetu u Čikagu, a noću je radio u dnevnom listu Chicago Sun Times sve do 1961. godine kada su ga pozvali u vojsku, koju je služio do 1963. godine. Diplomirao je na Univerzitetu u Njujorku 1966. godine. U periodu od 1966. do 1974. godine prevodio je poeziju, a u isto vreme radio je kao pomoćnik urednika časopisa koji se bavio umetničkom fotografijom Aperture (Blenda). Oženio se modnom kreatorkom Helen 1964. godine. Imaju dvoje dece. Čarls Simić je američki državljanin već 36 godina, a trenutno živi u Strafordu, država Nju Hempšir.
Simić je autor 18 zbirki poezije. Pored toga, on je esejista, prevodilac i profesor emeritus Univerziteta u Nju Hempširu, gde predaje kreativno pisanje i književnost. Pre odlaska u penziju, Simić je na ovom univerzitetu predavao 34 godine. Osvojio je Pulicerovu nagradu za poeziju 1990. godine, i to za svoju zbirku pesama u prozi „Svet se ne završava“, koja je objavljena 1989. godine. Njegova zbirka pesama „Šetajući crnu mačku“ (Walking the Black Cat) iz 1996. godine ušla je u finale konkursa za američku Nacionalnu književnu nagradu, u oblasti poezije. Čarls Simić je 2005. godine osvojio Grifinovu nagradu za zbirku „Odabrana dela: 1963. – 2003. Očekuje se da će svoju novu zbirku pesama Simić objaviti u februaru 2008. godine. Ta zbirka pesama će se zvati „To nešto malo“ (That Little Something). Poslednja zbirka pesama koju je do danas objavio jeste zbirka iz 2005. godine i nosi naslov „Moja nečujni saputnik“ (My Noiseless Entourage).
Simić je od 1984. godine do 1989. godine dobijao stipendije od fondacija Mekartur, Gugenhajm i Nacionalne fondacije za umetnost. Osvojio je nagradu Edgar Alan Po, kao i PEN Međunarodnu prevodilačku nagradu. Takođe osvojio je nagrade Američke akademije za umetnost i književnost, kao i Nacionalnog instituta za umetnost i književnost. Izabran je za Kancelara Akademije američkih pesnika 2000. godine.
Napomena:
Portret Čarlsa Simića iz pera Dejana Anastasijevića možete videti na linku:
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=508276
Kulturni dodatak o Čarlsu Simiću u "Politici":
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=37264
"Danas", Lik nedelje: Čarls Simić, Državni pesnik-laureat SAD
http://www.danas.co.yu/20070811/knjiga2.html#0
Pročitajte više o ovoj temi
ČARLS SIMIĆ: Neizmerno. Uvek sam obraćao pažnju na dešavanja u svetu, a sada sa pojavom Interneta, čitam na desetine novina i magazina svakog jutra. I sve što čitam, utiče na mene. Ja nisam jedan od onih pesnika koji pišu o tome kako ptičice pevaju, kao i o svojim osećanjima dok pada noć, a ni pomena o nedužnima koji stradaju.
Kako procenjuješ značaj intelektualaca u tom periodu u svetu, posebno u Americi koju najviše poznaješ i jugoistočnoj Evropi, odakle potičeš?
ČS: Mnogi naši intelektualci u Sjedinjenim Američkim Državama su u službi naših imperijalističkih ambicija. Oni smišljaju opravdanja za ratove i opravdavaju politiku domaće represije. Smatram da je tako gotovo svuda uprkos izgrađenom mitu o intelektualcu kao borcu za istinu i pravdu. U mom životu, sreo sam samo par nezavisnih i slobodoumnih intelektualaca, a oni su bili uglavnom marginalne ličnosti do čijeg mišljenja nikome nije stalo.
Dobro poznaješ literaturu Sjedinjenih Američkih Država, a prevodiš i srpske autore na engleski; kako bi ocenio ove dve književne scene?
ČS: Nemoguće ih je porediti usled nejednake veličine. Američka poezija podrazumeva sve, od tradicionalnih stihova do avangardne poezije. Srbija ima određeni broj veoma talentovanih pesnika koji trenutno pišu, ali joj nedostaje raznovrsnost i opseg svojstven američkoj poeziji. Ovo nije argument koji ide u prilog ni jednoj ni drugoj strani. Vrhunska poezija prevazilazi granice. Pesnikinja poput Radmile Lazić, koju sam prevodio pre dve godine, čita se i o njenoj poeziji se piše i ovde i u Engleskoj.
U recenziji Grifinove nagrade za poeziju se kaže da si ti jedan od retkih pesnika našeg vremena koga podjednako priznaju i publika i kritika. Koliko je to važno za poeziju uopšte, naročito pošto postoji osećaj njene marginalizovanosti?
ČS: Važno je, ali i nije. Neke pesnike čitaju za života, dok se za druge, s kojima to nije slučaj, pokaže da imaju više uticaja na literaturu dugoročno. Ja sve pohvale uzimam sa rezervom. Više verujem glasu koji mi u tri ujutro šapuće na uvo da moje pesme i nisu nešto naročito.
Dobio si brojna priznanja, od Pulicerove nagrade do članstva u Američkoj Akademiji umetnosti i nauke, gde si drugi Srbin posle Mihajla Pupina. U Srbiji si, mislim, dobio samo jednu nagradu, a solidno si zastupljen u prevodima. Ovo čudi pošto u Srbiji postoji hiperinflacija književnih nagrada, o čemu je sjajno pisao Predrag Čudić. Kako to komentarišeš?
ČS: Tačno, dobio sam samo jednu nagradu grada Vršca. Međutim, moraš imati na umu da ja pišem na engleskom i da moje delo spada u američku književnost u poslednjih gotovo pedeset godina, da većina mojih pesama nije prevedena, tako da bi bilo čudno da skupljam nagrade i širom Srbije.
Kakva je razlika u priznanjima tamo i kod nas? I u samom položaju pesnika?
ČS: Pisci i pesnici se ističu samo u totalitarnim režimima. Oni su tada ili u zatvoru ili ih ubijaju, ili postaju visoko privilegovani lakeji samog režima. U demokratijama, oni su marginalci bez ikakvog uticaja. To mi baš odgovara jer ja volim i potrebna mi je samoća.
Koji su ključni trenuci u tvom životu i kako ih se sećaš?
ČS: Drugi svetski rat u Beogradu, počev od aprila, 1941. godine, kada je bomba pala i srušila zgradu preko puta ulice, a mene je jačina eksplozije izbacila iz kreveta. Kao i svi drugi u to doba, video sam mnogo smrti, nasilja i terora, da prosto ne mogu da poverujem u to. Taj rat me je učinio ovakvim kakav sam.
Mihajlo Mihajlov se vratio u Beograd. Da li tebi to nekada pada na pamet?
ČS: Ne. Nakon 54 godine, u Americi se osećam kao kod kuće.
Pričao si kako si nekolio decenija posle napuštanja Beograda kada si se vratio, u ulici Majke Jevrosime video prozor koji si kao dečak razbio - još uvek razbijen bez obzira na sve te godine. Više puta si dolazio u Beograd, da li si uočavao neke promene, evoluciju, ili je postojao ovakav osećaj status quo-a?
ČS: Kada sam poslednji put dolazio prošlog novembra nakon mnogo godina, Beograd je bio, uprkos naznaka poraznog siromaštva, jedan užurban i atraktivan grad. Nema rata, nema komunista, tako da izgleda kao pravi evropski grad. Što se prozora tiče, moram sa žaljenjem da kažem da je popravljen nakon NATO bombardovanja koje je, bar kad je u pitanju zgrada u kojoj sam rođen, nečemu ipak poslužilo.
Kako si se zvao pre Amerike?
ČS: Ime mi je bilo Dušan (na znamenju Dragoljub). Ispao sam Čarls jer je moj otac (ne znam kako) mislio da je to adekvatan prevod imena Dušan.
O Čarlsu Simiću
Čarls Simić rođen je 9. maja 1938. godine u Jugoslaviji. Njegovo detinjstvo bilo je obeleženo događajima iz Drugog svetskog rata. Zajedno sa svojom majkom, kada je imao 15 godina, seli se u Pariz. Godinu dana kasnije, odlaze u Njujork, gde se njih dvoje pridružuju njegovom ocu, da bi se potom preselili u Ouk Park, predgrađe Čikaga. Tamo je Simić je maturirao u istoj srednjoj školi kao i Ernest Hemingvej. Posle srednje škole, Simić je pohađao predavanja na Univerzitetu u Čikagu, a noću je radio u dnevnom listu Chicago Sun Times sve do 1961. godine kada su ga pozvali u vojsku, koju je služio do 1963. godine. Diplomirao je na Univerzitetu u Njujorku 1966. godine. U periodu od 1966. do 1974. godine prevodio je poeziju, a u isto vreme radio je kao pomoćnik urednika časopisa koji se bavio umetničkom fotografijom Aperture (Blenda). Oženio se modnom kreatorkom Helen 1964. godine. Imaju dvoje dece. Čarls Simić je američki državljanin već 36 godina, a trenutno živi u Strafordu, država Nju Hempšir.
Simić je autor 18 zbirki poezije. Pored toga, on je esejista, prevodilac i profesor emeritus Univerziteta u Nju Hempširu, gde predaje kreativno pisanje i književnost. Pre odlaska u penziju, Simić je na ovom univerzitetu predavao 34 godine. Osvojio je Pulicerovu nagradu za poeziju 1990. godine, i to za svoju zbirku pesama u prozi „Svet se ne završava“, koja je objavljena 1989. godine. Njegova zbirka pesama „Šetajući crnu mačku“ (Walking the Black Cat) iz 1996. godine ušla je u finale konkursa za američku Nacionalnu književnu nagradu, u oblasti poezije. Čarls Simić je 2005. godine osvojio Grifinovu nagradu za zbirku „Odabrana dela: 1963. – 2003. Očekuje se da će svoju novu zbirku pesama Simić objaviti u februaru 2008. godine. Ta zbirka pesama će se zvati „To nešto malo“ (That Little Something). Poslednja zbirka pesama koju je do danas objavio jeste zbirka iz 2005. godine i nosi naslov „Moja nečujni saputnik“ (My Noiseless Entourage).
Simić je od 1984. godine do 1989. godine dobijao stipendije od fondacija Mekartur, Gugenhajm i Nacionalne fondacije za umetnost. Osvojio je nagradu Edgar Alan Po, kao i PEN Međunarodnu prevodilačku nagradu. Takođe osvojio je nagrade Američke akademije za umetnost i književnost, kao i Nacionalnog instituta za umetnost i književnost. Izabran je za Kancelara Akademije američkih pesnika 2000. godine.
Napomena:
Portret Čarlsa Simića iz pera Dejana Anastasijevića možete videti na linku:
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=508276
Kulturni dodatak o Čarlsu Simiću u "Politici":
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=37264
"Danas", Lik nedelje: Čarls Simić, Državni pesnik-laureat SAD
http://www.danas.co.yu/20070811/knjiga2.html#0
Pročitajte više o ovoj temi
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
0 Komentari
Možda vas zanima
Za bolji životni standard
Vučić najavio veliki paket za penzionere: Stižu značajne sume novca, i manje cene lekova
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će na velikom skupu Srpske naredne strane 27. i 28. juna u Beogradu biti predstavljen paket za penzionere, koji će poboljšati njihov ekonomski status.
12:00
8.6.2026.
1 d
Aktuelno
Mnogi kažu da je ovo najlepše selo u Crnoj Gori: Mir i primorski šarm oduševljavaju turiste FOTO
Na samom ulazu u Bokokotorski zaliv, na poluostrva Luštica, nalazi se malo primorsko selo Rose – mesto koje poslednjih godina sve češće privlači pažnju turista koji su u potrazi za mirom i autentičnim doživljajem mora.
16:45
7.6.2026.
1 d
Istočni front
Rat – dan 1.566: Kijev zadao novi udarac Moskvi; Rusi izveli udar na Zaporožje; Zelenski upozorio Britance
Rat u Ukrajini ušao je u 1.566. dan, a ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas da je teško komentarisati izglede za pregovore o mirovnom rešenju u Ukrajini u ovom trenutku.
23:54
8.6.2026.
15 h
Aktuelno
Tunis i Grčka skinuti sa trona: Najjeftinija all-inclusive destinacija za letovanje se nalazi se u komšiluku
Bugarska je ove godine preuzela titulu najjeftinije all-inclusive destinacije za letovanje, a na vrhu liste našla se regija Burgasa na obali Crnog mora.
18:34
8.6.2026.
21 h
Komentari 0
Pogledaj komentare