Baradej: Nuklearna energija korisna, ako je u pravim rukama

Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar za nauku i tehnologiju, kaže da Srbija ima veoma velike zalihe lignita i upotreba modernih tehnologija za dobijanje čistog uglja će nam omogućiti da povećamo proizvodnju.

“Trenutno su raspisana dva tendera vrednosti 1.500 megavata s vodećim energetskim kompanijama. Naša zemlja je jedna od retkih u Evropi koja nije iskoristila svoj hidroenergetski kapacitet. Prema procenama eksperata, jedva da smo iskoristili 50% kapaciteta u hidro energiji. Znači imamo kapacitet na Dunavu za još jednu reverzibilnu, veliku hidrocentralu zajedno s Rumunijom, imamo projekat koji je došao do studije o izvodljivosti u saradnji s Bosnom i možda i s Crnom Gorom. Napokon, naša zemlja nije ni počela da koristi bilo kakvu formu izvora obnovljive energije kao što su bio-masa i manjem iznosu vetra i sunca”, rekao je Đelić.

U svetu nuklearno gorivo ponovo dobija sve veći značaj i postaje atraktivnije kao izvor energije. Od havarije u nuklearnoj termoelektrani u Černobilu 1986 godine do danas, sigurnosni kriterijumi su znatno strožiji, pa je sve bezbednije izgraditi nuklearnu centralu. Ali je i skupo.

Na teritoriji bivše Jugoslavije, jedina nuklearna elektrana za proizvodnju struje bila je u Krškom. U današnjoj Srbiji nema nuklearki. Na snazi je moratorijum na izgradnju te vrste elektrana koji ističe 2015 godine.

“Mi nemamo nikakav program izgradnje nukelarnih postrojenja, što ne znači da upotreba nuklearne eneijge u domenu nauke i drugih programa nije poželjna. Naprotiv, mi radimo s Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (MAAE) u tom domenu i razvijaćemo našu saradnju i s drugim institutima poput Dubne, Kurčatova, imamo saradnju i razvijaćemo je s Iterom. Biće tu i daljih razvoja. Ali da ponovim i da budem jasan, nema nikakvih planova za izgradnju bilo kakvog nuklearnog postrojenja u domenu energetike”, kaže Božidar Đelić.

Ipak, Srbija ima problem s nuklearnim gorivom. U jedinom nuklearnom reaktoru u Vinči, koji ne radi od 1984. godine, još uvek se nalazi neiskorišćeno gorivo. Četvrt veka kasnije to gorivo rđa i postaje sve veća pretnja bezbednosti. Zbog toga je u Vinči boravio i prvi čovek međunarodne Agencije za atomsku energiju, nobelovac Mohamed EL Baradej.

„Poslednjih nekoliko godina smo zabrinuti za preostalo nuklearno gorivo i radioaktivni otpad u Srbiji. Kako prolazi vreme, tako taj otpad sve više rđa i postaje sve veća pretnja za sigurnost. Zbog toga mi radimo s Vladom Srbije i to je razlog zbog koga smo ovde. Mi smo već alarmirali međunarodnu zajednicu, Vladu Srbije i Međunarodnu agenciju za atomsku energiju o ugroženoj bezbednosti, koja je u vezi s radioaktivnim otpadom i potrošenim gorivom. Srećom, dobili smo sva potrebena sredstva da preselimo taj otpad, odnosno barem to istrošeno gorivo, odavde u Rusiju. Mislim da nam nedostaje još samo dva miliona, od ukupne sume od 25 miliona dolara. To su stvarno dobre vesti i mislim da ćemo još razgovarati o tome kako da se obezbedi novac”, kaže on.

Siguran sam da ćemo uskoro moći to da obavimo i uklonimo uzrok opasnosti i sa njim povezane bezbednosne rizike. Što se toga tiče, još jednom bih želeo da zahvalim Vladi Srbije i državnom vrhu na uloženom radu. Oni su bili veoma aktivni, sarađivali smo na način koji bi mogao da služi za primer drugima i zajedno smo se trudili da obezbedimo potrebne resurse. Uspeli su da obezbede oko 20 miliona od EU, a bavili su se i problemima u vezi sa dekomisijom, reaktorom i drugim pitanjima koji se tiču radioaktivnosti. Na pravom smo putu i dosta smo napredovali tokom poslednjih godina. Nadam se da će Vlada za nekih godinu dana moći da izađe u javnost sa dobrim vestima”, rekao je Baradej.

Mohamed El Baradej je ugledni međunarodni sturčnjak za atomsku energiju. Proteklih jedanaest godina proveo je na funkciji generalnog direktora Međunarodne agencije za nuklearnu energiju, koju su osnovale Ujedinjene nacije. Zajedno sa Agencijom 2005 godine dobio je Nobelovu nagradu za mir. U obrazloženju je navedeno da se nagrada dodeljuje zbog dosadašnjih napora na sprečavanju zloupotreba nuklearne energije i njenog korišćenja u vojne svrhe, kao i napora da se osigura da će nuklearna energija, koja se koristi u mirnodopske svrhe, biti iskorišćena na najbezbedniji mogući način.

Tokom boravka u Beogradu, El Baradej nije želeo da se izjasni o tome da li je Srbiji potrebna nuklearna centrala. On insistira na tome da svaka zemlja ima pravo da koristi nukelarnu energiju u mirovne svrhe i da je odluka o tome isključivo na tim zemljama. “Na Srbiji je da donese tu odluku. Kao što uvek kažem, sve što mi možemo da uradimo je da damo Srbiji sve potrebne informacije. Možemo da vam pomognemo da procenite kakve će biti vaše potrebe za energijom u budućnosti. Dakle, možemo da vam pomognemo tako što ćemo napraviti komparativnu procenu. Uzećemo u obzir naftu, gas, snagu vode, nuklearnu energiju, kao i aspekte ekonomske sigurnosti, bezbednosti i zaštite životne sredine. Ali na vama je da odlučite da li želite da počnete da koristite nuklearnu energiju. Mi ne možemo doneti takvu odluku umesto vas. Ukoliko donesete takvu odluku uvek ćemo raditi zajedno s vama, kao partneri, da bi bili sigurni da imate infrastrukturu i da se sprovode visoki sigurnosni zahevi”, rekao je Mohamed El Baradej.

U ovom trenutku u svetu postoji 30 zemalja koje koriste nuklarnu energiju. Iako su svesne velikog rizika, one su spremne da ga prihvate, zbog sve većih potreba savremenog sveta za energijom.

“Francuska koristi nuklearnu energiju da proizvede 78% ukupne električne energije. SAD imaju 110 aktivnih reaktora. Tu su i Rusija i Kina. Kina i Indija trenutno proširuju svoj program proizvodnje nuklearne energije. Mislim da u Kini planiraju da prošire svoje kapacitete 5 puta do 2020. godine, a u Indiji 8 puta do 2020. godine. Kao što sam rekao, energija je apsolutni motor razvoja. Imamo jako puno problema u raznim oblastima. Imamo klimartske promene koje nastaju usled korišćenja benzina i uglja, imamo energetsku nesigurnost koja ima veze s čestim promenama cene energenata. Sve zemlje u svetu sve i više traže energetsku nezavisnost, barem u toj meri da ne budu potpuno zavisne od uvoza energenata. Zbog toga neki ljudi kažu da doživljavamo renesansu nuklearne energije, jer joj se ljudi vraćaju. Još od Černobila pa sve do skoro, same reči ‘nuklearna energija’ zvučale su kao da ste rekli nešto loše i ljudi nisu želeli da je koriste”, kaže on.

“Švedska koja je 1980. odučila da ne koristi nuklearnu energiju, sada se nalazi u procesu da tokom ove godine promeni tu odluku. Razlog je to što im je potrebna energija, a nuklearna tehnologija je prošla kroz velike promene u smislu sigurnosti. Oni će odluku o tome da li će ponovo da stave u funkciju reaktore koje poseduju doneti na demokratski način, referendumom. Sa druge strane, ima puno zemalja koje je ne koriste, kao što su Austrija u kojoj se nalazi centrala naše agencije, Danska, Irska, zatim Italija, koja je nekada koristila nuklearnu energiju i sada to ponovo planira. Dakle, situacija se razlikuje od zemlje do zemlje. Ali moram da kažem da se ovde u Evropi, neke zemlje koje ne proizvode nuklearnu energiju, oslanjaju na energiju koja je nastala od nuklearne, kao što su Italija i Austrija. Iako je same nemaju, zavise od energije koja je dobijena iz nuklearne. Ali na vama je da odlučite da li ćete koristiti nuklearnu energiju, što zbog svojih potreba za energijom, što zbog potreba koje iziskuje dalji razvoj, sami ćete odlućiti da li ćete je proizvoditi sami ili u okviru nekog regionalnog projekta. Imamo primer za to na Baltiku, gde Baltičke zemlje i Poljska zajedno grade nuklearni reaktor što po meni ima smisla posebno za male zemlje sa regionalnim pristupom određenom problemu jer ima mnogo prednosti u smislu cene, sigurnosti, kao i mogućnosti za proširenje programa na izradu oružja, jer će postojati zajednička uprava nad reaktorom i celom nuklearnom elektranom”, rekao je Baradej.

Mohamed EL Baradej kaže da nuklearna energija nije loša, osim ako se nađe u pogrešnim rukama.

“Odustajanje od nuklearne tehnologije i nuklearne energije nije rešenje. Kada pogledate hemijsku industriju, na primer, videćete da ona ima mnoge mirnodopske upotrebe, ali i da sa druge strane omogućava pravljenje hemijskih oružja. Biološke agense stalno koristimo u medicini, ali kada bi se biološki agens zloupotrebio, na primer antraks ili sarin koji je gas, to bi moglo da uništi dobar deo naše civilizacije. U pitanju je naša odluka. Ništa nije besplatno. Kada govorimo o vazdušnom saobraćaju, na primer, vi rizikujete, jer hodanje nije naročito dobra opcija. Rizikujete zato što znate da je korist koju letenje donosi veća. Ljudi moraju da shvate da u životu ništa nije besplatno, sve što donosi dobrobit ima svoju cenu. Kada odmeravamo korist i štetu moramo da postupamo kao zreli ljudi. U demokratskom društvu tu odluku donosi narod. Pitanje da li treba koristiti nuklearnu energiju ili ne unutrašnje je pitanje svake države”, rekao je on.

Trud da se nuklearna energija ne nađe u pogrešnim rukama ujedinio je veliki deo planete. Tvrdnje pojedinih zemalja, a pre svih Sjedinjenih američkih država, da je nekadašnji irački diktator Sadam Husein u toj zemlji razvijao atomsko oružje, decenijama je izazivala strah. Vojna akcija koja je preduzeta protiv Iraka dovela je do Huseinovog svrgavanja s vlasti i promene valdajučeg režima, ali se u smislu sprečavanja širenja nuklearnog oružja nije pokazala opravdanom.

Osnovni razlog za sprovođenje vojne akcije protiv Iraka bile su tvrdnje SAD-a da Irak poseduje više podzemnih postrojenja u kojima razvija atomsku bombu, za koje je tadašnji poredsednik Džordž Buš tvrdio da su zasnovane na izveštajima američkih službi bezbednosti. Amerika nije slušala stručnjake Međunarodne agencije za atomsku energiju, koji su upozoravali da nemaju dokaze da se takav program odvija u Iraku. Sličan svenario počeo je da se odvija i u vezi sa drugom ključnom zemljom za Bliski istok - Iranom. Međutim, Mohamed El Baradej veruje da se ovog puta, nakon loših iskustava koje je međunarodna zajednica stekla u Iraku, glas inspektora te agencije o Iranu čuje dovoljno glasno.

“Što se tiče Irana, želim da verujem da se nas glas zaista čuo, jer smo bili istrajni u tvrdnjama da u Iranu nismo videli nikakav program izrade nuklearnog oružja. Činjenica je da su SAD i drugi koji su govorili da postoji takav program, sada promenili svoju retoriku. Pogledajte poslednje saopštenje sekretarke Klinton, koja je rekla: ‘Mi ne znamo kome da verujemo, jer smo čuli toliko različitih stavova.’ To se značajno razlikuje od perioda od pre 4 godine, kada je Bušova administracija govorila da postoji program izrade oružja i kada je Međunatrodna agencija za atomsku energiju upala u sukob s njima, jer im se nismo prodružili u tim tvrdnjama. Želim da verujem da je čvrstim istrajanjem na svojim stavovima Agencija uspela da izbegne potencijalnu katastrofu na Bliskom istoku, koja bi, kao u Iraku, bila bazirana na apsolutno pogrešnim pretpostavkama i pogrešnim dokazima. Dakle, nadam se da su na primeru Iraka ljudi naučili neke lekcije i nadam se da smo povećali sopstveni kredibilitet kada se dokazalo da smo bili u pravu u slučaju Iraka. Ipak, nisu nam dozvolili da završimo svoj posao i rezultat toga bila je potpuna zbrka, a u tom procesu umrlo je milion nevinih ljudi”, kaže Baradej.

Međutim posao u Iranu nije završen. Da li će biti završen i kada potpuno je neizvesno, zbog trenutne političke situacije i masovnih protesta u toj zemlji. Aktuelni predsednik Mahmud Ahmadinedžad optužuje međunarodnu zajednicu,a pre svega EU, da stoji iza protesta i pokušaja svrgavanja, kako kaže Ahmadinedžad, „demokratski izabranog predsednika”. Ipak, ključ za Iran, a samim tim i ceo Bliski istok, leži u popravljanju odnosa između Sjednjenih američkih država i Irana.

“Postoji zabrinutost za Iran. Još ima nekoliko pitanja na koje nemamo odgovore. Ipak, do sada se nismo susreli sa konkretnim dokazima da Iran proizvodi nuklearno naoružanje. Postoji velika zabrinutost u vezi namerama Irana u budućnosti, ali tu se već radi o izgradnji međusobnog poverenja i zbog toga već godinama ponavljam da bi trajno rešenje za problem Irana moglo da se pronađe u međusovnom angažovanju Amerike i Irana. Pitanje je kako izgraditi poverenje i osigurati da će Iran koristiti nuklearnu energiju u mirovne svrhe, a istovremeno obezbediti garancije za međunarodnu zajednicu da Iran ne koristi svoj nuklearni program u vojne svrhe. Još uvek imamo veliki broj pitanja koja moramo da raščistimo s Iranom i ja se nadam da će Iran biti transparentan kao što je danas”, kaže on.

“Na primer, mi moramo da potpišemo dodatni protokol koji nam daje dodatna ovlašćenja. Takav protokol smo potpisali u Beogradu jer, kao što uvek govorim, bez tog dodatnog protokola, osnosno dodatnog pravnog dokumenta, mi ne možemo imati kredibilan verifikacioni sistem, posebno kada nema neprijavljenih aktivnosti. Iran je pre izvesnog vremena planirao da potpiše takav protokol, ali su odustali od te ideje kada je ceo slučaj iznet pred Svaet bezbednosti. Ali bez protokola, kao što sam rekao u svom izveštaju, mi nećemo biti u mogućnosti da damo garancije niti Iranu, niti međunarodnoj zajednici da je Iran potpuno čist. Dakle, ponavljam, nismo videli nuklearni program koji je u toku, nemamo informacije da imaju nuklearni program u toku, i pored tvrdnji SAD-a iz 2005. godine da oni rade na razvoju nuklearnog oružja. Tada su tvrdili da njihove poverljive informacije govore da su oni izvršili određena istraživanja, ali da su prestali sa tim 2003. godine. Ali mi to ne znamo, to je ta vrsta informacija koje moramo da razjasnimo. Ali odgovor je - nemamo jasne dokaze da je u toku program izrade nuklearnog oružja, ali je ostalo još puno posla koji mora da se obavi u Iranu, kako bi obezbedili dodatne garancije za međunarodnu zajednicu. Što se budućih namera Irana tiče, to je pitanje izgradnje poverenja, koje je povezano sa regionalnom sigurnosnom situacijom na Bliskom istoku i to može biti postignutno isključivo političkim dijalogom. To nikako ne može biti tehničko pitanje”, rekao je Baradej.

Ruku pomirenja prvi su pružili Amerikanci. Barak Obama iznenadio je Ahmadinedžada pozivom da razgovaraju kao ravnopravni partneri i bez uslovljavanja. Ipak, pozitivnog odgovora iz Teherana još uvek nema.

“Sporna pitanja, uključujuči i nuklearno, ne mogu biti rešena bez direktnog dijaloga i stvaranja međusobnog poverenja. Barak Obama je rekao da je spreman da se uključi u iransko pitanje bez uslovljavanja i na bazi međusobnog uvažavanja i ja sam javno pozvao Iran da odgovori istom merom i učini gest dobre volje s svoje strane. Što pre dođe do dijaloga između Irana, SAD-a i ostatka međunarodne zajednice, to ćemo pre pronaći rešenje za nuklearno pitanje, a to će, po mom mišljenju, značajno povećati bezbednost na Bliskom istoku, koja je u ovom trenutnu u veoma lošem stanju”, kaže on.

Unutrašnja previranja u Iranu dodatno su uzdrmala krhki mir u regionu. Ahmadinedžadov najveći protivnik, bivši premijer Husein Musavi, koga zapad smatra umerenijim i bliskim reformatorskoj struji, pozvao je prostalice na proteste, tvrdeći da je Ahmadinedžad pokrao nedavne izbore i da su rezultati, po kojima je aktuelni predsednik dobio apsolutnu podršku, obična nameštaljka.

B92: Da li aktuelna politička situacija u Iranu može imati uticaja na odnos Irana prema nuklearnoj tehnologiji i da li se Musavi može smatrati umerenijim liderom?

“Ono što znam da su svi, dakle levica, desnica i centar u Iranu ujedinjeni u pokušajima da ostvare svoje pravo koriste nuklearnu energiju. Ipak, bez obzira na to ko je na vlasti, moramo da pronađemo način da Iran koristi svoje pravo da koristi nuklearnu eneriju kao i druge zemlje, ali da istovremeno obezbedimo garancije međunarodnoj zajednici da taj program ni sada ni u budućnosti neće biti pretvoren u program izrade nuklearnog oružja. Ima mnogo načina da se to uradi, ali suštinski se to neće dogoditi dok političke partije ne sednu za sto, porazgovaraju o različitim opcijama i mogućnostima i dogovore se o stvaranju međusobnog poverenja, o sigurnosnim i drugim pitanjima. To je jedini način. Svaki dan koji ljudi provedu ne razgovarajući jedni s drugima je protraćen dan”, kaže on.

B92: Iako su, po vama, razgovori jedini način, da li zaista verujete da će oni sesti za sto i dogovoriti se, imajući u vidu aktuelnu situaciju. 33.45 Iran je saopštio da će proširiti saradnju sa Rusijom na nuklearnom programu, odnosi Rusije i SAD-a nisu toliko dobri u ovom trenutku, iako poslednji susret ruskog premijera Vladimira Putina i ameri;kog predsednika Baraka Obame uliva nadu. Imajući sve to u vidu, da li ste optimista?

„Do 1980 niko nije verovao da će se Sovjetski savez raspasti. Do 70-tih odnosi između Rusije, Kine i SAD-a bili su gori nego ikada, a pogledajmo i trenutne odnose između Kine i SAD-a. Da, postoje tenzije, problemi, nesporazumi između Irana i SAD-a koji datiraju još iz 1953. kada su SAD pomogle da se svrgne s vlasti prva demokratski izabrana vlada u Iranu, imali smo situaciju s taocima 1979. godine. Ali ako idete dalje u istoriju, videćete da je ona puna sukoba, neslaganja, ratova. Nismo se baš uvek ponašali jedni prema drugima kao pristojna ljudska bića. Ali to ne znači da ne treba da pokušavamo. To je jedini način da nastavimo dalje. Pogledajmo samo Bliski istok. Iran je veoma važan igrač na Bliskom istoku i ne verujem da tamo može biti stabilnosti dok se ne postigne sporazum između Irana i SAD-a. I ono što je predsednik Obama rekao, a što je bila zaokret za 180 stepeni u odnosu na njegovog prethodnika, da je spreman bezuslovno da razgovara s Iranom na osnovu međusobnog poštovanja, mislim da to pokazuje da je on naučio lekciju iz prošlosti da morate zaboraviti prošlost i gledati u budućnost. Nadam se da će iranska vlada prihvatiti tu priliku i nadam se da će obe strane pokušati da odu korak dalje, jer mislim da je sporazum između SAD-a i Irana definitivno način da se okonča ova situacija, i to ne u korist samo te dve strane, nego za dobrobit celog sveta”, kaže on.

Prema Baradeju, Severna Koreja je najbolji primer o tome šta se može postići kada se sedne za pregovarački sto.

“Mislim da je za rešenje tih problema potrebno vreme, Severna Koreja je primer da se stvari kreću u pravom smeru tamo gde dođe do dijaloga. Kada dijalog prestane, stvari se pogoršaju. Moramo da nastavimo napore da se šestočlana komisija vrati pregovorima u bilo kom obliku i da u to uključimo Severnu Koreju”, kaže on.

El Baradej i dalje stoji na stanovištu da razvoj nuklearnog oružja na samom kraju vodi jedino ka samouništenju. Ključ je u osećaju sigurnosti koji ono daje zemljama koje ga poseduju. Upravo to se mora promeniti.

“Ukoliko ne krenemo drugim putem i ne prestanemo da se oslanjamo na nuklearno oružje, to će, pre ili kasnije dovesti do nečega što je u suštini samouništenje. Mislim da tračak nade predstavlja to što su se Barak Obama u ime SAD i Medvedev u ime Rusije obavezali na smanjivanje nuklearnog naoružanja. Klima koja sada vlada potpuno je drugačija. Ljudi kao što su Henri Kisindžer ili Džordž Šulc zagovaraju prestanak upotrebe nuklearnog naoružanja. Postoji globalna inicijativa među naučnicima, političarima, stručnjacima iz oblasti društvenih nauka koji govore o svetu bez nuklearnog naoružanja. Širenje nuklearnog naoružanja nije jedina opasnost. Mi ne možemo da dozvolimo da postoje režimi koji ljudima govore „nuklearno oružje je loše, ali mi ćemo nastaviti da se na njega oslanjamo“. Takvi sistemi nisu održivi, ali danas postoje. Postoji devet država koje poseduju i oslanjaju se na nuklearno naoružanje, a svetu govore da je ono opasno i da ga ne treba koristiti”, kaže Baradej.

“Poslednjih nekoliko godina možemo videti da su pojedine države u iskušenju kada je u pitanju nuklearno naoružanje, zbog toga što oni koji ga poseduju imaju drugačiji tretman, njime postaju zaštićeni. Ili ćemo krenuti ka svetu bez nuklearnog naoružanja ionapraviti sigurnosni sistem koji od njega ne zavisi, ili će doći do velikog proširenja nuklearnog naoružanja, posebno pošto je tehnologija sada lako dostupna. Pojavio se novi fenomen da države razvijaju tehnologiju potrebnu za izgradnju nuklearnog naoružanja, ali ga ne proizvode odmah, tako da postaju samo nuklearno osposobljene. To su zemlje koje se bave na primer obogaćivanjem ili preradom. Kakav je to bezbednosni sistem kada ja znam da neka zemlja može da proizvede nuklearno naoružanje za dva ili tri meseca i istupi izvan okvira Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja. Prema mom mišljenju, sistem bezbednosti je disfunkcionalan i ja to ponavljam već deset ili dvanaest godina koliko sam generalni direktor. Video sam sistem koji odlikuju dvostruki standardi, koji nije samoodrživ i koji će dovesti do uništenja sveta kakav nam je poznat. Ipak, odlazim sa svog položaja nadajući se da će se konačno razviti svest da nuklearno naoružanje ne doprinosi bezbednosti, već predstavlja pretnju svetu”, rekao je za B92 Baradej.

Najveću pretnju miru u svetu predstavlja takozvani nukelarni terorizam. Strah od toga da će neka od ekstremističkih grupa dočepati nuklearnog oružja je i dalje veoma jak, a postojeće mere kao da daju sve manje rezultata. El Baradej navodi da je potrebna oštrija međunarodna kontrola nukelarnih postojenja i potencijala širom sveta. “Ukoliko razmotrimo mogućnosti nuklearnog terorizma, što je još uvek najveća pretnja sa kojom smo suočeni zato što takozvani „konceprt zastrašivanja“ ne daje rezultate kada su u pitanju ekstremističke grupe koje mogu da se domognu nuklearnog materijala ili nuklearnog naoružanja. Ukoliko ga budu imali, oni će ga upotrebiti, za njihovu ideologiju to je irelevantno. Kako god bilo, optimista sam zbog pozitivne retorike, ali bih voleo da vidim konkretne akcije. U narednih nekoliko godina treba da se pojave ugovori kojim se zabranjuje testiranje nuklearnog naoružanja. Usvajanje takozvanog 'Ugovora o zabrani testiranja' blokirano je u Kongresu SAD već godinama, ali se nadamo da će on sada biti ratifikovan zajedno sa preostalim ugovorima. Nadamo se da ćemo uskoro imati ugovore kojima se zabranjuje proizvodnja nuklearnog materijala za naoružanje. Kao što vam je verovatno poznato, ja zagovaram ideju o međunarodnom pristupu „ciklusu proizvodnje goriva“, kako ni jedna zemlja ne bi mogla da se bavi obogaćivanjem ili preradom nuklearnih sirovina, čime bi čitav „ciklus proizvodnje nuklearnog goriva“, kako mi to zovemo, bio stavljen pod međunarodnu kontrolu. Čak i kada bi u nekoj državi želeli da naprave nuklearno naoružanje, za to ne bi imali nuklearni materijal. Još uvek ima mnogo toga da se uradi, ali mislim da smo konačno na pravom putu”, kaže on.

Uprkos sve većoj pretnji po mir u svetu, Baradej ostaje pri tvrdnjama da nuklearna tehnologija mora razvijati. Ukoliko ne dospe u pogrešne ruke, ukoliko se koriusti isključivo u mirnodopske svrhe i ako se poštuju svi sigurnosni standardi, ona ima višestruku korist za čovečanstvo.

„Nuklearna energija obezbeđuje 16% ukupne svetske proizvodnje struje, a taj udeo će se, prema predviđanjima, značajno povećati. To je zbog toga što bez energije nema ni razvoja, a bez razvoja nema ni života. Ne smemo da zaboravimo da dve milijarde ljudi živi sa manje od 2$ na dan. Ukoliko im ne obezbedimo energiju, oni se neće razviti. Nuklearna tehnologija koristi se i u zdravstvenim ustanovama, ona je deo medicinskog tretmana i dijagnostike mnogobrojnih bolesti, pre svega oboljenja srca i krvnih sudova, ali i raka. Mnoge nuklearne tehnike upotrebljavaju se kako bi povećale proizvodnju hrane i u industriji. Nuklearni reaktori neophodni za generisanje nuklearne energije imaju mnogo namena. Naravno, uvek moramo da se postaramo da se nuklearna energija ili tehnologija upotrebljava uz najviši nivo sigurnosti i bezbednosti. To je posao koji mi pokušavamo da obavimo - pokušavamo da sarađujemo sa različitim državama kako bi bili sigurni da one ispunjavaju bezbednosne standarde i poštuju konvencije o bezbednosti. Mi činimo koliko možemo. Černobil je bio jedna važna lekcija, njega je izazvao jedan stari reaktor kakav danas, naravno, ne bi ispunjavao bezbednosne standarde. U poslednjih 20 godina, bogu hvala, nije bilo nuklearnih nesreća. Sveukupni stepen bezbednosti dramatično se povećao širom sveta. Kao što sam rekao, mi ne smemo da spavamo na lovorikama, moramo da ostanemo bodri, da proverimo svaku pojedinost u vezi sa bezbednošću", kaže on.

Mohamed El Baradej i dalje ne veruje u tvrdnje pojedinih analitičara da bi svet bio bolje mesto da ljudi nikada nisu ovladali nuklearnom tehnologijom?

"Odgovor je Ne, zato što je to tehnologija kao i svaka druga. Ona može da bude i korisna i štetna. Verujem da nuklearna tehnologija, kada se njom upravlja na pravi način, može da donese mnogo više koristi nego štete"

Mogućnost da pojedine terorističke ili ekstremističke grupe dođu u posed atomskog oružja nastaviće da izaziva strah međunarodne zajednice. Sprečavanje da se to dogodi deo je aktuelne strategije većine zemalja, ali su načini na koji se sprovodi predmet neslaganja u svetu. Ujedinjene nacije i njena Agencija za atomsku energiju mogle bi da odigraju ključnu ulogu u smanjenju „nuklearne pretnje” na minimum.