"Jasenovac gori od Aušvica, kanonizacija Stepinca zločin"

Prema njegovim rečima, ljudi koji nameravaju da ga kanonizuju su zločinci koji se podsmehuju žrtvama Jasenovca, logora koji je po zverstvima bio strašniji i od Aušvica.

Profesor Grajf, koji je glavni istoričar izraelskog Instituta za obrazovanje, dokumentovanje i istraživanje Holokausta "Šem olam", rekao je u razgovoru za "Novosti" da su on i predsednik instituta rabin Abraham Kriger došli u Beograd da "izraze protivljenje hrvatskim pokušajima da preinače istoriju".

"Kada je reč o kardinalu Alojziju Stepincu, rećiću vam kratko: Njegova kanonizacija je sama po sebi zločin, a ljudi koji nameravaju da ga kanonizuju su zločinci. To je podsemhivanje žrtvama. Svako ko je podržavao zločinački režim poput ustaškog ne zaslužuje nikakvu nagradu", rekao je Grajf. "Čak ne znaju ni u kojoj je državi bio, a kamoli da ga lociraju. A istorija ubijenih u Jasenovcu nije samo istorija smrti, već istorija o zverstvima, zlu, sadizmu i nečoveštvu. U koncentracionim logorima koje su vodili Hrvati smrt je smatrana vrhunskom vrednošću", navodi Grajf.

On je naveo da se logor Jasenovac i drugi iz njegovog "sistema" razlikuju od ostalih nacističkih logora zato što su prema svedočenjima preživelih mučenja u Jasenovcu bila mnogo monstruoznija nego u Aušvicu i ostalim nacističkim logorima i zato što je nastao i postojao bez učesća nemačkih vojnika.

"Bio je to pakao na zemlji. Zato su u Jasenovcu hrvatske ruke potpuno prekrivene krvlju", ocenio je Grajf.

Profesor Grajf koji se u poslednje dve godine bavi proučavanjem Jasenovca i najavljuje objavljivanje knjige "Jasenovac- Aušvic Balkana", navodi da je Jasenovac jedinstven i po tome što je imao logore za decu.

"Nemci su imali logore za žene, muškarce ili mešovite u kojima su sa odraslima bila i deca. A Hrvati su otišli korak dalje i imali čak dečje logore. Strahota", rekao je Grajf i dodao da je "strašna i neosporna istina" da su čak i nemački oficiri pri poseti Jasenovcu i drugim logorima u Hrvatskoj bili zgranuti brutalnošću koju su u njima videli.

Profesor je potom podsetio da je tako 10. jula 1941. nemački vojni ataše u Zagrebu Edmond fon Honstenau napisao Hajnrihu Himleru da su nemačke trupe "nemi svedoci brutalnosti ustaša nad Srbima, Jevrejima i Romima".

Profesor je naveo da je zbog svih strahota koje je saznao o žrtvama Jasenovca u poslednje dve godine, odlučio da deo svog rada posveti njihovim životima istakavši da je siguran da "njihove ubice Hrvati sa svojim prijateljima" neće uspeti da "izbrišu tragove zločina, ponovo pišu istoriju i da izvrnu činjenice".