Mere za smanjenje zagađenja Pančeva

Potpredsednik Vlade Srbije objasnio je da je utvrđeno da su najveći zagađivači benzen iz zastarelih rezervoara u rafineriji i petrohemiji, sulfidi kao rezultat neadekvatnog prečišćevanja otpadnih voda iz rafinerije, amonijak iz Azotare, čađ koji se ne koristi kao sirovina za dalju proizvodnju, kao i drugi opasni otpad i zagađenje voda, usled nepostojanja fabrike za preradu otpada. Labus je naglasio da je u modernizaciju postojeće tehnologije i investicije neophodno uložiti 360 miliona evra, kako bi problem bio rešen: "Za Rafineriju 300 miliona, za Petrohemiju i Azotaru po 30. Mi ćemo vrlo brzo da usvojimo strategiju razvoja energetskog sistema i onda ćemo da damo parametre šta dalje da se radi sa restrukturiranjem NIS-a i mislim da tu možemo da nađemo zainteresovane investitore koji će biti spremni da investiraju u Rafineriju."

Labus je dodao da će primenom kratkoročnih rešenja i hitnim intervencijama deo problema biti rešen u narednih godinu dana. Trajno rešenje pitanja zagađenja životne sredine u Pančevu Labus vidi u budućoj privatizaciji Rafinerije, Petrohemije i Azotare, unapređenju i modernizaciji tehnologije i pronalaženju strateških partnera.

Pozivajući se na izveštaj ekspertskog tima organizacije UN za industrijski razvoj, nekadašnji direktor OUR-a za proizvodnju azotne kiseline u pančevačkoj Azotari, Sreten Vuksanović, kaže da je cena rasipanja opasnog otpada viša od cene potrebne za dovršetak izgradnje postrojenja za njegovu preradu: "Nepotrebni otpad je enorman i finansijski gledano, to bi bilo za Azotaru 18 miliona, Petrohemiju 6, za Rafineriju 9,1 miliona dolara da bi se to sve otklonilo. Potrebno je izvršiti rekonstrukcije, osavremenjavanje, ukupno 25 miliona da bi se godinu dana sva sredstva povratila, odnosno da bi se zagađenje marginalizovalo."

Sa druge strane, čelni ljudi Naftne industrije Pančevo negiraju svrsishodnost ovakvog izveštaja, ocenjujući ga zastarelim, posebno nakon bombardovanja. Ipak, ovakva konstatacija ostala je bez objašnjenja.

Međutim, počinjena šteta je neprocenjiva. Prema podacima privatne poliklinike "Panskener" u Pančevu je prisutan trend povećanja malignih bolesti. Prema rečima dr Save Stajića, specijaliste radiologije, ove godine ova klinika je registrovala 250 obolelih od raka, što je prema njegovim rečima samo oko 20 odsto ukupnog broja obolelih u ovom mestu. On je dodao da je za razliku od drugih mesta u Pančevu karakteristično prisutno više različitih vrsta malignih bolesti: "Dosada se govorilo da postoji, narodski rečeno, 'rak Pančevac'. Naša iskustva govore da postoji vrlo različiti broj i vrste zloćudnih bolesti koje smo otkrivali, pa čak i neke vrlo retke oblike zloćudnih bolesti što ukazuje na uticaj više faktora, verovatno izloženost hemijskim agensima, nasleđa, stresnog načina života. Pančevo karakterišu vrlo različite zloćudne bolesti."

I pored sumnji da su uzrok povećanog broja obolelih od malignih bolesti u Pančevu otrovne materije koje tokom noći i ranog jutra svakodnevno ispuštaju Rafinerija, Petrohemija i Azotara, čelni ljudi ovih fabrika negiraju takvu mogućnost. Iako je resorno ministarstvo angažovalo institut da proveri da li ima ispuštanja opasnih materija u okolinu, potpredsednik republičke vlade Miroljub Labus uveren je da su za sve ipak krive vremenske prilike: "Nije bila nikakva havarija u proteklih mesec dana. Ovde me odgovorno svi ubeđuju da nije bilo ni namernog ispuštanja gasova. Problem sa velikim koncentracijama uveče i ujutru štetnih materija je zbog vremenskih prilika, kad hladan vazduh počne da pada on sa sobom nosi i štetne materije."