Đaci sve nepismeniji

Rezultati probne mature u školama širom Srbije ponovo su pokazali katastrofalnu pismenost đaka, pa su učenici iz srpskog jezika u proseku osvajali tek po 10 bodova. Nastavnici srpskog jezika koji su analizirali ovu najnoviju situaciju, zaključili su da su deca sve nepismenija i da za to krivicu snose prosvetne vlasti koje su dopustile minimiziranje pravopisa.

S druge strane, roditelji kažu da se nastavnici ne trude dovoljno da đaci savladaju školsko gradivo ida drže privatne časove deci iz nekih drugih škola i tako zarađuju novac. Nastavnici opet svoj dodatni angažman pravdaju niskim primanjima u prosveti.

– Ovo je bio danak ranijim „tra-la-la” testovima, znali smo da će biti problema, jer nam deca jesu sve nepismenija. Mali broj đaka je ostvario dobar rezultat, deca su se opustila i sad su odjednom svi zatečeni. Da li pod pritiskom nastavnika i roditelja ili ne, tek ove godine je test malo ozbiljniji, prihvaćene su naše zamerke, insistiralo se na pravopisu i ćirilici i matura sada izgleda 50 odsto onako kako bi trebalo da izgleda – objašnjava Olivera Krupež, nastavnica u čačanskoj Osnovnoj školi „Milica Pavlović”.

Foto: Tanjug

Ona je član Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i Aktiva profesora srpskog jezika i književnosti moravičkog okruga i kaže da su nastavnici analizirali rezultate đaka i da su bili razočarani i znanjem (pismenošću) dece i samim testovima.

– Nakon probnih i dva završna testa u kojima nije bilo (ozbiljnih) zahteva iz gramatike i iz gradiva, jer su se svodili uglavnom na zaokruživanje ponuđenih odgovora, učenici su bili zatečeni pitanjima iz fonetike, morfologije i pravopisa. Broj zadataka iz oblasti književnosti i dalje je nedopustivo mali – zapravo jedan jedini zadatak. Da li se tako čuva duh naše tradicije? – prenosi utiske nastavnika naša sagovornica.

Međutim, đaci imaju nešto drugačiju priču. Milica, Olja i Jovana, maturantkinje jedne od centralnih beogradskih osnovnih škola koje se nisu proslavile na probnoj maturi, kažu da njihova nastavnica nikada ne objašnjava gramatiku, čak i sama na časovima priznaje da je ne voli i da je ne zna dovoljno.

– Ja sam imala sedam poena iz srpskog, a 17 iz matematike. Inače sam odličan đak i pred test sam imala i nekoliko privatnih časova. Očigledno je da ću morati više da učim ako hoću da upišem gimnaziju – priča jedna od njih i dodaje da sada svi u odeljenju muku muče sa srpskim jezikom, jer se nastavnica naljutila zbog loših rezultata i hoće svima da smanji ocenu za kraj godine.

Foto: Tanjug

Majka ove maturantkinje, s druge strane smatra da je veći problem književnost, jer mali broj đaka čita lektiru.

– Većina đaka ne čita uopšte i za to nije odgovoran samo školski sistem. Lektire nisu prilagođene interesovanjima današnje omladine, svi sastavi mogu se naći na internetu kao i prepričane verzije romana, deca ne razumeju književni jezik. Ne mogu da krivim nastavnike, jer oni predaju po programu, ali delimično je i njihova odgovornost zbog toga što ih ne motivišu dovoljno – kaže Natalija P.

Profesori univerziteta godinama takođe upozoravaju da im dolaze sve nepismenije generacije, a čuvena je i rečenica profesora Beogradskog univerziteta dr Bore Kuzmanovića da studenti ne znaju čak ni šta studiraju, pa pišu „sociologia” umesto sociologija.

– Podaci pokazuju da 60 odsto nastavnika Univerziteta u Novom Sadu smatra da im dolaze sve slabiji učenici, naročito iz gimnazija, što pokazuje da je reforma morala odavno da počne. U ovom istraživanju čak 8.500 studenata je izjavilo da im je studiranje lakše od srednje škole! – kaže profesor dr Zorana Lužanin sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, koja je kao i profesor Kuzmanović o ovom problemu upozoravala na gotovo svakoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta.

S druge strane, prosvetne vlasti su zadovoljne nivoom znanja koji naši đaci pokazuju i kao ključni argument i sam ministar profesor dr Žarko Obradović, navodi poslednje PISA rezultate, kada su naši đaci ostvarili najveći napredak u istoriji ovog svetskog testiranja.