30 godina od Foklandskog rata - ožiljici i dalje postoje

Argentina je 1982. godine upala sa svojim trupama na Foklande, koji se nalaze 400 kilometara od argentinske obale i 12.700 kilometara od
Velike Britanije, ali je teritorija bila pod britanskim suverenitetom.

Tokom 74 dana koliko je trajao sukob poginulo je 907 ljudi. Među njima je 649 Argentinaca i 255 britanskih vojnika.

Ostrvljani, njih nešto više od 3.000 koliko ih danas živi na Foklandima i koji su većinom britanskog porekla, i danas imaju živo sećanje na te dogadjaje, a posledice su vidljive.

Prelepa peščana plaža odmah pored gradića Stanlija neupotrebljiva je za ljude jer su Argentinci tu svojevremeno postavili minsko polje.

Bezbedni su jedino pingvini, koji tu dolaze u velikom broju, jer su previše laki da bi aktivirali mine.

Žitelji Foklanda kažu da ih brinu svakodnevni preleti argentinskih aviona i prolasci brodova jer strahuju od mogućih novih nevolja. Argentina već decenijama vodi ekonomsku i diplomatsku kampanju za dobijanje Foklanda pod svoj suverenitet, piše agencija AP.

"Iako je 30 godina prilično dugo, s druge strane kao da je juče bilo. Čim počnu pretnje, sve se odmah vraća. To ljude čini nervoznima. Ne verujemo da će upotrebiti vojnu silu, ali i ono što rade nam ne pomaže", kaže stanovnik Foklanda Toni Smit i dodaje da su gotovo svi Argentinci koje je upoznao bili potpuno korektni prema njemu.

Na ostrvima živi oko 3.000 stanovnika, uglavnom Britanaca (Foto: Beta, Arhiva)

S druge strane, Argentinci sebe takodje vide kao žrtve. Većina je svoju ljutnju usmerila na britansku istorijsku ulogu glavne kolonijalne sile, iako Foklandska ostrva više nisu britanska kolonija.

Za rat iz 1982. Argentinci takodje krive i vojnu huntu, koja je tada vladala Argentinom. Bez obzira na sve, vojna intervencija je, međutim, imala veliku podršku u Argentini u to vreme, dodaje AP.

Ankete i danas pokazuju da većina Argentinaca smatra da su Foklandi njihovi. Oni zato pozdravljaju kampanju svoje predsednice Kristine
Fernandes usmerenu na dobijanje suvereniteta nad Foklandima. Patriotski govori, medjutim, izgleda da imaju samo kontraefekat.

"To je vrlo emotivno pitanje za nas. Mi i dalje učimo našu decu da su Malvinas (kako Argentinci zovu Foklande) argentinski. I dalje se nadamo da će biti", kaže 49-godišnji Marselo Pozo koji je imao samo 19 godina u vreme rata.

Predsednica Argentine Kristina Fernandez ispred mape Foklanda sa argentinskom zastavom (Foto: Beta, Arhiva)

On je tada, kao mladić i mornar, preživeo potapanje argentinskog vojnog broda kojeg su torpedom pogodili britanski vojni brodovi.

"Ne znamo šta predsednica pokušava da postigne. Trebalo bi da pokušamo da izgradimo veze, jer ostrvljani ne žele da budu vezani za
Argentinu. Oni žele da ih ostavimo na miru", kaže Pozo.

Pozo, kao i većina mladića koji su tada bili gurnuti u rat, kaže da niko od njih nije bio spreman za to. Obične vojnike su argentinski oficiri maltretirali u to vreme, terajući neke od njih bukvalno da gladuju ili da se smrzavaju u odeći koja je bila namnjena subtropskoj klimi, a ne klimi koja vlada na Foklandima.

Ratni veteran, Argentinac Gustavo Pirih, kaže da su oficiri u njegovoj četi vojnicima davali samo vodu, dok su oni sami jeli meso i krompir. On je svojevremeno o tome svedočio pred argentinskim sudom. On i danas ima problema sa promrzlina na nogama koje je zadobio zbog hladnog vremena i neadekvatne obuće. Pirih takodje pati od
posttraumatskog stresa i ima povemene napade panike.

"Bili smo vrlo mladi, potpuno nevini. Niko nije mislio da ćemo ići u rat. Nismo ni znali šta je rat", kaže njegov kolega Pozo koji je danas sistem inženjer. On je jedan od retkih koji je preživeo potapanje broda Belgrano, dok njegovih 323 drugova to nije.

Njegov drug Dario Volonte, kolega sa broda Belgrano a danas tenor u operi, kaže da mu je okretanje budizmu spasilo život i odvratilo ga od samoubilačkih namera posle rata.

Tek 10 godina posle rata argentinski veterani dobili su pravo na vojne penzije. Prva klinika za mentalne bolesti koja se bavi samo psihičkim
problemima argntinskih ratnih veterana otvorena je tek pre mesec dana i već ima 439 pacijenata.

Plaža na kojoj su se pre 30 godina iskrcali argentinski vojnici, danas je zatvorena zbog mina (Foto: Beta)

Jedino istraživanje mentalnog stanja ratnih veterana u Argentini sprovedeno je 1995. godine i tada je utvrdjeno da više od 80 odsto njih i dalje pati od uznemirenosti i razdražljivosti, dok 58 odsto njih imaju česte depresije.

Gotovo na polovini nadgrobnih ploča poginulih argentinskih vojnika danas i dalje stoji "Poznati samo Bogu", jer nisu identifikovani njihovi posmrtni ostaci zato što nisu imali pločice sa imenima.

Ministar pravde Argentine Hulio Alak nedavno je obećao identifikaciju na osnovu DNK uzorka, navodeći da je gotovo nemoguće da "30 godina posle rata ne znamo imena 123 argentinskih heroja".

Veteran Pozo protivi se, medjutim, toj ideji. On kaže da su mnogi od poginulih razneti u eksplozijama. "Bilo bi užasno teško za ljude da to vide", kaže Pozo.

I ostrvljanin engleskog porekla Džon Smit, čija je knjiga "74 dana" koja govori o argentinskoj okupaciji uzburkala mnoge strasti, kaže da
to više nikome ne bi koristilo.

Minirane plaže na Foklandima bezbedne samo za pingvine (Foto: Beta)

"Njihove porodice su tamo i misle da ime je kompletno telo njihovih sinova ili muževa sahranjeno na Foklandima, ali to nije tako. Oni možda nisu u komadu kako se zamišlja", kaže Smit.

Neki od ostrvljana prisećaju se sa simpatijama argentinskih vojnika iz vremena okupacije. Član lokalne skupštine na Foklandima Džen Čik kaže da su oni zaista došli misleći da su dobrodošli i da oslobadjaju stanovništva od kolonijalnih vlasti.

"Ljudi sa Malvinasa: Oslobodjeni ste od nelegalnih kolonijalnih vlasti. Narod i oružane snage Argentine vas prihvataju i pozdravljaju kao svoju braću: Pridružite nam se u kovanju bolje budućnosti za ostrvo", bila je poruka s kojm su došli na Foklande, kaže Čik.

Umesto dobrodošlice, tadašnja britanska premijerka Margaret Tačer mobilisala je vojsku i poslala je na skoro 13.000 kilometaa udaljeno
ostrvo.

Spor oko Foklanda datira još od 1833. godine

Folklandska ostrva, britanska prekomorska teritorija, neveliki su ahripelag za latinoameričke pomove, ukupne površine 12.000 kvadratnih kilometara. Nalaze se na samom jugu Atlantika, uz argentinsku obalu, i već vekovima predstavljaju predmet sporenja više država.

Arhipelag nastanjuje nešto preko 3.000 stanovnika, ogromnom većinom britanskog porekla - svega nepunih tri odsto je španskog porekla.

Ime Folklandi, po vikontu od Folklanda, svom finansijeru, nadenuo im je Englez Džon Strong 1690. Veruje se da su Evropljani za taj arhipelag znali od kraja 16. veka.

Prvi naseljenici bili su francuski pomorci i ribari iz luke Sen Malo, Bretanja, pa je upravo tu koren imena Malvini, koje koriste Argentinci.

Arhipelag je od Francuske krajem šezdesetih godina 18. veka preuzela Španija i stavila ga pod upravu guvernera u Buenos Ajresu (vicekraljevstvo Rio de La Plata).

Spor izmedju Britanije i Argentine - koja je polagala pravo nad ostrvima po osnovu španskog nasledja, a proglasila je suverenost 1816. - datira još od 1833, kada su se britanske snage vratile na ostrva i započele naseljavanje Britanaca.

"Skupština Saveta bezbednosti UN usvojila je 1965. godine Rezoluciju 2065 koja priznaje postojanje spora o suverenitetu i 'pitanje Malvinskih ostrva', koje je definisano kao 'kolonijalizam' i koja poziva dve strane da pregovorima što je moguće pre nadju mirno rešenje problema, uzimajući u obzir interese žitelja ostrva“, naveo je u tekstu posvećenom ovom problemu bivši šef argentinske diplomatije Horhe Tajana.

Argentinski ministar ocenio je tada da u ovom sporu ne postoji stanovništvo koje je podređeno kolonijalnoj vladavini, nego grupa britanskih državljana koja je preseljena kako bi stvorila koloniju.

"To je pitanje kolonijalizovane teritorije, a ne kolonijalizovanog naroda", dodao je Tajana.

Argentina je izražavala spremnost da se upusti u pregovore, dok je Britanija, izuzev krajem šezdesetih godina minulog veka, to sistematski odbijala.

Ovakva situacija dovela je do oružanog sukoba između dve zemlje pre 30 godina, čemu je umnogome doprinela unutrašnja politička situacija u obema zemljama.

Kratak i krvavi rat koji je zaočeo 2. aprila 1982, završio se porazom Argentine i odneo je 649 argentinskih života. Britanija je izgubila 255 vojnika, a još tri stanovnika Foklandskih ostrva su poginula u dvoipomesečnim sukobima.

Britanci idite sa Foklanda - poruka na zastavi u centru Buenos Airesa (Foto: Beta, Arhiva)

Vojna uprava koja je tada bila na vlasti u Argentini, suočena sa sve oštrijim unutrašnjim problemima, odlučila je tada da prekine politiku mirnog zahtevanja vraćanja Malvina i upustila se u oružanu invaziju arhipelaga, verovatno i sa ciljem da jednim "spektakularnim potezom" preobrati unutrašnju političku situaciju u svoju korist.

"To je bila pogrešna odluka. Argentinski narod je oduvek bio svestan da se pun suverenitet nad Maldivima može povratiti samo diplomatskim dijalogom“, naveo je argentinski ministar dodajući, medjutim, da taj sukob "u kojem ni Velika Britanija nije nedužna" nikako nije "promenio suštinu spora, kao što je, pet meseci po okončanju sukoba, i priznato u Generalnoj skupštini UN".

Nakon ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa, 1990. godine, dve zemlje su postigle nekoliko privremenih sporazuma o saradnji u praktičnim pitanjima u južnom Atlantiku, što bi trebalo da vodi ka nastavku pregovora o arhipelagu.

Britanija i Argentina su poslednjih meseci obnovile rat rečima oko tog arhipelaga u Južnom Atlantiku, koji Argentinci zovu Malvinska ostrva. Buenos Ajres optužuje Britaniju za militarizaciju Južnog Atlantika i negodovao je kada je London odobrio eksploataciju nafte u okolnim vodama od 2010. godine.

Argentina je obnovila napore na medjunarodnom planu, pre svega u Ujedinjenim nacijama, da bi ojačala svoju aspiracije prema Malvinima.
London se tome protivi, pozivajući se na izbor stanovnika Folklanda, koji su punopravni gradjani Ujedinjenog Kraljevstva.