Želi da donira bubreg, ali mu zakon ne dozvoljava

Liste čekanja za transplantaciju bubrega su preduge, pa pacijenti na novi bubreg čekaju i po nekoliko godina.

Dvadesetosmogodišnja Jelena Đurđević rođena je sa jednim bubregom, a to je otkrila tek sa dvadeset godina, kada je i saznala da ima hroničnu slabost bubrega.

Pre dve godine Jelenino stanje se pogoršalo, a na listi čekanja za transplantaciju je duže od jedne godine.

Da je Jeleni hitno potreban bubreg, Perica Vujović saznao je putem društvenih mreža i istog trenutka pozvao Jeleninu porodicu kako bi ponudio svoj bubreg. Krvna grupa i kompatabilnost u ovom slučaju nisu problem. Nakon nekoliko meseci,saznali su da je prepreka za ovo humano delo zakon i da Perica ne može da bude donor.

“Zakonom je regulisano da donori mogu da budu samo bliži članovi porodice ili krvni srodnici. Nažalost, imam tu nesreću da mi se dete razbolelo sa sedam meseci, dijagnoza dilatativna kardiomiopatija i možda ko zna za godinu, za pet godina, za deset bude njemu potrebna transplantacija srca da se radi. To sam uradio u nadi da će neko možda biti dobar da potpiše za doniranje organa mom detetu”, kaže Vujović.

U Americi i Turskoj možete da donirate organ ukoliko niste u krvnom srodstvu sa pacijentom, ipak u Srbiji zakon jasno nalaže da donori mogu biti samo krvni srodnici ili ponekad najuži članovi familije.

Nadležni smatraju da bi doniranje organa osobe koja nije krvni srodnik moglo da otvori put za trgovinu organima.

“To je jedna Pandorina kutija i to je država jasno regulisala, za svaku živu donaciju mišljenje daje etički odbor zdravstvene ustanove u kojoj se obavljaju uslovi transplantacije organa. Tu se proverava da li ste srodnik s tom osobom. Eventualno donor može da bude bračni ili vanbračni partner ili neko drugo lice sa kojim ste u bliskoj vezi”, kaže Nenad Milojčić iz Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja.

U Srbiji više od 600 pacijenata čeka da im bude presađen bubreg.