Petak, 03.02.2023.

11:51

Sledećih šest meseci bićemo svedoci velike ljudske tragedije...

Sledećih šest meseci bićemo svedoci velike ljudske tragedije. Ukrajinske oružane snage suočiće se s teškim uslovima na bojnom polju, piše “Forin afers”.

Izvor: index.hr

Sledećih šest meseci bićemo svedoci velike ljudske tragedije...
Tanjug/AP Photo/Daniel Cole

U takstu se zatim dodade da će ukrajinski civili nastaviti da trpe svakodnevne ruske napade. U međuvremenu, ruske nedovoljno opremljene i loše vođene jedinice pretrpeće velike gubitaka, što će uništiti preostalu borbenu sposobnost zemlje.

Ruska vojska već je pretrpela "znatno više od 100.000" smrti i ranjavanja, prema zapovedniku Združenog štaba američkih oružanih snaga generalu Marku Miliju. “A zahvaljujući nemaru i okrutnoj ravnodušnosti režima predsednika Vladimira Putina, još na hiljade će stradati ove zime zbog bezosećajnog zanemarivanja ljudskih života”, piše “Forin afers”.

Taj list predviđa da će pomoć novoobećanih zapadnih tenkova i drugog oružja, ukrajinskim oružanim snagama dati priliku da oslobade krim, koji su Rusi anektirali 2014.

S početka rata pitanje Kirma bilo je stavljeno sa strane, jer se Ukrajina fokusirala na odbranu od napada, ali sada, kako je rat napredovao i Ukrajina oslobađala velike delove svoje teritorije, retorika KIjeva u vezi s Krimom se promenila.

“Forin afers” ocenjuje da bi, ako bi mirovni pregovori počeli sada, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski bi morao da bude otvoren za dogovor oko Krima. Ali, ako borbe potraju i tokom proleća i leta i Ukrajina nanese velike gubitke Rusiji, Zelenskom će postati sve teže da omogući Putinu da spasi obraz i dopusti Rusiji nastavak privremene okupacije Krima.

Procenjuje se da će do leta Ukrajina verovatno početi da gađa veći deo ruske vojne infrastrukture na Krimu u pripremi za sveobuhvatnu kampanju oslobađanja poluostrva. To bi prisililo Putina na pregovarački sto i stvorilo prostor za diplomatske razgovore dok konačni status Krima ostaje nerešen, nudeći Putinu izlaz iz Ukrajine koji ne garantuje njegovu političku smrt i dopušta Ukrajini da izbegne enormno skupu vojnu kampanju za koju nije sigurno da će uspeti.

Eventualni dogovor zahtevao bi trenutno smanjenje ruskih konvencionalnih snaga na poluostrvu i zacrtao put do referenduma koji bi omogućio ljudima s Krima, uključujući one raseljene nakon 2014., da odrede konačni status regije.

Da bi Ukrajinci povratili Krim, vojno, prvi korak bio bi obuzdavanje ruskih snaga u regionima Herson i Luganjsk, kao i u severnom delu Donjecka. Zatim bi Ukrajina oslobodila ostatak pokrajine Zaporožja i probila se kroz južni Donjeck do Azovskog mora, presekavši rusku kopnenu vezu s Ukrajinom.

Ukrajinske snage bi takođe trebalo da unište most preko Kerčkog prolaza, koji povezuje Rusiju s poluostrvom Krim i omogućuje Moskvi snabdevanje trupa kopnenim I železničkim putem. Taj isti most je napadnut i u eksploziji je njegov deo srušen u oktobrum, ali bi do leta mogao biti potpuno obnovljen.

Bez tog mosta Kremlj bi bio prisiljen da se vrati pomorskoj opciuji snabdevanja, ali to ruskoj invaziji jednostavno ne bi bilo dovoljno.

Istovremeno, ukrajinci bi mogli da krenu na napada ne infrastrukturne i vojne ciljeve Rusije, gomilajući snage na severu Krima koje bi bile spremne na upad na poluostrvo.

Ali, kako ocenjuje “Forin afers”, čak i sa neviđenom podrškom sa Zapada, Ukrajina bi imala problem s preduzimanjem takve operacije. Zapad je, s druge strane, uveliko uporio sa slanjem oružja Ukrajini, a ne planira da pošalje ni ”leoparde”, “patriot”….
A to znači da bi oklevanje Zapada da u potpunosti podrži Ukrajinu i porazi Rusiju potkopalo sposobnost Ukrajine da sprovede takvu ofanzivu i verovatno će uzrokovati da se rat protegne duboko u 2023. godinu.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

30 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: