Fond B92:Vranje dobilo Sigurnu kuću

Objekat je gradskoj upravi Vranja predao na korišćenje ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi, a ceremoniji su prisustvovali i gradonačelnik Vranja Zoran Antić, predsednik UO Fonda B92 Veran Matić, šef Kancelarije za vojnu saradnju pri Ambasadi SAD u Srbiji Kori Šej, kao i drugi gosti.

Sigurna kuća u Vranju će pokrivati ceo Pčinjski okrug, uključujući i opštine Trgovište, Surdulica, Bujanovac, Preševo, Vladičin Han i Bosilegrad. Kuća ima 300 m2 i može da primi 25 osoba. Objekat se sastoji od osam spavaćih soba, dnevnog boravka, kuhinje i trpezarije, radne kancelarije, vešernice i četiri mokra čvora. Obezbeđena je video-nadzorom koji pokriva prostor oko kuće.

Evropska komanda Američke vojske je preko kancelarije za vojnu saradnju Ambasade SAD uložila 213.000 dolara u izgradnju ovog objekta. Radovi su počeli u avgustu 2014. godine i bili pod nadzorom inženjerskog korpusa američke vojske. Objekat je projektovala i izgradila kompanija Noveko iz Vranja.

Projekat je sproveden u partnerstvu sa Fondom B92 kao deo nacionalne kampanje preduzete kako bi se unapredila svest javnosti o problemu porodičnog nasilja i da bi se obezbedile sigurne kuće za žrtve. Opština Vranje je obezbedila lokaciju, sve potrebne komunalne priključke i zaposlene u Sigurnoj kući, a Fond B92 je pronašao donatore koji su opremili objekat, među kojima su, pored građana Srbije, i kompanije Gorenje, Rapid, Simpo i druge, dok ukupna vrednost opreme i nameštaja koji je obezbedio Fond B92 iznosi million i po dinara. Imajući ovo u vidu, projekat predstavlja izuzetan primer međusektorske saradnje između vlasti, nevladinih organizacija i privatnog sektora, koji su se udružili na lokalnom nivou u borbi protiv ozbiljnog globalnog problema kakav je porodično nasilje.

Otvarajući ovaj objekat, ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi je izrazio zadovoljstvo zato što je Ambasada SAD učestvovala u ovako važnom projektu za socijalni sistem u Srbiji.

„Za nas ovaj objekat znači više od ulaganja od 217.000 dolara. On predstavlja nadu da će stanje zaštite žrtava nasilja biti dignuto na ozbiljan nivo. Ja se lično nadam da će objekat biti prazan, što bi značilo da nasilja nema, ali je važno da ovakav objekat postoji. Izražavam zadovoljstvo onim što danas vidim ovde, kvalitetom radova i opreme, kao i time što kuća zadovoljava najviše zelene standarde ekologije u vidu korišćenja termalne energije i peleta za grejanje.

Veran Matić, predsednik UO Fonda B92, naglasio je da „Sigurna kuća u Vranju ima i posebnu, simboličku dimenziju jer se nalazi na mestu gde je 1889. godine otvorena fabrika kudelje koja je bila prvi industrijski objekat u kome su bile zaposlene samo žene. Ostaci zida te fabrike su ostali sačuvani u ogradi Sigurne kuće da tako simbolički podsećaju na put koji je u ovom kraju prešla emancipacija žena od kraja 19. veka do danas. Fond B92 pored same gradnje ovakvih skloništa posebnu pažnju posvećuje ekonomskom osnaživanju žrtava nasilja u okviru projekta „Onasnaživanje” čiji se pilot program upravo sprovodi u Sigurnoj kući u Somboru, gde se žene edukuju za socijalno preduzetništvo i posebne veštine kao što je uzgoj organskog bilja i povrća, da bi po reintegraciji mogle da nastave sa samostalnim životom.

Od početka godine u Srbiji je ubijeno 12 žena. Statistika da jedna žena nedeljno strada je veoma uznemirujuća činjenica. Možemo samo da zamislimo koliko ih je prebijeno ili koliko doživljava psihološko nasilje. Sigurne kuće koje otvaramo mogu biti samo prva pomoć i mesto odakle se te žene mogu osnaživati, ali sigurne kuće će biti praznije onda kada zatvori budu puniji, a sadašnja pravosudna praksa je dodatno poražavajuća, gotovo stimulativna za nasilnike. Iako zakoni predviđaju suđenja po ubrzanom postupku, uključujući i iseljavanje nasilnika, i velike kazne, u praksi gotovo da nema iseljavanja nasilnika već žrtva mora u sigurnu kuću, postupci su predugi i žrtva ostaje žrtva u dužem vremenskom periodu, i takav proces obezmišljava kaznenu politiku, previše je uslovnih kazni, itd... Ovo je šira društvena patologija koja se može rešavati samo snažnom političkom i društvenom rešenošću da se iskoreni nasilje u porodici i to edukacijom od obdaništa, porodice, preko škole, kulturne i političke sfere. Nažalost, ne vidi se nikakva rešenost da nasilje u porodici postane prioritetna društvena i politička tema."

Gradonačelnik Vranja Zoran Antić se zahvalio Evropskoj komandi Vojske SAD kao i Fondu B92 na donaciji i rekao da će Sigurna kuća delovati kao deo Centra za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite koji je do sada vodio improvizovano prihvatilište za žrtve nasilja.

Sigurna kuća u Vranju puštena je u rad tako što je ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi simbolično predao ključeve kuće direktorki Centra za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite Dejani Bogdanović.

Na ceremoniji su uručene i prve lokalne donacije Sigurnoj kući - Suzana Antić Ristić iz Vranjskog SOS telefona uručila je dva kompjutera i štampač. U toku je akcija njene organizacije za prikupljanje knjiga za Sigurnu kuću kojoj se odazvao veliki broj građana Vranja.

Žrtve porodičnog nasilja su među najugroženijima u društvu i ovaj projekat pomaže da im se pruži zaštita i značajno poboljša kvalitet života. Podrška vlade SAD ovom značajnom projektu govori o američkoj posvećenosti tome da se poboljša kvalitet života svih građana Srbije. Sa druge strane, ovo je šesti objekat ovog tipa u čijem podizanju učestvuje Fond B92 od 2006. godine, što govori o kontinuitetu borbe protiv nasilja nad ženama i uopšte nasilja u porodici.

Od 2006. godine, kada je Fond B92 započeo kampanju za izgradnju sigurnih kuća širom Srbije u okviru koje su izgrađeni objekti u Beogradu, Pančevu, Somboru, Zrenjaninu i sada u Vranju, a u Sremskoj Mitrovici traje izgradnja još jednog objekta, važan deo naše koalicije protiv nasilja nad ženama čini više od stotinu kompanija koje su donirajući novac, materijal za izgradnju, nameštaj ili opremu, pokazale koliko je važna borba protiv ove opasne društvene devijacije koja ne prestaje da odnosi ljudske živote. Verujemo da ćemo i u budućnosti nastaviti da se zajedno borimo, do konačne pobede.