Utorak, 28.12.2021.

17:21

Petrov: "Građani na referendumu biraju ko će biti sudija" VIDEO

Građani će 16. januara na referendumu glasati za Akt o promeni Ustava koji se odnosi na provosuđe i koji predviđa otklon polike iz sudstva i javnog tužilaštva.

Izvor: Tanjug

Petrov:
Ilustracija: Depositphotos/ roibu

To je ponovio profesor ustavnog prava Vladan Petrov ističući da na referendumu apsolutno nije moguće odlučivanje o bilo kom drugom pitanju.

"Ponuđena rešenja o kojima će se glasati na referendumu omogućavaju veću nezavisnost i veću efikasnost i veću odgovornost sudstva, ali i veću samostalnost i odgovornost javnog tužilaštva, dok aktuelne odredbe Ustava ne omogućavaju u dovoljnoj meri depolitiaciju pravosuđa", poručio je profesor, koji je bio u član Radne grupe za izradu amandmana.

Posebno je ukazao da će građani na referendumu odlučivati o tome da li žele da im sude sudije koje imaju stalnost svoje funkcije i ne zavise od politike ili da im i dalje sude sudije koje se prvi put biraju na mandat od tri godine i koje razmišljaju o tome kako će biti izabrane na stalnu funkciju.

"Odlučivaće o tome i dalje žele da sudije i dalje bira parlament ili da ih bira jedno nezavisno i samostalno telo koje je sastavljeno od sudija i istaknutih pravnika iz redova vrhunskih srtručnjaka, univerzitetskih profesora, i slično", naglasio je profesor u izjavi za Tanjug.

Zatim, kako je ukazao, građani će odlučivati o tome da li će predsednici sudova uključujući i predsednika Vrhovnog suda i dalje biti birani u Narodnoj skupstini, kao jednom političkom telu ili će ih birati Visoki savet sudstva, koji je nezavisni i samostalni državi organ.

Pored toga, građani će odlučivati o tome da li žele da učestvuju u stvaranju stabilnije osnove za jaču pravnu državu i vladavinu prava ili, kako je naveo Petrov, žele da stvari ostanu kakve su sada, a to znači da ni pravosuđe ne bude dovoljno nezavisno, a samim tim ni dovoljno efikasno i odgovorno.

"Odlučivanjem na referendumu izjasniće se i da li žele da se sudski postupci završavaju u razumnom roku ili žele da se sudski postupci vuku i traju i po nekoliko decenija. Da li žele da pokažu da Srbija ima demokratski potencijal ili će neizlaskom na referendum pokazati da naša država i dalje predstavlja jednu mini demokratiju, koja treba da se dodatno razvija", naveo je profesor.

On je apelovao na građane da u narednom periodu slušaju medije i objektivne informacije i da se manje bave političkom argumentacijom koja stiže iz političkih partija koje agitiju za "ne" na referendumu ne iznoseći pri tome argumente protiv samog teksta ustavnih amandmana, već se pozivaju na aktuleni politički momenat ili na druge političke argumente.

"Ja kao neko ko je pisao ustavne amandamne zajedno sa Radnom grupom naravno da predlažem građanima da glasaju "da", ali je od toga važnije da izađu u što većem broju i pokažu da država Srbija ima jedna dobar demokratski potencijal. Kakva god odluka bude doneta na ustavotvornom referendumu, to treba da bude odluka većine građana, jer će onda biti i dovoljno legitimna", zaključio je Petrov, koji je sudija Ustavnog suda.

U toku današnje diskusije na debati koju je organizovao Institut za uporedno pravo "Ustavni amandmani - za ili protiv", Petrov je istakao da je za ustavne amandmane neophodno izgraditi najširi društveni konsenzuz, a kada je reč o promeni Ustava u delu o pravosuđu, to na prvom mestu podrazumeva konzensus sa naukom i strukom.

Smatra da, za razliku od sadašnje situacije, do tog kompromisa nije došlo 2018, te da, iako je tekst ustavnih amandmana koji je tada napisan dobio "zeleno svetlo" Venecijasnke komisije, "to bilo zaista na mišiće".

Tokom debate čule su se i kritike legitimiteta socijalno-političkih okolnosti u kojima se donose ustavni amandmani, uz zamerke urednika Nove političke misli Ðorđa Vukadinovića da nam je "parlament sa krnjim legitimitetom", kao i da imamo mnogo prečih stvari od ustavnih amandmana u pravosuđu.

Vukadinović je kritikovao i izostanak političkog konsenzuza za amandmane navodeći da oni u ovim političkim okolnostima polarizuju ne samo društvo, već i delove vladajućih strukura.

On smatra da nepoverenje u pravosuđe ne proističe iz loših ustavnih rešenja, već pre svega iz prakse.

Istraživač saradnik Instituta za uporedno pravo Savo Manojlović ocenio je da je pitanje ustavnih promena bitno, ali da građani nisu dovoljno informisani o samom procesu.

"Čini mi se da se nalazimo u nekoj vrsti ''tamnog vilajeta'', odnosno za koju god opciju da se građani opredele na referendumu da će žaliti", naveo je Manojlović pored ostalog.

Kritikovao je nelegitimnost samog procesa izmene Ustava koji ide preko jednopartijskog parlamenta, a sporno mu je i što je procedura za glasanje na referendumu menjana neposredno pred samo održavanje.

Ipak smatra da postoje određena poboljšanja predviđena amandmanima, ali kaže da ona nisu epohalna.

Govoreći o sociopolitičkim okolnostima za donošenje ustavnih amandmana profesor Ustavnog prava i naučni saradnik Instituta za uporedno pravo Miloš Stanić ukazao je da je legitimitet rastegljiva kategorija, te da su sada i profesori uvečeni u političku i parapolitičku priču o tome.

"Postaviću hitpoitetičko pitanje: zamislimo da u tri legislature, građani izaberu monolitan parlament. Da li to znači da te tri legislature ne mogu ništa da čine jer zaboga svi poslanici, ili bar velika većina, pripada poziciji".

On je istakao da parlament nije predstavništvo svake političke volje u narodu, već da je predstavništvo relevantne političke volje u narodu, onih politika koje su se kandidavale i prošle cenzus...", naglasio je Stanić, koji je bio i član Radne grupe.

On je mišljenja da bi stručnjaci koji upućuju kritike amandmanima, podržali ista ova rešenja, da su ih oni predložili ili da je konstelacija političkih snaga koja njima odgovara. "Hvalkili bi ih sa obe ruke i sa obe noge", naveo je Stanić.

Takođe je podsetio da je u izradi amandmana, u Radnoj grupi bila i sudija Dragana Boljević, koja se više decenija bori za nezavisno pravosuđe u našoj zemlji, kao i tužilac Goran Ilić.

"Sudija Boljević ističe da je to bila jedina radna grupa u kojoj je ona ostala od početka do kraja rada", napomenuo je Stanić.

U diskusiji su učestvovali i advokat Vladimir Gajić kao i profesor ustavnog prava Miroslav Ðorđević, koji je takođe bio član Radne grupe za izradu amandmana.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 3

Pogledaj komentare

3 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Diže se uzbuna, preti nam potpuni kolaps?

Planeta Zemlja je u poslednjih 13 meseci rušila temperaturne rekorde, a svaki mesec beleži temperature za 1,5 stepeni Celzijusa više od predindustrijskog proseka, rezultat je nove naučne studije o globalnom zagrevanju.

8:40

11.7.2024.

1 d

Kosovo

Zapaljena zastava Srbije

Kosovska policija saopštila je danas da je zapaljena zastava Srbije u blizini jednog restorana u severnoj Mitrovici.

11:54

11.7.2024.

1 d

Podeli: