Borba za mir u UKR: Ima li pomaka?

"Oprezno sam optimističan", rekao je Porošenko na samitu NATO u Velsu.

On je ranije izjavio da plan o prekidu vatre na istoku Ukrajine treba da bude potpisan u petak u Minsku i da će NATO podržati svoje članice u pružanju vojne pomoći Ukrajini.

Porošenko je kazao da je reč o "ogromnom izazovu" i podsetio na uslove koje je postavila Ukrajina, a to su mirovni plan, kontrola rusko-ukrajinske granice koju bi sprovodio OEBS, povlačenje ruskih trupa s istoka Ukrajine i oslobađanje zatočenih vojnika koje drže proruski pobunjenici.

"Nikada nisam osetio tako jaku i veliku podršku", rekao je Porošenko posle sastanka s predstavnicima 28 država članica NATO, koji je bio posvećen situaciji u Ukrajini.

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko i glavni lider proruskih aktivista na istoku Ukrajine rekli su danas da će u petak obojica narediti prekid vatre pod uslovom da bude potpisan sporazum o novom mirovnom planu kako bi se okončao petomesečni rat u Ukrajini, prenosi Rojters.

"U 14 sati po lokalnom vremenu (12 sati po srednjoevropskom vremenu), uz uslov da sastanak (u Minsku) bude održan, pozvaću Generalštab da naredi obustavu vatre i nadam se da će sprovođenje mirovnog plana početi sutra", rekao je ukrajinski predsednik.

Lider proruskih separatista je izjavio da su aktivistima potrebne "odgovarajuće garancije" da će Kijev ispoštovati bilo kakav sporazum o prekidu vatre, prenosi Rojters.

Predlozi o prekidu vatre Kijeva i proruskih aktivista na istoku Ukrajine pružaju "svetlo na kraju tunela" u petomesečnom sukobu, ocenjuje direktor Saveta za ljudska prava pri Kremlju, Mihail Fedotov.

"Mislim da već vidimo svetlo na kraju tunela", rekao je on agenciji Interfaks.

U međuvremenu, Ukrajina je pojačala svoje odbrambene snage u luci Marijupolj na Azovskom moru, posle izveštaja da proruske snage napreduju ka gradu s tenkovima i artiljerijom.

Ruski predsednik Vladimir Putin izneo je u utorak mirovni plan u sedam tačaka, posle telefonskog razgovora s Petrom Porošenkom. Nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer izrazio je na samitu u Njuportu "umereni optimizam" da kriza u Ukrajini ide ka deeskalaciji, navodi britanska agencija.

"Bilo bi dobro i hitno je potrebno da se na ovim direktnim razgovorima ovde postigne napredak", rekao je on novinarima.

Na marginama samita su se sa Porošenkom sastali američki predsednik Barak Obama, britanski premijer Dejvid Kameron, francuski predsednik Fransoa Oland, nemačka kancelarka Angela Merkel i italijanski premijer Mateo Renci.

Oni su ponovo osudili Moskvu zbog daljeg otvorenog kršenja suvereniteta i territorijalnog integriteta Ukrajine i složili se da se Rusija mora suočiti sa novim sankcijama zbog svojih akcija, saopštila je Bela kuća.

Obama i Kameron obećali su da će zajednički podržati Ukrajinu protiv Rusije, navedeno je u danas objavljenom zajedničkom saopštenju dvojice lidera.

Francuski šef države Oland je, na početku bilateralnog sastanka sa Porošenkom, rekao da će odluka o eventualnim novim evropskim sankcijama Moskvi zavisiti od razvoja situacije u narednim satima, a odluka će biti doneta sutra u Briselu.

Obama je sa svojih 27 saveznika u Njuportu razgovarao i o tome kako se izboriti sa militantnim aktivistima Islamske države koji su zauzeli velike delove Iraka i Sirije i predstavljaju novu pretnju po jugoistočni bok Alijanse, kao i o tome kako stabilizovati Avganistan kada se snage NATO-a odatle povuku krajem godine.

Delegacija Ministarstva odbrane Srbije, koju predvodi ministar Bratislav Gašić, učestvuje na sastanku u formatu partnera na samitu NATO-a.

Učešće na sastanku izuzetno je važno, jer je Vojska Srbije aktivno angažovana u konceptu operativnih sposobnosti, koji je ključni mehanizam za dostizanje interoperabilnosti i razvoj sposobnosti jedinica u mirovnim operacijama UN-a i EU.

Gašić je prvi srpski ministar odbrane koji učestvuje na jednom takvom skupu.

Dvodnevni samit NATO-a obeležen je povratkom na sukob između Istoka i Zapada, 25 godina posle pada Berlinskog zida.

"Svet se drastično promenio i mi moramo da se prilagodimo toj promeni", rekao je generalni sekretar NATO Rasmusen nekoliko dana pre samita, ukazujući na značaj ovog skupa za budućnost Alijanse.

On je najavio da će u Velsu biti doneta odluka o formiranju udarne jedinice za brzo reagovanje i izgradnju vojnih baza na istočnim obodima NATO u cilju odvraćanja "potencijalnog agresora" koga nije morao da imenuje, jer je bilo jasno da je mislio na Rusiju.