Iščezlo devet životinjskih vrsta

Na staništima u Srbiji više nema crnog lešinara, orla bradana, sivog ždrala ni evrospke vidrice, životinje lepog krzna. Među izumrlim vrstama su mala droplja, tetreb ruževac, pelikan i plavokljuna patka.

I pored tih podataka, situacija u Srbiji sa ugroženim životinjskim vrstama bolja je nego u većem delu Evrope. Tako se populacija beloglavog supa, velike ptice-lešinara koja je u Evropi praktično isčezla, poslednjih 10 godina u Srbiji značajno povećala.

Viši kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu Milan Paunović kaže da se to nije desilo iznenada jer je izumiranje vrsta dug proces koji traje više desetina godina. Prema njegovim rečima, od 2000. država vodi više računa o zaštiti životinja i ugroženih vrsta.

Srbija je trenutno u pregovaranja s međunarodnim organizacijama o dobijanju primeraka izumrlih vrsta kako bi u Srbiji one bile obnovljene. Primera da je to moguće ima nekoliko. Iako se u Srbiji pre 10 godina mislilo da je beloglavi sup izgubljen, sada je ta vrsta posebnim programom značajno obnovljena, a najbrojnija populacija te velike ptice na Balkanu upravo je u Srbiji.

"Populacija beloglavog supa kod nas je u značajnoj progresiji jer je napravljena mreža hranilišta. Ta ptica je bila ugrožena pošto nije bilo dovoljno hrane, pre svega stoke, koja bi joj omogućila da preživi", rekao je Paunović.

Paunović kaže da se u Srbiji uspešno obnavlja populacija dabrova i mrkih medveda. "Pre nešto više od 100 godina izgubili smo dabra iz svoje faune, ali se pre nekoliko godina donacijom iz Nemačke, tačnije Bavarske, dabar na velika vrata vratio kod nas. Takođe, 2002. je shvaćeno da je medved na ivici opstanka u Srbiji, pa je država donela naredbu o lovostaju na medveda tokom cele godine", kaže on.

"Sada u zapadnoj Srbiji postoji sasvim dobra populacija medveda koja je u direktnoj vezi s medvedima iz Bosne i Hercegovine, gde čine jaku dinarsku populaciju medveda”, navodi on.

I pored ohrabrujućih podataka, potrebne su godine mukotrpnog rada kako bi se populacije sada izumrlih retkih ptica, poput crnog lešinara, orla bradana ili bele kanje, ponovo pojavile na staništima u Srbiji.

Šanse za to su velike, kažu biolozi, jer prirodna bogatstva u Srbiji nisu tako ugrožena kao u ostalim delovima Evrope. "Tu je geološka istorija, zbog konfiguracije terena i uopšte reljefa, gde je omogućeno da se životinje sačuvaju od dugotrajnih nepovoljnih uslova, na primer ledenog doba, pa u startu u toj istoriji imamo mnogo bogatiju faunu nego što je fauna srednje ili severne Evrope", rekao je Paunović.

On kaže i da je nepovoljan uticaj industrije na prirodu u Srbiji manji jer u proteklom periodu nine bilo tako velikog razvoja industrije kao u zapadnoj i severnoj Evropi.

Milan Paunović kaže da klimatske promene ne mogu tako lako i brzo da se uoče na flori i fauni, pa je za procenu štete potrebno da prođe više generacija.

Dodatni problem je krivolov, besrpavan i nekontrolisan lov, koji posebno utiče na ptice koje imaju samo jedno mladunče godišnje.

S obzirom na trenutnu političku situaciju, Srbija ne kontroliše stanje životinja na Kosovu i Metohiji. Tamo je nekada bila jaka populacija medveda, posebno na Šar-planini gde su, prema rečima biologa, bili vrlo lepi primerci krupnih medveda bogatog krzna. Prema dosutipnim informacijama, medvedi sa Šare su praktično desetkovani.