Prvi na listi budući premijer?

Đorđe Vuković, programski direktor CeSID, pak navodi da to mesto podrazumeva snažnu ličnost od integriteta koja bi mogla da motiviše građane.

Đorđe Vuković za Danas navodi da je prvo mesto na listi sada mnogo važnije nego ikada, jer sa zatvorenim izbornim listama to znači da će ta osoba sigurno biti poslanik, ukoliko ne podnese ostavku.

- Prvi na listi označava političku snagu stranke, to je osoba s integritetom koja ne izaziva negativne asocijacije kod birača. Jaka ličnost na tom mestu može da motiviše na izlazak na izbore i glasanje za tu stranku, iako niko ne može sa sigurnošću da izračuna u kojoj meri pojedinac sa te pozicije doprinosi rezultatu stranke - objašnjava Vuković.

Vladimir Goati za Danas kaže da će prvo mesto na listi biti izuzetno važno, naročito ako DS bude stožer buduće vlade i nastavi, ili pojača, angažman u evropskim integracijama.

- Gledajući realno, male su šanse da na tom mestu budu Bojan Pajtić, koji već jako dobro radi u Pokrajini, i Dragan Đilas, koji sjajno obavlja posao u Beogradu. Moje lično mišljenje je da bi za prvog na listi DS bili dobri gradonačelnik Inđije Goran Ješić, zatim Božidar Đelić, jer za evropske integracije pogodnijeg čoveka u Srbiji nema, kao i Dušan Petrović, koji je možda neopravdano potisnut u drugi plan, a dosta radi u stranci. Sva trojica bi bila sjajno rešenje za DS i kao premijeri - ocenjuje Goati. Broj jedan na izbornoj listi ima simboličku i političku vrednost. U slučaju DS do danas pre svega simboličku, jer je lider stranke Boris Tadić na sebe preuzimao teret kampanje za sve parlamentarne izbore od 2004, iako je predsednik Republike. Ipak, s obzirom na zatvorene izborne liste, na činjenicu da DS po rejtingu kaska za naprednjacima, ali i na izbacivanje u prvi plan jakih pojedinaca iz drugih stranaka s premijerskim ambicijama (Nikolić i Dačić, pre svih), moglo bi se očekivati da će demokrate ovaj put ravnomernije raspodeliti teret u kampanji.

Čak i da za DS sve ovo nije važno u smislu raspodele budućih funkcija, značaj prvog na listi bar marketinški neće biti za potcenjivanje.

Njegov, ili njen, izbor treba da zadovolji dva faktora, unutrašnji i spoljni. Ta ličnost treba da predstavlja izraz jedinstva unutar vrha stranke i da istovremeno doprinese stabilizaciji odnosa u tom vrhu. Istovremeno, trebalo bi da bude popularna među biračima i medijski pogodna.

Kandidati za tu poziciju, s različitim šansama i kvalitetima, mogli bi biti - Dragan Đilas, Dragan Šutanovac, Dušan Petrović, Vuk Jeremić, Dragoljub Mićunović, Ružica Đinđić i Milica Delević.

Dragan Đilas: Unutar DS postoji volja šireg kruga funkcionera (Glavni odbor) da preuzme svoj deo odgovornosti za rezultat stranke na nacionalnom nivou, te da ličnu popularnost podeli sa strankom. Bez obzira na to što nije u dobrim odnosima s maltene kompletnim užim Predsedništvom, njegovo postavljenje na Tadićev predlog verovatno bi podržali, delom i da ne bi mogao sutra da kaže da je u Beogradu osvojio bolji rezultat nego DS na nivou Srbije. Tadić ga je do sad bar dva puta zvao da bude premijer, i ovaj je to odbijao. Minimalne su šanse da će promeniti stav. Dragan Šutanovac: Jak unutar stranke, do sada je balansirao između Đilasa i Petrovića. To mu daje dobar oslonac za mesto prvog na listi. Za razliku od Petrovića, dobar je u političkim duelima, a za razliku od Đilasa iskusan je i u državnim temama (EU, Kosovo). Ipak, u biračkom telu ima imidž suviše prozapadnog političara i nije sigurno koliko bi marketinški mogao da privuče građane drugačijeg opredeljenja.

Dušan Petrović: Iako je posle Izborne skupštine DS u decembru 2010. bio otpisivan, u toku 2011. maksimalno je ojačao pozicije u stranci. U dobrim je odnosima sa Šutanovcem, a i Jeremić se posle decembarske sednice GO povezao s njim. U drugim članicama vladajuće koalicije kažu da ih ne bi čudilo da bude budući premijer. Ipak, njegovo postavljenje za prvog na listi možda bi izazvalo suviše veliki revolt kod Đilasa, a i fali mu šira popularnost među biračima.

Vuk Jeremić: Njegov izbor za prvog na listi verovatno bi izazvao nezadovoljstvo gotovo svih članova užeg Predsedništva. Nisu mu naklonjeni ni Đilas, ni Šutanovac, ni Mićunović, a još je nejasno koliko je čvrst pakt koji pravi s Petrovićem. Popularan je u najširem biračkom telu, uključujući potencijalne glasače naprednjaka i SPS. Ipak, njegov imidž vođe „nacionalne struje“ u DS deo potencijalnih birača bi usmerio ka drugim strankama, pre svega ka LDP.

Dragoljub Mićunović / Ružica Đinđić: Njihov izbor bio značio samo jedno - najuži vrh stranke se nije dogovorio o jakom kandidatu. Mićunović je na političkom zalasku, a za Đinđićevu je jasno da se ne bi prihvatila važnije državne funkcije. Ipak, kao što je Tadić posle izbora 2008. između Pajtića i Jeremića izabrao Cvetkovića, ne bi bilo potpuno iznenađenje da za poziciju prvog na listi (koja svakako automatski ne znači premijersku kandidaturu) predloži nekog od njih dvoje, iako nemaju autoritet i popularnost u širem biračkom telu.

Milica Delević: Funkcija direktorke Kancelarije za evropske integracija svakako nije njen maksimum. Predsednica vlade, vicepremijerka, ministarka, samo su neke od opcija za nju posle narednih izbora. Žena, uz Tadića, a pogotovo od Đelićevog odlaska, glavno lice proevropske DS, bez neprijatelja i u vrhu stranke i u opoziciji, marketinški zahvalna, mogla bi biti dobar izbor za prvog na izbornoj listi. Teško ju je zamisliti kao istaknutog govornika na predizbornim mitinzima, ali ni to nije nemoguće.