Putujemo u Evropu - dnevnik iz Berlina

Cilj konkursa je da se omogući da 70 najboljih studenata završnih godina provedu leto putujući i upoznajući evropske gradove i narode.

Pobednici na konkursu dobijaju: Inter-rail karte (22 dana u kontinuitetu), Evropsku omladinsku platnu karticu Hypo banke sa džeparcem, ISIC studentsku karticu i Delta Generali putno osiguranje.

“Projekat je dosta skup jer obezbeđujemo džeparac i inter-rail karte. Međutim, još uvek se prepoznaje značaj projekta, zato se i nađe novac, nadam se da će tako biti i sledeće godine”, rekla je Ivana Ponjavić iz Evropskog pokreta u Srbiji.

Studenti iz Srbije Evropu obilaze zajedno sa kolegama iz Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Već prvog dana u Berlinu, puni su utisaka:

“Ako bude sutra kao sto je bilo danas, biće super”, rekla je Maja iz Makedonije.

Marijana, studentkinja iz Srbije oduševljena je što japiji voze bicikl. “Veoma je kul, svi sede u parku. Momci su lepši nego sto sam očekivala.”

B92 je od početka prepoznala važnost ovog projekta pa je uz EpuS od 2005. godine, kada se prva grupa studenata uputila ka Evropi u okviru projekta “Putujemo u Evropu”.

BERLIN, dnevnik

DAN 1: Willkommen

Posle 1h i 33’ ugodnog leta, stižemo na međunaroni aerodrom u Berlinu – Tegel. Kupujemo kartu za jednu vožnju (2,30 evra), klasično neiskustvo. Kombinujemo autobus, metro i hodanje. Stižemo u hotel. Konačno. Gladan sam, na pumpi preko puta preeeeeukusni kroasani sa šunkom. Soba. Tuširanje.

Sa ekipom se nalazim u 14h, stići ću na vreme. Plan je da nema plana, ali neka hrana (konkretna!) u narednim satima bila bi skroz ok. Na TV-u neka serija. Možda i film. Ne razumem ni reč, sve dok neki glumac ne reče auf wiedersehen. Auf wiedersehen i tebi. Gasim TV. Moji me čekaju.

Foto: B92

21:08, u Berlinu je i dalje dan, bez naznaka da će se to uskoro promeniti. Koleginica koja je već više puta bila u Berlinu kaže da smo za prvi dan u Berlinu mnogo toga uradili i videli. Počeli smo od Brandenburške kapije, veličanstvena je. Rajhstag. Fotografisanje. TV Toranj (druga najviša građevina u Evropi, 368 metara). Fotografisanje. Currywurst. Šetnja. Fotografisanje. Morali smo i da “konzumiramo” sedenje na ogromnoj travnatoj površini na Ostrvu muzeja, kojim dominiraju muzej Pergamon (poznat po bogatoj riznici antikviteta iz antičke Grčke), izgradjen 1930. i Egipatski muzej (bista kraljice Nefertiti). Sladaled na obali reke Špreje, pogled na brodove. Hm, hoćemo da se vozimo? Hoćemo. Karta 10 evra, a mi studenti plaćamo 8. Vožnja traje sat vremena. Sve vreme smo potiskivali činjenicu koliko je obala reka u Beogradu neiskorišćena i monotona i prepustili se uživanju kako to izgleda u ovom gradu. U svakom slučaju, vožnja Berlinicom (kako Niš moze da ima Nišavu?!) je potpuno uspela. Povratak metroom. Španci. Mnogo Španaca. Odakle ovoliko Španaca u Nemačkoj? Predrasude?

Spava mi se, svi smo umorni. Ovaj dan kao da je počeo pre 3 dana. Dok sve ovo pišem, i dalje se nije smrklo. Imamo plan za sutra, barem sada tako mislimo, biće super ako sutra budemo znali šta smo se dogovorili. Bilo kako bilo, alarm sa telefona će se oglasiti za nekoliko sati. Znajući sebe, imaću problema sa spavanjem, kao i uvek kada odem negde. Bacam se na svoj king size bed. A vi kako ‘te? Dan 2: Lavica sa grivom

Smrz’o sam se noćas! Moraću Helgi sa recepcije da tražim još nesto za pokrivanje. A, da, Helga. Naravno da se ne zove tako, ali morali smo nekako da je zovemo.

Frühstück. Danas smo odlučili da idemo u Zoološki vrt, jedan od simbola grada kroz koji godišnje uđe oko 2, 5 miliona posetilaca. Blizu nam je – samo dve stanice metroom od naše Bellevue (od miloste nazvane Belvil) do Zoologischer Garden. Stižemo. Red za karte je dugačak barem 100 metara. Karta 13 evra. A da mi probamo da uđemo na naše press kartice, (koje svi nismo ni imali)? Da probamo. Prvi pokušaj – neuspešan. Ljubazna gospođa nam je tražila nešto na našim karticama, a mi to nešto nismo imali. Ali, ovaj Zoo ima dva ulaza. Stižemo tamo iiiiii - puštaju nas. Oštetili smo budžet Nemačke za 39 evra (jednu kartu smo ipak morali da platimo). A unutra…. Nema čega nema. Od svega onoga što ima i u beogradskom Zoo vrtu pa do malih pingvina, pande, koje je atrakcija Vrta…. Majmuni imaju svoj šou, kao i obično. Krokodil se pravi mrtav. Beba-tigar spava svojoj mami na leđima. Lavica pozira dok je slikaju i gleda pravo u moj fotoaparat. Jedino slona nismo našli, vrteli smo se u krug, a bilo je vreme za polazak. Vrt je poznat i kao lebensraum planetarno popularnog polarnog medvedića Knut, koga je majka odmah po rođenju odbacila pa su odgajali radnici, sve dok nije uginuo 2011. godine. Obišli smo i akvarijum, koji je deo zoo vrta. Povratak. Ručak u Meku (znam da smo u Nemačkoj, ali bilo nam je najbliže i najjednostavnije). Hotel. Tuš. Dremka.

Predveče odlazimo do glavne trgovačke ulice Kurfurstendam, međutim sve prodavnice na koje smo se nameračili rade do 20h, a pošto smo mi zakasnili, moraćemo da se vratimo. Drugi dan ovde i već razlikujemo ausgang (izlaz) i eingang (ulaz). Večera. Povatak. Ispred hotela isključen semafor. Sedimo malo ispred. Drugi put za dva dana čujem da neko nekom trubi u saobraćaju. To je i kod nas prosek. Ali po nanosekundi. Stigli su nam studenti. Sutra ceo dan sa njima.

Dan 3: Upoznaj Berlin da bi ga više voleo

Posle doručka, čekao nas je autobus u 9:30. Sa jednim delom ekipe odlazim na Postdam trg da se nađemo sa studentima. Drugi deo ide kod Rajhstaga. Studenti koji su doputovali prethodno veče, spremni su za city-rail (istraživanje Berlina, dele se u grupe i dobijaju zadatke – ko bude najbolji i najbrži dobija nagrade). Ispratili smo ih u radne pobede i otišli u oazu mira u samom centru grada. I danas je veoma toplo, ima više od 30 stepeni, što je za Berlin retko. Zato pronalazimo mesto u hladu. Šta li ima u Beogradu? Vlada? Ministri? A, ne, ne.

13h, čeka nas autobus, idemo u Robert Bosch fondaciju. Lagani ručak. Osveženje. Grupno fotografisanje. 15h, počinje diskusija: Ekonomski razvoj jugoistočne Evrope. Uvodno izlaganje. Studenti postavljaju pitanja. Sjajna pitanja. Momka iz Bosne i Hercegovine zanimalo je da li će da se raspadne EU, Makedonac je želeo da zna ako je problem granica Makedonije sa Grčkom stvar njegove zemlje, zašto se onda meša EU, Albanac je konstatovao da njegova zemlja nema problem sa komšijama vec sama sa sobom, a studentkinja iz Srbije se nadovezala rekavši da će Srbija ući u EU kad se EU bude raspala. Moderatori se preznojavaju. Posle kratkog predaha, ponovo smo u autobusu. Pivnica. Proglašanje pobednika jutrošnjeg takmičenja i dodale nagrada (pobedila je ekipa koju su jutros moji drugari ispratili sa Rajhstaga). Večera. I kobasice i pivo su opravdali očekivanja. Žurka. Povratak u hotel. Plan za sutra već napravljen. Laku noć.

Dan 4: Nacionalna televizija B92

Naš boravak u Belinu je skoro došao do samog kraja. Kao i prethodnih dana i danas smo pokušali da uradimo što više stvari. Tempo nas melje. A sparno vreme i (pre)visoke temperature nam ne idu u korist. Išli smo do Berlinskog zida. Nisam impresioniran. U pauzi smo otišli i na plažu. Otkud plaža u Berlinu? Kada se prođe kroz Zid, izlazi se na pravu pravcatu plažu. Peščanu. Sa muzikom. Relaksacija. Trebalo nam je. Čujemo od ljudi da ne pamte ovako tople dane (zimus je padao sneg u Sahari, tako da nista nije nemoguće). Po dogovoru, u 14h je bilo vreme okupljanja sa drugim delom ekipe koji danas nije išao sa nama. Lunch time. Ponovo se razdvajamo i odlazimo u dogovoreni shoping. Preumorni smo i za to. Završavamo brzo to što smo planirali. Hotel. Odmor.

Sa našim prijateljima iz EPuS-a odlazimo na večeru. Postdam trg, mesto tradicinalnog okupljanja, veče pred polazak. Sabiramo utiske. Smejemo se. rado bismo sve ponovili. I ovo putovanje kao i manje-vise svako ima svoju pesmu (u našem slučaju pesmE) koja se pevušila, nadimke i interne šale. Ne bih ništa da otkrivam. Ali nešto ipak moram. Sledeća stuituacija. Vozeći se metroom, jedan Nemac je slučajno rancem zakačio Sandru, koleginicu iz Politike. Dalibor, kolega sa RTS-a i ja počinjemo da se smejemo jer Nemac ništa nije primetio. On, čuvsi nas, se okreće i u Daliborovim rukama vidi kameru (koju je konstantno besomučno vukao sa sobom). Konverzacija je otprilike tekla ovako:

Nemac: Odakle ste? Pravite neki film?

Dalibor: Iz Srbije.

Nemac: Iz Srbije??!

Dalibor: Da.

Nemac: Sa koje televizije?

Dalibor: Sa nacionalne televizije.

Nemac: B92?

Smeh. Smeh. Smeeeeh.

Naručili smo taxi za 09h da nas vozi na aerodrom. Čekamo 2013. i sledeći projekat Evropskog pokreta u Srbiji “Putujemo u Evropu”.