"Tanjug trebalo da prestane da radi 31. oktobra"

On je objasnio da je, po odluci Vlade od 3. novembra prošle godine o prestanku rada Tanjuga, "odložen samo trenutak podnošenja prijave radi brisanja iz Registra privrednih subjekata Agenciji za privredne registre (APR)".

Ta prijava treba da se podnese posle isplate zarada, otpremnina i drugih primanja po osnovu rada i drugih obaveza, dodao je Kremenjak, ukazujući da je formulacija iz Odluke Vlade o "drugim obavezama" dosta neodređena i može različito da se tumači.

Formalno, Tanjug postoji kao pravno lice sve dok ne bude brisan iz Registra, a nije brisan "verovatno zato što oni formulaciju 'druge obaveze' tumače na neki drugi način", precizirao je Kremenjak.

"Ja sam, takođe, mišljenja da je angažovanje po ugovoru određenog broja izvršilaca, omogućeno isključivo za obavljanje poslova u vezi sa prestankom rada Tanjuga, a ne i za redovnu produkciju", napomenuo je Kremenjak.

Prema njegovim rečima, Zakon o postupku registracije u APR kaže da je rok za podnošenje svake prijave, pa i prijave brisanja, 15 dana, ako zakonom nije određeno drugačije.

Iz toga proizlazi da Vlada nije mogla odlukom da produži rok na način na koji je to uradila, smatra Kremenjak.

S obzirom da je Tanjug Odlukom Vlade Srbije prestao da postoji 31. oktobra 2015. godine, to je moralo da se upiše u Registar u roku od 15 dana, ocenio je Kremenjak.

Čak i da je Vlada mogla da odloži trenutak brisanja, uslovi koje je postavila za brisanje su, po svemu sudeći, ispunjeni, pa i po tom osnovu Tanjug treba da se briše, zaključio je Kremenjak.

Tanjug je, odlukom Vlade Srbije, prestao da radi 31. oktobra prošle godine, jer u postupku privatizacije, u dva kruga, nije bilo zainteresovanih kupaca za tu agenciju.

Od odluke o prestanku rada, država je iz budžeta uplatila Tanjugu nešto više od 76 miliona dinara za otpremnine za 152 zaposlena, kao i za rešavanje pravnih posledica prestanka rada agencije. Agencija je nastavila da emituje vesti i posle odluke o prestanku rada.