Otkud sad nemiri u Turskoj

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Predrag Simić ocenio je da razmere demonstracija i sukoba govore o nezadovoljstvu koje prevazilazi neposredan povod. U ovom trenutku ima dosta mišljenja da je to, zapravo, sukob sekularnog dela Turske i sve jačeg islamističkog trenda vladajuće partije, tako da su neki već oprezno upotrebili termin "tursko proleće".

"Mislim da je Turska ipak daleko od poredjenja sa bilo kojom od ovih arapskih zemalja, jer se radi o jednoj od najuspešnijih i možda, posle Kine, u ovom trenutku i najbrže razvijajućih zemalja i to je ono što daje veliki značaj dogadjajima u Turskoj", rekao je Simić.

On je prvu reakciju turskih vlasti kada su počele demonstracije ocenio kao nervoznu i ishitrenu, a upitan kako vidi dalji razvoj situacije, rekao je da je u ovom trenutku teško precizno reći kako će se dogadajaji razvijati.

Simić smatra da bi premijer Erdogan, koji se našao na meti demonstranata, morao da pažljivije odmeri unutrašnje, ali i spoljne efekte koje na njegovu zemlju ostavljaju ovi dogadjaji izazivajući i brojne komentare i u Evropi i u SAD, pa i proteste brojne turske dijaspore.

Park na trgu Taksim u centru Istanbula (Foto: Beta/AP)

"Mislim da je u ovom trenutku jako važno da se sačuva prisebnost i da se ta velika i izuzetno značajna zemlja, vrlo značajna i za nas, vrati na kurs političkog rešavanja sporova, koji se očigledno ne svode samo na sukobe povodom planirane izgradnje šoping centra i seče stabala, već nosi i neke dublje uzroke koji tinjaju u turskom društvu", kazao je on.

Simić je ocenio da tu verovatno ima i odredjenog uticaja dogadaja u susednoj Siriji, pošto je etnički i verski sastav Turske i Sirije dosta sličan i izrazio nadu da će partija AKP umeti da povede stvari u pravcu smirivanja i konačno, vraćanja Turske na ono mesto i u onu ulogu koju je igrala svih ovih godina. Miloš Marković iz Evropskog centra za regionalnu saradnju smatra da je uzrok nemira u Turskoj svakako neprimerena reakcija vlasti na proteste koji su usledili zbog njene namere da se na mestu parka u centru Istanbula izgradi tržni centar, a da problem dodatno komplikuje činjenica da vlast namerava da ponovo izgradi vojni kompleks iz perioda Osmanskog carstva koji se nalazio na tom mestu i tržni centar smesti u njega.

I Marković smatra da nesumnjivo postoje i oni koji u ovome vide idealnu priliku da dovedu u pitanje ugled premijera Erdogana pred predsedničke izbore koji se očekuju sledeće godine.

On smatra da se situacija pomalo otrgla kontroli, a da premijerove izjave ne idu na ruku njenom smirivanju.

Marković smatra da, s obzirom na to da opozicija u Turskoj nije jedinstvena, kao i da medju njenim sadašnjim liderima nema političara koji bi mogli da se uhvate u koštac sa temperamentnim, a svakako i harizmatičnim premijerom Erdoganom, teško je očekivati da će ona imati prevelike koristi od protesta.

"Ono sto je, međutim, sigurno jeste da ovi protesti mogu biti okidač za dalje sukobe unutar same Partije pravde i razvoja", ocenio je on, misleći pre svega na sukob koji postoji na relaciji predsednik Gul - premijer Erdogan, a koji sa sobom ima i spoljnopolitičke dimenzije.

Premijer Redžep Tajip Erdogan, iza je portert oca moderne Turske Kemala Ataturka (Foto: Beta/AP)

Protesti u Turskoj mogu biti signal da ta zemlja, sa dosta unutrašnjih protivrečnosti, ulazi u period u kome harizmatični premijer Redžep Tajip Erdogan više neće biti toliko neprikosnoveni lider, kao i da će morati ponešto da menja u vodjenju politike, pre svega na unutrašnjem, a donekle i na spoljnom planu, ocenio je islamolog Darko Tanasković, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu.

On je ocenio da Turska, posmatrano spolja, izgleda gotovo kao država bez problema, pogotovo s obzirom na činjenicu da nije, za sada, ozbiljnije dotaknuta ekonomskom krizom i da je u napretku, ali ukazuje da zemlja ima dosta unutrašnjih protivrečnosti.

"S jedne strane, sekularna Turska, koja uglavnom živi u velikim gradovima i koja nikako nije zanemarljiva, iako su islamisti ubedljivo pobeđivali na poslednjim izborima, danas je već ozbiljno zabrinuta reislamizacijom ukupnog ambijenta života u Turskoj, nametanjem nekih navika koje su mnogo bliže šerijatskom poimanju morala nego što je to do sada bio slučaj", rekao je on.

Tanasković je podsetio da je u Turskoj nedavno uvedeno ozbiljno ograničenje u prodaji alkoholnih pića, odnosi među ljudima se polako prevode u neku vrstu šerijatskog koda, zabranjeno je držanje za ruke, pa čak i ovlašni poljubac zaljubljenih u ankarskom metrou.

"Jednostavno, ljudima se menjaju navike i to njima teško pada, jer iza toga vide nastupanje još restriktivnijih i težih vremena", objašnjava on.

S druge strane, kako je naveo, veoma popularni i harizmatični lider Redžep Tajip Erdogan do sada je imao uglavnom podršku takozvanih islamističkih krugova, odnosno onih Turaka koji upravo u islamu vide sistem vrednosti na kojima počiva njihov identitet i pogled na svet.

Foto: Beta/AP

Medjutim, događaji tokom "arapskog proleća", a naročito u Siriji, i pozicija koju je Turska zauzela u vezi sa građanskim ratom u Siriji, svrstavajući se potpuno uz zapadnu stranu, odnosno uz SAD i njihove saveznike, umnogome je poljuljala poverenje u njega kao u muslimanskog lidera koji je pretendovao da postane i muslimanski lider čitavog Bliskog istoka, ili barem sunitskog dela Bliskog istoka, ocenio je on.

"Nijedan muslimanski političar ne može računati na trajniju popularnost u svojoj zemlji ukoliko se svrstava uz SAD i Zapad protiv neke druge muslimanske zemlje, bez obzira na to koliko bi režim u toj drugoj zemlji mogao biti nesimpatičan ili neprihvatljiv", istakao je Tanasković.

On je podsetio i na činjenicu da u Turskoj živi veliki broj alavita, koji su istog verskog opredeljenja kao i režim u Siriji, odnosno predsednik Bašar al-Asad i njegovo okruženje, i koji su, takođe, veoma revoltirani turskim stavom u sirijskoj krizi. Pukotine se, dodao je Tanasković, pojavljuju i na ekonomskom planu, i pored velikog uzleta Turske u svim oblastima, koji je neosporan i koji je njen najveći adut na međunarodnoj sceni, pošto pre svega raste nezaposlenost, bilo je nekih sumnjivih privatizacija, korupcije i bogaćenja ljudi koji su bliski vlasti, a to takodje izaziva revolt kod velikog dela stanovništva.

" Mislim da bi se moglo reći da je sada na ispitu ono što je do sada izgledalo kao velika šansa Turske i njena komparativna prednost, uglavnom se tako sagledavalo i na Zapadu, a to je da je Turska jedini uspešni model povezivanja umerenog islama i liberalne kapitalističke privrede slobodnog tržišta", rekao je on.

Po njegovim rečima, očigledno je da je veoma teško spojiti vernost islamskim načelima i ovakav liberalni kapitalizam i sada u Turskoj polako počinju da pucaju neke veze koje su dosad unutar društva obezbedjivale veliku podršku sadašnjoj vlasti.

On je rekao da je teško predviđati dalji razvoj situacije u Turskoj, zato što se u arapskom svetu danas radi o sasvim novom kvalitetu organizovanja ovakvih protesta, gde kada zamajac krene, on se posle hrani i propagandno i medijski i u svakom drugom smislu tako da kolektivno psihološki dolazi i do inercije koju nije lako zaustaviti, pogotovu ukoliko se i svesno radi na tome. "Sasvim je sigurno da određeni centri moći i u samoj Turskoj i van Turske rade na tome da Erdoganu i njegovom režimu stvore sve više problema", ocenio je Tanasković.

Međutim, on smatra da je Turska ipak dovoljno stabilna i organizovana država i da Erdogan još uvek ima i imaće veliku popularnost i podršku najvećeg dela stanovništva, tako da bi se demonstracije koje proteklih dana potresaju Tursku teško mogle odmah izroditi u proteste i poremećaje koji bi doveli u pitanje i sam opstanak njegove vlasti.

Podsetivši da će se naredne godine u Turskoj održati predsednički izbori, na kojima se računa da bi premijer Erdogan bio glavni kandidat za predsednika, Tanasković je napomenuo da ima nagoveštaja da neki u Turskoj, a izvan nje, i to prilično uticajni krugovi, smatraju da je Erdogan počeo da vodi isuviše ličnu autokratsku politiku, da je počeo da ukida demokratiju i da doživljava sebe kao "sultana".

To, medjutim, mnogima ne odgovara pa se pominje čak i mogućnost da sadašnji predsednik Abdulah Gul, inače njegov saborac već dve decenije, bude protivkandidat koji neće biti bez šansi, ocenjuje on.

"Ovo bi moglo biti, u suštini, prvo pouluvreme ili ulazak u period u kome Erdogan više neće biti toliko neprikosnoveni lider, u kome će imati ozbiljnih unutrašnjih teškoća i gde će morati dobro da razmisli i ponešto menja u vodjenju politike, pre svega na unutrašnjem a donekle i na spoljnom planu, da bi mogao da udje iduće godine u predsedničke izbore sa šansama kakve bi imao da su održani pre godinu dana", rekao je Tanasković.

"Mislim da će se stvari sada, u neku ruku, racionalnije odmeravati i da će se postepeno i Turska morati više pozabaviti svojim unutrašnjim pitanjima, a ne samo izvoziti demokratiju na turski neoosmanistički način", zaključio je on.