Ko kontroliše Vikipediju: Kako se dogodila "NDH-pedija" i šta je u srpskoj verziji poturano?

Proustaške ideje na Vikipediji na hrvatskom jeziku dovele su u pitanje neutralnost tekstova na poznatoj onlajn enciklopediji.

"Enciklopedija znanja ili enciklopedija za naciju", tako glasi naslov izveštaja Fondacije Vikimedija koji se bavi slučajem pojavljivanja dezinformacija na Vikipediji na hrvatskom jeziku gde je grupa urednika unosila sadržaj koji obiluje proustaškim idejama.

Naime, na Vikipediji na hrvatskom jeziku duže od decenije sadržaj je kreirala grupa proustaški nastrojenih urednika i administratora koji su organizovano i sistematski menjali istorijske činjenice u korist Nezavisne države Hrvatske, ustaškog pokreta i drugih opasnih i ekstremističkih ideja i pokreta, pokazuje izveštaj Fondacije Vikimedija, koja upravlja Vikipedijom.

Kao rezultat toga, u mnogim medijima pojavili su se naslovi sa kontrukcijom "NDH-pedija" kojima se dovodi u pitanje neutralnost onlajn enciklopedije za kojom svi prvo posegnemo kada želimo da pronađemo neku informaciju.

Grupa urednika na hrvatskoj Vikipediji promovisala ustaštvo; Zabranili im rad

To je ujedno otvorilo i pitanja kako se Vikipedija bori protiv takvih pojava i na koji način se kontroliše sadržaj koji se pojavljuje na Vikipediji, budući da urednik može da bude svako.

Milica Buha, jedna od urednica u Vikipediji na srpskom jeziku, objašnjava da je relevantnost izvora ono o čemu treba voditi računa.

"Prema važećem pravilu, svaki podatak na Vikipediji mora biti poduprt referencom - relevantnim izvorom, poželjno dostupnim onlajn. Lični stavovi nisu dozvoljeni, što znači da možete citirati i svoj stav, ali samo ako ste ga pre toga objavili u nekom javnom mediju: knjizi, novinama sl. Znači, ne morate se profesionalno baviti temom o kojoj pišete, ali je poželjno da se interesujete za tu temu i znate gde se i kako mogu naći pouzdani podaci", objasnila je Milica Buha, urednica na Vikipediji na srpskom jeziku.

Ona je, međutim, objasnila i u kojim slučajevima može doći do izvrtanja činjenica.

"Naravno, postoje razni izvori, više ili manje relevantni, pa je potrebno proceniti relevantnost izvora. E, tu dolazi do izražaja lični stav urednika i "peglanje" članaka. Možete navesti razne stavove, poduprte referencama. Moj lični stav je da je to najbolje rešenje. Tačno je da postoje ultranacionalistički sajtovi ili oni koji plasiraju lažne vesti. Jedan broj njih je blokiran na srpskoj verziji", rekla je Milica Buha.

O primeru da je i na srpskoj verziji Vikipedije bilo sličnih pokušaja da se, recimo, u članku o Ratku Mladiću umanje, ili bar stave u drugi plan, ratni zločini, Milica Buha kaže da je ta tema lično ne zanima, ali da se trudi da i u takvim slučajevima bude objektivna.

"Biografske članke o ratnim zločincima, partizanima, četnicima i slične ne mogu da komentarišem, jer ih čak ni ne čitam. Dosežem do Prvog svetskog rata, i to uglavnom do žena i njihovog doprinosa. Naravno, ako naiđem na podatak koji dotičnu ličnost prikazuje u drugom svetlu, ne mogu da ga zanemarim, bez obzira na moj lični stav. Pokušavam da budem objektivna. Biografske članke (u svetlu članka o Mladiću) nezahvalno je pisati, kao i istorijske, posebno kada je reč o nedavnim događajima i živim ljudima", rekla je ona.

EPA-EFE/SASCHA STEINBACH

Ko nadgleda sadržaj na Vikipediji?

Buha kaže da su administratori ti koji vrše kontrolu i da je jasno definisana procedura kako se oni biraju.

"Administratore bira cela zajednica. Predlozi se postavljaju javnim pozivom, u zaglavlju koje se pojavljuje na svakoj strani koju otvorite. Svaki registrovani urednik (sa kreiranim korisničkim nalogom) može da glasa "za" i "protiv" . Ja lično glasam samo u slučaju da sam imala kontakte sa tim korisnikom i da poznajem njegov rad. Iz mog iskustva, administratori na srpskoj Vikipediji rade odlično i odgovorno", kaže Buha.

Novi urednici se kontrolišu gotovo trenutno, a da bi "napredovali" u višu kategoriju (automatski kontrolisanih) neophodno je da naprave bar hiljadu izmena na Vikipediji. Do tog trenutka može se proceniti kvalitet njihovih tekstova, a za to je potrebno bar šest meseci ozbiljnog rada.

Deset godina niko nije video? Teško...

U izveštaju se navodi da je grupa urednika Vikipedije na hrvatskom jeziku deset godina ubacivala članke sa proustaškim prizvukom, pa se nameće pitanje kako je moguće da toliko dugo niko to nije uvideo i reagovao.

"Kako je moguće da nije uočeno...? Ja lično mislim da nije moguće, ali sam sigurna da većina urednika na hrvatskoj Vikipediji ne zastupa takve stavove. Iz ličnog iskustva, kada dođem u sukob sa nekim urednikom, uglavnom nađem neko kompromisno rešenje. Pisanje članaka na Vikipediji je pre svega zadovoljstvo, bar za većinu urednika. Pretpostavljam da je i većini urednika sa hrvatske Vikipedije nelagodno da ulaze u konflikt sa ovakvim ljudima", rekla je Buha.

Vikipedija je neutralna onoliko koliko i društvo

Koliko su članci zaista neutralni, ako teoretski svako može da učestvuje u kreiranju sadržaja na Vikipediji?

"Neutralni su onoliko koliko su neutralni urednici. Znači - što je više urednika, više je različitih tački gledišta. Takođe, neutralni su onoliko koliko su izvori na koje se pozivaju neutralni. Ovo je veoma važno. Što bi značilo, ako ja pišem članak o Mladiću (bez namere da opravdavam bilo koga), prema pravilu neću iznositi svoje stavove, već samo javne stavove. Ako imam gomilu podataka o njegovim vojnim zaslugama, a samo par informacija o njegovom zločinu... Pa, znate kako, neki urednici vole da postave osnovne informacije i završe članak, dok drugi vole da temu obrade veoma opširno (ja sam među ovim drugima). Znači, ubaciću u članak sve informacije koje nađem. U tom svetlu, a ovo jeste isključivo moje mišljenje, neutralnost Vikipedije možda u velikoj meri zavisi od atmosfere u društvu. Volela bih da me neko demantuje“, rekla je Buha.

Podsetimo, u izveštaju se s negodovanjem upućuje na činjenicu da je za razliku od drugih policentričnih jezika (jezik kojim govori više nacija, tako da svaka ima svoju standardnu nacionalnu varijantu prepoznatljivu po nekim jezičnim razlikama), poput engleskog, francuskog, nemačkog i španskog, zajednica srpskohrvatske Vikipedije od 2003. godine podeljena na hrvatsku, bosansku, srpsku i originalnu srpskohrvatsku.

Izveštaj to kategorički ocenjuje kao "stratešku grešku", jer je ovakva nacionalna struktura omogućila lokalnim jezičkim zajednicama da nametnu vlastite "patriotske" tačke gledišta na svaki posebni Vikipedijin projekat, što se često podudaralo sa ekstremističkim interesima pojedinih političkih pokreta u tim državama.

To su iskoristili hrvatski administratori poznati pod nadimcima Kubura, Speedy Gonsales, Roberta F. i Zeljko, protiv kojih je Vikimedija pokrenula prve poteze tek u novembru 2020, više od 10 godina posle ispada.

Istraga je kulminirala u martu 2021. godine i rezultirala je globalnom zabranom i ukidanjem administratorskih privilegija proustaškim urednicima.