Srpski klimatolog: Čeka nas scenario holivudske katastrofe

Podsetimo, u novoj studiji koju su objavili okeanolozi sa holandskog Univerziteta u Utrehtu navode se dokazi da je Atlantska meridionalna cirkulacija na putu burne promene koja bi mogla da ima dramatične posledice po veliki deo sveta.

Profesor na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu dr Vladimir Đurđević za RTS naglašava da poslednje istraživanje objavljeno u u časopisu “Sajens advansis” privlači pažnju jer ljude asocira na holivudski film katastrofe. Međutim, ne radi se o tako jednoznačnoj temi, a generacije koje danas žive verovatno neće biti svedoci ovih promena, ali u narednih dvadesetak godina ćemo biti sigurni da li je ta tačka pređena ili nije, ali nećemo osetiti sve dramatične posledice o kojima se govori.

Vrednost rada holandskih naučnika se ogleda pre svega, po mišljenju prof. Đurđevića, u tome što je posle decenija istraživanja promena okeanskih struja, prvi put jasno definisana metrika kada ćemo znati da smo prešli granicu od koje nema povratka.

Atlantska meridionalna preokretna cirkulacija je sistem površinskih i dubokih struja u Atlantskom okeanu koje su vođene promenama atmosferskog vremena i termohalinskim promena temperature i saliniteta.

EPA-EFE/Pierpaolo Ferreri

Kako objašnjava profesor Đurđević, "te struje su vam kao da bukvalno imate džinovsku pokretnu traku i jedan deo te trake ide po površini globalnih okeana, a drugi deo te trake po dnu globalnih okeana. I samo na vrlo specifičnim mestima ta površinska voda ponire prema dnu."

Površinski sloj okeana se prostire na dubini od par stotina metara, a sve dalje, do 5.000 - 6.000 metara, što je prosečna dubina okeana, je duboki okean, a površinska voda samo na vrlo posebnim mestima može da se spusti na dno okeana.

“Na određenim mestima kada se postigne određena temperatura i salinitet, gde je voda dovoljno hladna i gusta zbog saliniteta, da može da potone do dubine, na tim mestima te površinske struje, površinski deo te pokretne trake, se spušta na dno okeana i onda ta struja nastavi da ide po dnu okeana, da bi onda na nekom drugom mestu izronila ponovno na površinu”, objašnjava prof. Đurđević.

Na jugu Grenlanda dolazi do konvekcije, vertikalnog poniranja gde se voda sa površine spušta polako na dno i onda se vraća po dnu Atlantika, pored Evrope, zatim ulazi u Indijski okean i ide skroz u krug oko Antarktika, pa se ponovo pojavljuje u Pacifiku, i izlazi na površinu i ponovo vraća u Atlantik

Ta površinska struja tople vode koja ide po Atlantiku iz Golfskog zaliva pored obale Severne Amerike i dolazi do Grenlanda, poznata je kao Golfska struja koja donosi topliju klimu severozapadu Evrope.

“Razlog zašto okean ‘putuje’ na taj način je to što su severne geografske širine u polarnom krugu dosta hladnije od ekvatorijalnih širina. Taj gradijent u toploti, ta ‘nepravda’ što je gore hladno, a dole toplo, treba na najefikasniji mogući način da se razreši. Kao u kući, ako imate jednu hladnu sobu, jednu toplu, otvorite vrata i onda će da se pomešaju topao i hladan vazduh. Tako i u okeanu, imate hladnu vodu na severu, toplu vodu na jugu i tu "nepravdu" razrešava Golfska struja”, objašnjava profesor.

Foto: ilustracija depositphoto/Burdin

Ta toplota koju donosi Golfska struja u stvari pomaže severnim geografskim širinama da im bude malo prijatnija klima nego što bi bila bez nje. Međutim, okean nije jedini činilac koji utiče na klimu, već postoji i atmosferski deo koji takođe nosi hladan vazduh sa severa i topao sa juga i istovremeno interreaguje sa okeanom. Zato se naučnici i dalje spore da li više okean greje severozapadnu Evropu ili atmosferska cirkulacija. Ali sigurno je da jedan deo zavisi od Golfske struje.

Dalje navodi da je voda apsorber jednog dela ugljen-dioksida koji ljudi emituju u atmosferu, jer hemija vode je takva da dobro apsorbuje ugljen-dioksid.

Međutim deo tog apsorbovanog ugljen-dioksida kada upadne na mesto pritiska koje ide ka dnu okeana, onda će on ostati zarobljen zauvek i neće moći da se vrati u atmosferu. Zato je Atlanstka struja jedna vrsta sisaljke koja izvlači ugljen-dioksid iz atmosfere i smešta ga tamo odakle on više ne može da se vrati.

Razlog zašto Atlanstska struja može da stane je da se otopi veliki deo Grenlanda zbog čega će okean primiti puno slatke vode u površinski sloj i promeniće se salinitet. Pošto je za postojanje struje važna kombinacija temperature i saliniteta, ako se ubaci velika količina slatke vode u jednom trenutku Golfska struja može da se prekine i prekine premeštanje tople i hladne vode.

U tom slučaju bi se na severu stvorio džinovski bazen hladne vode u koji više neće pristizati topla voda i onda će u tom delu Evrope temperatura, po poslednjim istraživanjima, da padne možda i za pet stepeni Celzijusa, pre svega zimske temperature, naglašava profesor. U našem regionu temperature bi pale za jedan do dva stepena, ali na južnoj hemisferi može doći do kontraefekta.

Ono što se trenutno zna je da ukoliko nastavimo da idemo ovom putanjom u smislu zagrevanja planete, da ćemo sigurno da pređemo granicu, posle koje čak i ako zaustavimo porast temperature, Atlanstska struja će da stane.

“Znači, Grenland još uvek nije toliko istopljen koliko se planeta zagreva. Jer i kada izvadite kockicu leda iz zamrzivača, ona se ne istopi istog trenutka, već joj treba vremena. Tako da ako bismo zagrevanje zaustavili na jedan stepen, Grenland bi se topio i više decenija, možda i 200 godina. I u tom periodu bi se istopila možda polovina Grenlanda. Ali sada se postavlja pitanje da li je ta polovina dovoljna da zaustavi kretanje Atlantske struje i da li smo već prešli tu granicu i došli do tačke od koje nema povratka”, poručuje prof. Đurđević.

Po Pariskom sporazumu treba da zaustavimo zagrevanje na 1,5 stepni, ali da li je to dovoljno da se Atlanstska struja nikada ne zaustavi. Zato je ovo istraživanje pokazuje da se bližimo trenutku kada to više neće zavisiti od naših aktivnosti

“Ako se bude desio, desiće se između 2025. i 2095. godine. Znači, ako ne budemo vodili računa o klimatskim promenama, taj trenutak će se odigrati ranije. Ako ništa ne budemo preduzeli i pređe se ta kritična tačka u tom vremenskom okviru, onda će biti potrebno jedno sto godina da preživimo te drastične klimatske promene”, naglašava prof. Đurđević.

Prema njegovim rečima, ti procesi se neće odigrati za godinu, dve dana. To su dugi procesi, ali su nezaustavljivi.

“Ljudima koji budu živeli bliže tom trenutku, jedina opcija će biti da smisle kako da žive u klimi koja je za pet stepeni hladnija nego što je danas. Posle određenog vremena će se opet uspostaviti neka vrsta ravnoteže, ali će opet biti potrebne decenije da se to dogodi. Ako se zaustavimo na jedan stepen onda su šanse da ne dođe do zaustavljanja Atlanstske struje (AMOC-a) 100 posto, a ako stanemo na 1,5 padaju na 90 i tako dalje. Tako da što se pre zaustavimo sa porastom temperature ili ćemo odložiti ili izbeći zaustavljanje Atlantske meridionalne cirkulacije”, zaključuje prof. Đurđević.

“Kod nas je temperatura viša za dva stepena nego što je bila u 19. veku i ako poraste za još jedan stepen, što je skoro izvesno, nas će, ukoliko Atlantska struja stane, da vrati na jedan stepen”, kaže prof. Đurđević.

Ali to vraćanje iz te privremene hladne epizode će biti mnogo brže, nego što se sada dešava, ali još uvek nikome nije jasno kako bi to izgledalo. Jer ako bi hladan period trajao jedan vek, za samo par decenija bi se vratili na prethodnu poziciju.