Rat napravio haos u Rusiji – raspad?

Želeo je da vidi kako se Rusija raspada.

"Dik je želeo da vidi raspad ne samo Sovjetskog saveza, već i same Rusije, tako da ona nikada više ne bude pretnja ostatku sveta", zapisao je direktor CIA Robert Gejts u svojim memoarima.

"Demontaža" je takođe bila omiljena tema Vladimira Putina, koji se tokom svoje vladavine predstavljao kao zaštitnik ruske teritorije i koristio to da opravda svoj rat protiv Ukrajine kao suštinsku meru protiv egzistencijalne pretnje.

Uoči invazije, šef ruskog Saveta bezbednosti Nikolaj Patrušev odbio je krizne razgovore sa SAD, tvrdeći: "Oni kriju svoj konkretan cilj, a to je raspad Ruske Federacije".

U četvrtom mesecu sve krvavijeg sukoba bez očiglednih izgleda za rešenje, ideja o podeli Rusije ponovo je oživela. "Jastrebovi" u evropskim istraživačkim centrima tvrde da je to i održivo i poželjno, a američki zvaničnici su izrazili podršku toj ideji. Ruski disidentski list "Moskou tajms" nedavno je objavio kolumnu u kojoj predviđa da će rat "dovesti do kraja same zemlje".

Foto: Profimedia

Postoje i naznake pokreta za nezavisnost u ruskim republikama. Federacija se sastoji od 85 pokrajina od kojih su 22 republike, od kojih svaka predstavlja različitu etničku pripadnost. One su dobile autonomiju nakon pada SSSR-a. Međutim, manjine u republikama protestuju što im država pljačka resurse, a njihove potrebe zanemaruje.

Rat je pojačao tu ogorčenost. Siromašnije provincije su pretrpele ekonomske posledice sankcija i podnele su najveći teret ruskih žrtava u Ukrajini. Najveći broj umrlih zabeležen je u republikama Dagestan i Burjatija.

"Кremlj crpi sve resurse iz regiona, posebno Burjatije, i kao rezultat toga lokalno stanovništvo je u siromaštvu. Danas Кremlj koristi osiromašene Burjate kao topovsko meso", kazala je Aleksandra Garmažapova, šefica novoformirane Fondacije Slobodne Burjatije.

Foto: Profimedia

Fondacija vodi kampanju protiv rata. Samo članovi koji su napustili zemlju – uključujući Garmažapovu – mogu to da učine otvoreno. Ali ona tvrdi da grupa ima snažnu podršku iz Burjatije – u istočnoj Rusiji blizu granice sa Mongolijom – koja raste kako se rat odugovlači.

"Mi smo glasovi onih koji ne mogu da govore", rekla je ona.

Fondacija takođe zahteva značajnu autonomiju za republiku, uključujući moć da odbije slanje vojnika u rat, da kontroliše sopstveni budžet i resurse i da povrati primat burjatskog jezika i kulture. O tome da li grupa podržava punu nezavisnost, Garmažapova kaže da "budućnost Burjatije treba da odredi narod Burjatije na slobodnim izborima".

Druge grupe su manje oprezne. Кongres naroda Oirat-Кalmik formiran je 2015. godine kao odgovor na navodno ugnjetavanje i eksploataciju sa ciljem da se obezbedi nezavisnost republike Кalmikije u jugozapadnoj Rusiji u blizini Кaspijskog mora.

Aktivisti su nastavili da vode kampanju i organizovali proteste hiljada ljudi protiv imenovanja Putinovog saveznika za gradonačelnika glavnog grada Elistea 2019. Кongres sada tvrdi da je on legitimno predstavničko telo 180.000 etničkih Кalmika u republici i planira da traži međunarodno priznanje u UN.

U maju se Kongres udružio sa predstavnicima pet drugih republika radi osnivanja Lige slobodnih nacija. Njihova zajednička platforma uključuje suprotstavljanje ratu i režimu, kao i suverenitet republika. LFN traži "raspad Ruske Federacije i stvaranje novih država na njenim ruševinama", kaže Sires Bolaen, glavni starešina naroda Erzija u Mordoviji.

Free Crimea free the Donbas free the rest of Ukraine liberate the Kuban free Chechnya free Dagestan free Tatarstan free Kalmykia free Chuvashia free Buryatia free Cherkassia etc https://t.co/y2WglFlR7C

— Daisy Gibbons (@daisy_gibbons_) May 30, 2022

Grupe članova se organizuju po republikama i planiraju izgradnju države, kaže Bolaen. On naglašava da mnoge republike imaju ekonomsku osnovu da napreduju kao nezavisne države, poput Jakutije, bogate dijamantima, na krajnjem severoistoku.

Zajedno sa drugim separatističkim liderima, Bolaen vidi rat kao priliku. Oslabljen i rastrojen režim mogao bi da se muči da uguši ustanke u najvećoj zemlji na svetu. On veruje da je pobeda Ukrajine jedan od dva suštinska uslova za uspeh pokreta za nezavisnost. Drugi je međunarodna podrška, uključujući priznanje republika i uvođenje sankcija Rusiji zbog "kršenja nacionalnih prava autohtonih naroda".

Ali separatisti bi mogli ostati razočarani, sugeriše dr Aleksandar Motil, specijalista za Rusiju i Ukrajinu na Univerzitetu Rutgers i autor nekoliko knjiga o regionu.

"Stav većine vlada je da je raspad nešto što treba izbegavati", rekao je Motil.

On se poziva na govor Džordža Buša starijeg iz 1991. godine, kada je tadašnji američki predsednik pozvao Ukrajinu da ne teži nezavisnosti, kao i na odbijanje Zapada da podrži Čečeniju u njenim ratovima za nezavisnost.

Politički lideri imaju tendenciju da "favorizuju đavola kojeg poznaju radije nego da uspostavljaju odnose sa nepredvidivim novim državama", kazao je.

Postoji i pretnja od sektaških ratova i, što je najvažnije, pitanje šta će se desiti sa ogromnim nuklearnim arsenalom Rusije.

Ali on veruje da je raskid "sve verovatniji".

Režim oslabljen ratom i snažno koncentrisan oko svog lidera biće ranjiv kada Putin odstupi ili umre, sugeriše Motil, što bi verovatno pokrenulo haotičnu borbu za sukcesiju.

"S obzirom na nestabilnost u Кremlju i kontinuirano slabljenje ekonomije, vrlo je lako zamisliti situaciju u kojoj jedan region proglasi autonomiju, a zatim pokrene neku vrstu domino efekta", rekao je Motil.