Don Delilo – Padač

Novi roman verovatno najcenjenijeg američkog pisca današnjice dobio je podeljene kritike. Po jednima reč je o njegovom najboljem delu još od Podzemlja (1997), dok po drugima (Mičiko Kakutani u Njujork tajmsu) ova knjiga predstavlja veliko razočaranje.

Neki tvrde da je Delilo esejista u srcu, koji je odabrao formu romana. Zanimljivo je uzeti u obzir ovaj stav, s obzirom na to da je Delilo o istoj temi napisao i esej. Ovim romanom on je, međutim, želeo da postigne nešto što u eseju nije moguće. U pitanju je istraživanje 11. septembra književnim sredstvima, koja omogućavaju da se uvidi uticaj istorije na svest svakoga od nas. Kako sam Delilo kaže, u pitanju je druga vrsta istine, ali ne manje važna.

Fabula je poprilično redukovana. U centru pažnje je jedan bračni par i njihovo dete. Muž je preživeo rušenje Svetskog trgovinskog centra. Kroz niz narativnih fragmenata Delilo nas vodi kroz njihov život posle 11. septembra nastojeći da ukaže na sve, čak i najsitnije promene koje taj događaj izazvao u njima. Zahvaljujući ovoj rascepkanoj strukturi, ponekad je prilično teško probiti se kroz Delilovo pripovedanje.

Svakodnevni život ovih junaka pomešan je sa posledicama 11. septembra i donekle uslovljen njima. Posttraumatsko iskustvo do neprepoznatljivosti je izmešano sa svakodnevnim. Tako dobijamo niz epizoda koje kao da nas nikuda ne vode. Delilo kao da je imao eksperimentatorske namere: da prikaže svoje junake, u koje je 11. septembar utisnuo svoj pečat, u nizu svakodnevnih situacija. Sve ove epizode ne formiraju nikakvu celinu. Postoji nekoliko sižejnih linija koje bi mogle dati zaplet (recimo veza glavnog junaka sa ženom koja je takođe preživela rušenje Trgovinskog centra), ali do toga ne dolazi.

Naravno, ne insistiram ja na zapletu po svaku cenu. Samo mi se čini da ugao iz kojeg je Delilo izabrao da pristupi svojoj problematici ne pruža neke naročite mogućnosti. Sa ovim osnovnim tokom radnje Delilo ukršta i priču o jednom od izvšilaca terorističkog napada i njegovoj indoktrinaciji, ali ona ostaje na nivou neke vrste intermeca u romanu. Sve u svemu, možemo reći da Delilo u stvari uspeva u svojoj nameri: da prikaže delovanje istorije na pojedinca (čak i na onog koji sa samim istorijskim događajem nije imao nikakve neposredne veze).

Nevolja je što od toga ne uspeva da napravi dobru prozu, već nam pruža niz suvoparnih fragmenata iz svakodnevnog života. Kada se na momente učini da radnja dobija neki zamajac i da će Delilo pred nas izneti neki možda sitni, ali vrlo rečiti efekat istorije na svakodnevicu, koji će dramaturški opravdati njegov izbor baš ovog pristupa i otkriti nam zašto je taj ugao gledanja dobar za osvetljavanje teme, sve se završi usiljenom mistifikacijom (epizoda sa identitetom famoznog Bila Lotona, ili sa komšinicom koja pušta istočnjačku muziku).

Ni epizode sa Padačem (Falling man), koji knjizi daje naslov, nisu uspelije. Treba napomenuti da u pitanju nije ličnost sa fotografije Ričarda Drua koja naglavačke pada sa Trgovinskog centra, već umetnik performansa koji na raznim lokacijama u Njujorku oponaša taj događaj.

Supruga glavnog junaka u nekoliko navrata ugleda ovog umetnika kako izvodi svoj nastup, ali Delilo ne uspeva da uspostavi onu vezu između tog čina i ženine svakodnevice koju čitalac sve vreme očekuje. Terorizam je jedna od glavnih tema u Delilovom opusu. Za ovog pisca neko je rekao da celog života piše knjige o 11. septembru. Za samo rušenje Trgovinskog centra rečeno je da je delovalo vrlo delilovski. Čini se da nije bilo pozvanijeg autora od njega za roman o tom događaju. Ova knjiga, međutim, nije opravdala očekivanja.

Dok je u Podzemlju, koje smo čitali prošle godine, služeći se rečitim slikama gigantskih deponija đubreta (ko je to jednom pročitao teško da će zaboraviti), sasvim jasno predstavio put kojim se naša civilizacija kreće, ovde, mada je imao precizno određenu polaznu tačku, nije uspeo da se od nje daleko odmakne, niti da svoje stanovište učini relevantnim za čitaoca.

Najzad, moramo se složiti s Mičiko Kakutani da jednostavno nije proteklo dovoljno vremena da bi se događaj koji je obeležio našu epohu terorizma dao zadovoljavajuće književno uobličiti.