Srpska pamet broji glasove za Hilari i Trampa

Oni rade za kompaniju Dominion voting iz Kanade koja se bavi automatizacijom i digitalizacijom izbornih procesa u svetu. Osnovana je 2003. godine, a osim u Torontu gde se nalazi centrala, ima kancelarije u Kaliforniji, Koloradu, Teksasu, Njujorku i - Beogradu.

A kako rade njihove kutije i kako se sprovodi glasanje?

Birač na izbornom mestu ne dobije listić od ljudi koji tamo rade, već na kutiji klikne za koga glasa i kutija mu odštampa personalizovani listić. Svaka osoba na svom listiću dobije svoj QR kod.

Digitalni glas čuva se na tri bekapa u vidu CF kartica koje su enkriptovane. Tek se onda zaokružuje ime kandidata na papiru i listić ide u kutiju.

Način brojanja glasova zavisi od države do države. Negde se gleda samo "digitalni" glas, negde samo papir, a negde i jedno i drugo. Ipak, papirni trag mora da postoji.

Na taj način nisu moguće manipulacije na samom biračkom mestu, jer glas na papiru i onaj digitalni moraju da se podudaraju. Takođe, nema unošenja izbornog listića na biračko mesto i mogućnosti "bugarskog voza".

Osim toga, dok se ubacuje listić u kutiju neko mora da stoji pored i gleda da li je sve po propisima.

Generalni direktor kompanije Dominion voting Goran Obradović izjavio je ranije za portal PC pres da uređaji koje moraju da osmisle ponekad zahtevaju mnogo analiza i truda.

"Pored toga što moramo da ispunimo specifične zahteve koje je podnela neka grupa građana, striktno moramo da pazimo i na to da se novi metod i uređaj za glasanje uklopi u sve norme i integriše u naš sistem", rekao je tada Obradović.

Kompanija Dominion voting u prvih nekoliko godina uglavnom se orijentisala na kanadsko tržište sistema za automatizaciju glasanja, a 2007. krenula je i u pohod na najveće tržište - SAD.

Beogradska kancelarija postoji od 2005. godine i u njoj radi oko 50 ljudi, mahom inženjera. Ovaj tim je uglavnom zadužen za razvoj novih proizvoda, ali i pružanje usluga.

Kako i šta

Foto: GettyImages

Inače, Amerikanci će, kada stignu na izborno mesto, u zavisnosti od savezne države, moći da glasaju na nekoliko načina - od od tačskrinova do olovke i papira.

Prvo, tu je skeniranje listića. Glasač popuni kružić za koga će da glasa, a izborni listić se posle toga skenira optičkom opremom ili digitalnim skeniranjem. Kako se navodi, to je najčešći način glasanja u SAD i najduže je u opticaju.

Drugo, tu su elektronski sistemi koji izgledaju kao „prosečan bankomat“. Na njima se glasa pritiskom na dugme ili tačskrin. Glasovi se broje automatski čime se dosta ubrzava proces osim ukoliko ne dođe do tehničkih poteškoća. U prevodu, ako se mašina pokvari... Navodi se i problem mogućnost da neki haker odluči da čeprka po njima.

Ipak, CBS piše da su elektronski sistemi pogodni za oblasti u kojima glasači govore više jezika, a mogu biti korisni i u slučaju glasanja invalida.

Na mestu broj tri su kombinacija elektronskih spava i glasačkih listića. Osoba tu izabere za koga će glasati preko tačskrina, a mašina onda obeleži listić.

Tu je i glasanje zaokruživanjem, kao i onlajn glasanje. Za onlajn se naročito ističe da bi bilo savršeno kada bi bilo moguće u praksi, ali da je nemoguće obezbediti sigurnost glasanja. I pored toga, postoje savezne države koje u određenoj meri i u određenim slučajevima dozvoljavaju onlajn glasanje.

Kako se glasa u kojoj državi možete pogledati na interaktivnoj mapi – OVDE.

Pritisak domaćeg terena

Foto: GettyImages

Kako je ova izborna kampanja jedna od najprljavijih u istoriji SAD, padale su i optužbe da će izbori biti namešteni. Tako će se izborne glasačke kutije naći pod velikim pritiskom onih čiji je domaći teren.

Na društvenim mrežama je kao očigledan dokaz objavljen snimak na kojem se vidi kako osoba na glasačkoj kutiji klikne republikanskog kandidata, a glas ode demokratama.

Pristalice „Velike stare partije“ to su isticale kao dokaz nameštenih izbora.

“Vašington post“ zbog svega toga napravio je tekst u kojem navodi šta jeste, a šta nije izborna prevara.

Kako navode, slučaj pokvarene glasačke kutije koja daje glasove demokratama nije izborna prevara i ne znači nameštene izbore. Osim toga, oni su razjasnili da na glasačkoj kutiji na snimku ne pišu imena Donald Tramp i Hilari Klinton već kandidata iz glasanja u Virdžiniji 2014. godine.

“Ovo nije primer nameštanja glasova jer bi bio veoma glup primer nameštanja glasova. Ukoliko bi neko programirao mašinu da broji glasove na pogrešan način namestio bi valjda da se ne vidi ta promena. To je kao da tip krade dijamante tako što napravi rupu u sefu, a onda snimi sebe kako to radi i pošalje policiji. Ako ste dovoljno pametni da namestite izbore, dovoljno ste pametni da napravite osnovni dizajn interfejsa“, piše “Vašington post“.

U tekstu se dalje navodi da je bilo i nekoliko žalbi da su ljudi glasali za republikance, a da je posle ime Hilari Klinton bilo čekirano, kao i da je takvih žalbi bilo uglavnom u Teksasu. Tu je, piše „Vašington post“, odgovor isti kao i u prethodnoj „sumnji“.

„Glasači mogu da provere svoj glasački listić i uoče grešku ukoliko postoji, tako stvari treba da funkcionišu. Postoji osigurač napravljen u sistemu kako bi se primetile greške. Softver je podložan bagovima. Ali opet, ukoliko pokušavate da namestite izbore menjanjem glasova, nećete se reklamirati da to radite“, navodi se u tekstu.

Tu je i onaj trač koji verovatno postoji od kako postoje izbori u politici – da će namestiti da glasaju mrtvi ljudi. „Vašington post“ ističe da to ne znači nameštanje izbora.

Kako se navodi, šuškalo se po ćoškovima Filadelfije da je nekoliko desetina mrtvih registrovano za glasanje. Komisionar za glasanje Al Šmit negirao je te navode.

A na osnovu čega postoje te optužbe? Sumnjivo lice u ovom slučaju je „Pol Bunč“. Njegovo ime pronađeno je na dnu liste, ali to ime se odnosilo na preminulog Pola Bunča starijeg, a na glasanje je došao Pol Bunč mlađi pa se potpisao na pogrešnom mestu.

Takođe, tu je i slučaj žene iz Ajove koja je glasala dva puta. Da li je to dokaz nameštenih izbora? Ne. Da li je to nelegalno? Da.

Teri Lin Rot uhapšena je nakon što je, navodno slučajno, glasala dva puta. Međutim, zvaničnici te savezne države su sve to istakli baš kao dokaz da izborne manipulacije ne mogu da prođu – žena je odmah uhapšena.

Rusi „napadaju“.

Foto: GettyImages

Tokom ove izborne kampanje bilo je i priča o tome da ruski hakeri nameravaju da umešaju svoje prste i tastature u izborni proces. Ipak, zvaničnici i stručnjaci ističu da je nemoguće da Moskva ili neka druga grupa utiče na rezultat izbora.

Kako se navodi, hakeri bi tehnički mogli da izazovu neku smicalicu, ali izborni sistem je dovoljno otporan da izdrži udare.

Izborni sistem je pre svega decentralizovan – savezne države, okruzi i lokalne vlade, svi učestvuju u glasanju. I pored toga što će se na mnogim mestima koristiti mašine za glasanje nijedna neće biti povezana na internet, kao ni jedna sa drugom.

To ne znači da te mašine nisu ranjive, sve njihove slabosti proučavane su godinama unazad, ali da bi se uticalo na ishod predsedničkih izbora potrebne su opsežne radnje i brojnim saveznim državama u isto vreme tokom izbornog dana. Drugim rečima, nemoguće je, piše CNN.

Mašine prolaze kroz rigorozna testiranja, a mnoge savezne države posle izbora takođe sprovode testove da vide da li je sve u redu. Osim toga, oko 75 procenata glasova biće obavljeno na mašinama koje u isto vreme ostavljaju i papirni trag, što je samo još jedan dokaz.

Takođe, postoje informacije o nekoliko desetina pokušaja hakerskih udara na baze podataka o glasačima, a vlada SAD navodi da tragovi napada vode u Rusiju. Ipak, ističe se da nije poznato da li su ti napadi povezani sa namerom za izbornu krađu i vladine hakere ili je reč o sajberkriminalcima.