Antiheroji koje obožavamo

U sasvim uprošćenom osvrtu na istoriju drame, stvari su izgledale otprilike ovako: U nekoliko osnovnih tipova priče i zapleta čovek/ljudi se sukobljava(ju) sa drugim ljudima, sobom, verom/prirodom, sistemom. Mada još od antičkog doba u većini priča postoje "negativci", oni su sve do Šekspira (otprilike) bili "crni", dok su heroji, makar i tragični, bili "beli". Potom, takođe vekovima unazad, likovi postaju sve kompleksniji i svi se premeštaju u "sivu zonu" (a naročito kod Šekspira), gde su junak i tragičar često ista osoba. Tu se negde, ne precizno određeno tačno kad, stvorio i antiheroj kao pojam, iliti osoba koja "jeste glavni junak, ali ne poseduje kvalitete arhetipskog heroja i sklona je moralnim posrnućima". Doduše, antiheroj kao masovna pojava nije procvetao sve do prvih decenija 20. veka, kada i postaje osnovni odraz modernog čoveka u kulturi. Sada je svakako zastupljeniji nego ikad.

Sve ovo i ne bi bilo preterano interesantna tema za ovaj tekstić prevashodno zabavnog karaktera da se poslednjih godina poredak u umetnosti nije promenio. Ranije smo navijali za dobrice, bodrili prinčeve i mrzeli zlobnike i spletkaroše, a sada... Svugde, a posebno na televiziji, poslednjih godina (barem prema rejtinzima) postao je zvaničan podatak – mi obožavamo te antiheroje, te sumanute, granično nerealne (ili se samo nadamo), maliciozne likove koji nas svaki put hipnotišu svojim (auto)ironičnim, mračnim humorom i sociopatskim tendencijama.

Daleko kompleksniji, interesantniji i zabavniji od "finih momaka", antiheroji, bilo da su suštinski "dobri" ili "zli", suvereno vladaju malim i velikim ekranima. Ovom prilikom pravim mini presek meni, a verujem i mnogima, omiljenih antiheroja koji su ove decenije (a neki i prethodne, mašala!) dominirali televizijskim programom. Slobodno šaljite i sopstvene sugestije ako mislite da je neko izostavljen!

Gregory House
On je usamljen, konstantno nadrkan, nema prijatelje (osim Wilsona) ni socijalni život (osim iznajmljivanja prostitutki), fokusira se na negativno umesto pozitivnog i... ujedno je najpopularniji doktor na američkoj televiziji, dok je Hugh Laurie najplaćeniji glumac na malim ekranima i zarađuje neverovatnih 400,000 dolara po epizodi. Beskrupulozan i nepodnošljivo elokventan, kod gledalaca izaziva veću zavisnost od vikodina.
Tipična House rečenica: "I teach you to lie, cheat, and steal, and as soon as my back's turned you wait in line?"

Alan Shore
Notorni, takođe briljantni pas gonič advokatske kancelarije Crane, Pool & Schmidt, dosta podseća na Housea, s tim što ima više saosećanja za ljude i na kraju izvuče i poneku pouku iz sopstvenih dela. Kreiran od pera Davida Kellyja, koji je i sâm advokat, Alan je nepredvidiva mašina za mlevenje klijenata, i ne libi se da koristi ucene, iznuđivanje i ostale neetičke ideje ne bi li pobedio u sudnici. Takođe i veliki ženskaroš i bonvivant.
Tipična Shore rečenica: "Why is that so important to everyone, maintaining integrity?"

Benjamin Linus/ kompletna postava LOST-a
Kao fenomen modernog doba, LOST je zamišljen tako da u njemu ne postoje pozitivni ili negativni likovi (ima par izuzetaka). Svaka osoba koja se našla u ovoj epskoj sagi poseduje izražene negativne karakterne osobine, kao i grehove iz prošlosti. Ipak, niko tu nije ni približno opasan, a ni popularan kao Ben Linus, glavni "negativac" tokom većeg dela serije. Prvobitno zamišljen kao masovni ubica, patološki lažov i manipulator, kao i nemilosrdni čuvar Ostrva sa antisocijalnim poremećajem ličnosti, Ben se na kraju transformiše u nešto sasvim drugačije, ali se njegove oštroumne, sarkastične doskočice pamte. Zanimljivo je da je, bez obzira na to što nije glavni lik, vladao bukvalno svakom scenom u kojoj se pojavio.
Tipična Ben rečenica: „I always have a plan“.

Tony Soprano
Čuveni „guido“, glava mafijaške, a i jedne još luđe porodice, predstavlja školski primer negativca, pa još arhetipski antipatičnog: on se bavi ucenama, iznuđivanjem, dilovanjem i unistvima. On je zadrigao, anksiozan i depresivan, vara ženu, psuje kao kočijaš i „širi“ se dok hoda. Ipak, on je takođe i fantastičan primer morbidne, a ujedno šarmantne osobe koja gledaoce fascinira činjenicom da je zanimljivo gledati razvojni put mafijaškog bosa. Ipak ne znamo previše takvih u stvarnom životu... nadam se.
Tipična Tony Soprano rečenica: "Why don't you get the fuck out of here before I shove your quotation book up your fat fucking ass!“

Chuck Bass
Mladi (Britanac!) Ed Westwick otkrovenje je među mladim glumcima. On maestralno, gotovo previše dobro tumači lik beskrajno samoživog i još više bogatog Chucka Bassa, najzanimljivijeg lika strašno popularne, ali potcenjene serije Gossip Girl, vašeg jedinog uvida u skandalozni život menhetnske elite. Chuck je raspušteno dete bez roditelja, koje nasleđene milijarde troši na način toliko sadistički orijentisan prema zgranutim roditeljima koji ovu seriju gledaju, da morate da se zapitate kuda ide današnja omladina. On izbegava da se školuje, pije od svitanja do sumraka, drogira se, priča o svojim biseksualnim avanturama, šeta sponzoruše i u slobodnije vreme pravi skandale po Njujorku. A svima je omiljeni lik. Mladi Westwick nepogrešiv je u portretisanju Bassa kao modernog Gatsbyja ili bilo kojeg raskalašnog lika iz „zlatnog doba Amerike“.
Tipična Chuck Bass rečenica: jednostavno „Because I’m Chuck Bass.“

Cartman
Kako je simpatični Kyle Brofslovski najbolje rekao: „You unbeliveable son of a bitch!“ Eric Cartman je, po sopstvenom priznanju čak, oličenje sveg zla na svetu. Mali debeli (ili samo ima krupne kosti?) koji mzi sve: Jevreje, crnce, Azijate, Kanađane... uh, lista je preduga. Veliki majstor spletki, uvreda i psihotičnih ispada, na kraju najčešće uspeva da pobedi dobre klince i dokaže kako nema boga. U moru genijalnih paklenih planova, posebno preporučujem epizodu Scott Tennorman Must Die.
Tipična Cartman rečenica: „RESPECT MY AUTHORITY!“

Dexter Morgan
Svakako najveći ludak na spisku. Mnogi su u početku mislili da serija o serijskom ubici koji prikriva svoje zločine neće naići na pozitivan prijem ni kod koga, ali kako su se samo prevarili. Dexter Morgan je apsolutni, besprekorni sociopata, koji sebe ne vidi kao pripadnika društva, već se fokusira na ubistva drugih zločinaca, koje želi da „sredi“ pre nego što ih se dočepa policija. Emocionalno potpuno otuđen i nesnosno hladan, čak i on (a pogotovo fantastični Michael C. Hall) poseduje opipljiv mračni šarm koji milione širom sveta drži prikovane za stolice svake nedelje.
Tipična Dexter rečenica: "Killing must serve a purpose. Otherwise, it's just plain murder."

Mr. Burns
Najveći negativac sačuvan je za kraj. Najstrašnija, najozloglašenija figura ikada viđena na TVu. Besramni, egocentrični samac Charles Montgomery Burns strah je i trepet inače mirnog Springfielda, jer kao vlasnik nuklearne elektrane ima svu moć i novac. Ovaj starac mlakih manira i bezopasne pojave ipak uteruje svima strah u kosti jer, kada mu se hoće, može čak i da zakloni Sunce. Pošto već dve decenije istim intenzitetom svojim ispadima zabavlja čitavu planetu, mora mu se skinuti kapa.
Tipična Mr. Burns rečenica: „What good is money if it can’t inspire terror in your fellow man?“

Za kraj, posebne pozdrave dobijaju dvoje, po meni, najboljih "negativaca" svih vremena – fantastična Alexis iz Dinastije (Joan Collins) i legendarni Cigarette Smoking Man iz Dosijea X, koji je utro put mnogim likovima koje sada gledamo. I, da ne zaboravim, obavezno mesto na listi ima i beba sa jednom obrvom iz Simpsonovih!