Kako prenosi Jutarnji list, sukob već preti da postane mnogo veći i sa ozbiljnim posledicama. Iako za sada izgleda da se sutuacija trenutno “primirila”, jer je iz Moskve rečeno da nemaju nameru da intervenišu, pitanje je momenta kada će sve ponovo pući.
Podseća se da je Nagorno Karabah etnički jermenska enklava koja pripada Azerbejdžanu i to je međunarodno priznato. Takođe, Jermenija I Azerbejdžan već su dva puta ratovale zbog tog regiona.
Problem je u tome što su obe zemlje bliske Rusiji. Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je s Azerbajdžanom političko-vojni sporazum samo nekoliko dana pre nego što je pokrenuo svoju invaziju na Ukrajinu, a Jermenija je dugo bila blizak saveznik Rusije i Moskva je sa svojom bazom Jermeniji garantovala sigurnost.
Slično kao i Putin, i američki predsednik Džo Bajden ima interese i u Jermeniji i u Azerbajdžanu. SAD su uspostavile diplomatske odnose s Jermenijom nakon proglašenja njene nezavisnosti od Sovjetskog Saveza 1992. Nakon kratkog sukoba s Azerbajdžanom prošle godine, tadašnja predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nansi Pelosi posetila je Jermeniju i osudila Azerbajdžan za ono što je nazvala "ilegalnim" napadima.
SAD imaju diplomatske odnose i sa Azerbejdžanom, a dve zemlje su poslednjih godina ojačale trgovinsko partnerstvo. Najveći deo američkog uvoza iz Azerbajdžana čini nafta, što je postalo ključno nakon što je Bajden zabranio rusku naftu nakon Putinove invazije na Ukrajinu.
Putin sada rizikuje otuđivanje od dva saveznika zbog njihova sukoba, a već je narušio odnose s Jermenijom zbog, kako je rekao premijer te zemlje Nikola Pašinjan, nedostatka podrške Moskve njegovoj zemlji u sporu oko Nagorno-Karabaha, zbog čega je Moskvu prozivao još početkom godine.
Izgleda, kako navode strčnjaci, da Putin okreće leđa Jermeniji jer se ta zemlja polako okreće Zapadu, a pri tom mu je rat u Ukrajini smanjio sposobnost da deluje na polju Jermenija- Azerbajdžan. Takođe, Putin želi da izbegne sukob sa turskim predsednikom Erdoganom, koji podržava Azerbajdžan.
Zatim, Jermenija je ranije ovog meseca objavila da je domaćin američkim vojnicima na zajedničkoj vojnoj vežbi, a u Ukrajinu je poslala i humanitarnu pomoć koju je lično dostavila Pašinjanova supruga Ana Hakobjan. Mnogi su to okarakterisali kao zabijanje noža u leđa Putinu.
Tomas de Val, viši saradnik u istraživačkom centru “Carnegie Europe”, za Gardijan kaže da prekid vatre, postignut juče, znači da će, ako naravno potraje, biti izbegnuta pretnja masovnog krvoprolića. "Ono što vidimo ovde je intervencija Rusije u ime Azerbajdžana kako bi zadržala svoje mirovne snage u Karabahu barem na neko vreme, a time i uporište na Južnom Kavkazu", rekao je on.
Glavni gubitnici su, po svemu sudeći karabaški Jermeni, koji su izgubili svoju 35-godišnju borbu za samoodređenje ili otcepljenje od Azerbajdžana.
"Oni sada gube bilo kakva sredstva samoobrane i suočavaju se s vrlo neizvesnom budućnošću u Azerbajdžanu. Karabasi su možda izbegli potpuno uništenje, ali verojvtnije su suočeni s polaganim uklanjanjem iz svoje domovine jer im Azerbajdžan ne nudi nikakvu autonomiju ili posebna politička prava".
Osim njih, kako navodi, gubitnici, su Evropska unija i Sjedinjene Države, koji su se jako trudili da budu posrednici u ovom sukobu, ali čija se poruka o pravima i međunarodnim jamstvima utapa u oštrijim porukama Azerbajdžana i Rusije, ocijenio je De Val.
Moskva je izgleda, sada željna da pokaže autoritet preuzevši brigu o pregovorima na sebe. "Posredovanjem zapovedništva ruskog mirovnog kontingenta postignut je dogovor između azerbajdžanske strane i predstavnika Nagorno-Karabaha o potpunom prekidu neprijateljstava", saopštilo je ministarstvo obrane. "Sprovođenje sporazuma biće u koordinaciji sa zapovedništvom ruskog mirovnog kontingenta", rečeno je iz Kremlja.
Ali, nesposobnost Kremlja da zaštiti interese Jermena sigurno će imati trajne posledice na položaj zemlje u regionu.
"Ako postoji želja za zaštitom, oni (Rusija) će štititi, a ako ne žele, mogu pronaći hiljadu razloga", rekao je u sredu sekretar jermenskog Saveta bezbednosti Armen Grigorjan, rezimirajući raspoloženje u Jerevanu, gde su izbile demonstracije na Kojima su ljudi uzvikivali parole protiv Kremlja. "Lavrov je kuč**a. Putin je kreten", vikali su neki od okupljenih.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Tajvan zahteva od Kine da prekine svoje vojne aktivnosti u njenim vodama, rekavši da one jednostrano destabilišu mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu i ometaju međunarodni transport i trgovinu.
Rat u Ukrajini – 1.023. dan. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da je uveren da novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp želi da se rat Ukrajine sa Rusijom okonča što pre, dodajući da je to moguće samo ako je pozicija SAD čvrsta.
Rat u Ukrajini – 1.024. dan. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su moskovske trupe preuzele kontrolu nad selom Zarja u Donjeckoj oblasti na istoku Ukrajine.
Američki preduzetnik i najbogatiji čovek sveta Ilon Mask objavio je da će zvanično sedište njegove firme za istraživanje svemira SpaceX ubuduće biti u Teksasu, u gradu Starbejs.
Fransoa Bajru, dugogodišnji lider centrističke stranke Demokratski pokret (MoDem) kojeg je francuski predsednik Emanuel Makron danas imenovao za mandatara nove vlade, svoju viziju o budućnosti temelji na obrazovanju, prirodnoj sredini i ekonomskom razvoju.
Rat u Ukrajini – 1.024. dan. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su moskovske trupe preuzele kontrolu nad selom Zarja u Donjeckoj oblasti na istoku Ukrajine.
Fransoa Bajru, dugogodišnji lider centrističke stranke Demokratski pokret (MoDem) kojeg je francuski predsednik Emanuel Makron danas imenovao za mandatara nove vlade, svoju viziju o budućnosti temelji na obrazovanju, prirodnoj sredini i ekonomskom razvoju.
Rat u Ukrajini – 1.024. dan. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su moskovske trupe preuzele kontrolu nad selom Zarja u Donjeckoj oblasti na istoku Ukrajine.
Hrvatski predsednik Zoran Milanović poručio je, povodom ponovnih rasprava u NATO o mogućem slanju vojnika u Ukrajinu, da dok je, kako kaže, on predsednik, hrvatski vojnik neće voditi tudje ratove.
Organi za sprovođenje zakona iz 26 evropskih zemalja, uključujući Srbiju, uhapsili su 796 lica, pokrenuli 316 istraga i zaplenili 442 komada oružja u velikoj zajedničkoj operaciji protiv organizovanog kriminala.
Komentari 1
Pogledaj komentare