"Razoružavanje i vraćanje zgrada"

Na četvorostranom susretu o Ukrajini u Ženevi šefova diplomatije Rusije, Ukrajine, SAD i Evropske unije, usvojen je dokument o deeskalaciji u kojem je upućen poziv na neodložni početak širokog nacionalnog dijaloga a strane pozvane da se uzdržavaju od svakog nasilja, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Na konferenciji za novinare posle susreta, američki državni sekretar Džon Keri rekao je da sve strane treba da se odreknu nasilja, ekstremizma i izražavanja rasizma, a da ključnu ulogu u deeskalaciji konflikta u Ukrajini treba da igra specijalna posmatračka misija OEBS, koja već funkcioniše u toj zemlji.

Prema njegovim rečima, od Rusije se očekuje da pokaže da je ozbiljna u naporima za snižavanje tenzija.

"Ukoliko ne vidimo napredak (...) biće dodatnih sanckija, dodatnih troškova", rekao je Keri, a prenosi AFP.

Američki državni sekretar ocenio je današnje pregovore četiri strane u Ženevi o stanju u Ukrajini kao "dobar radni dan"

Keri je takođe ukazao da će "reči na papiru" imati slabog efekta ako one ne budu praćene aktivnošću sviju strana ka smirivanju situacije u Ukrajini.

"Mi u potpunosti očekujemo od Rusa da su ozbiljni po pitanju smanjivanja napetosti", rekao je Keri na konferenciji za novinare.

"Incidenti poput ovih više ne smeju da se dogode", rekao je on i dodao da je ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu rekao da ako ne bude bilo poboljšanja, "mi nećemo imati drugog izbora nego da nametnemo" rastuće sankcije protiv Rusije.

Lavrov je rekao da se navedene mere sa sastanka odnose na sve regione Ukrajine bez izuzetka "i sva problematična pitanja bez izuzetka".

Prema njegovim rečima, učesnici ženevskog susreta priznali su da krizu treba da rešavaju sami Ukrajinci, zbog čega je upućen poziv na široki nacionalni dijalog.

Džon Keri i Sergej Lavrov (Foto: Beta/AP)

"Pozivamo specijalnu monitoring-misiju OEBS da u skladu sa njenim mandatom, igra vodeću ulogu kako bi pružila pomoć samim Ukrajincima i vlastima u Kijevu u realizaciji mera za deeskalaciju stanja u Ukrajini", rekao je on, dodajući da će Rusija podržavati rad te misije na uspostavljanju dijaloga, kako bi se korak po korak "deblokirala situacija".

"Misija treba da radi pošteno i objektivno da uvažava ženevsku izjavu", dodao je on.

Lavrov je, takođe, rekao da je u usvojenim dokumentima naglašeno osiguranje dostojanstvene uloge ruskog jezika.

"Nismo upotrebljavali nikakve termine, oni mogu biti različiti. Može biti federacija, gde su prava subjekata sužena a može biti i unitarna država samo po nazivu, sa širokim pravima regiona", rekao je on.

Podsećajući da je tokom priprema za susret Moskva predložila da na njemu budu predstavljene glavne ukrajinske političke opozicione snage, koje izražavaju sumnju u legitimnost ukrajinskih vlasti, Lavrov je rekao da je Rusija u Ženevi predstavila dokumente koje je usvojila Partija regiona, Luganski oblasni sovjet i Jugoistični pokret za federalizaciju Ukrajine.

"Iz organizacionih razloga nije se uspelo u pozivanju u Ženevu predstavnike opozicije, pre svega, sa juga i istoka Ukrajine, ali smo mi predstavili na ovom susretu dokumenta (...) koji se odnose, pre svega, na mere za deeskalaciju napetosti, nedopuštanje primene sile i pretnje silom i što je najvažnije - kako jugoistok vidi odredbe koje treba da budu u novom Ustavu. Pre svega to je decentralizacija, suštinsko proširenje ovlašćenja regiona u izborima zakonodavnih i izvršnih organa, upotreba ruskog jezika", rekao je ruski ministar.

Navodeći da SAD i EU izražavaju iskrenu zainteresovanost za rešenje ukrajinskog problema, Lavrov je rekao da su se strane u Ženevi dogovorile i da nastave sa susretima u različitim formatima.

"Rusija nema nameru da uvodi vojsku u prijateljsku državu"

Državni sekretar Rusije Grigori Karašin, levo, i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov danas na sastanku u Ženevi (Foto: Beta/AP)

Izmena vanblokovskog statusa Ukrajine podrila bi napore za rešavanje aktuelne krize, izjavio je Lavrov.

"U Ukrajini postoji zakon o vojno-političkoj neutralnosti. Mi smo čvrsto saopštili tokom diskusija, da će promena tog statusa podriti sve napore za uspostavljanje konstruktivne saradnje o svim pitanjima, vezanim za prevladavanje aktuelne krize u Ukrajini", rekao je Lavrov a prenosi Itar-Tass.

Prema njegovim rečima, neutralnost ne može biti samo vojna ili samo politička, već samo vojno-politička.

"Vojno-politička neutralnost u savremenom političkom i diplomatskom rečcniku znači neučešće u vojnim blokovima. NATO je vojno-politički blok. Postoje drugi savezi uz učešće pre svega SAD u drugim delovima sveta i činjenicu da je Ukrajina izabrala neutralnost i utvrdila ga zakonom, mislim, treba da uvažavaju svi", naglasio je Lavrov. "Skrenuli smo pažnju na neprihvatljive izjave, koje se čuju između ostalog u Briselu od generalnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena i njegovog prvog zamenika Aleksandra Veršboua, koji prečesto ne prestaju da govore da niko ne treba da primorava Ukrajinu da bude neutralna", kazao je on.

Prema rečima šefa ruske diplomatije, zapadnim kolegama i neposredno rukovodstvu NATO-a skrenuta je pažnja da budu svesni svoje odgovornosti kada instistiraju na toj temi "u periodu kada to može da sruši sve napore za rešavanje krize u Ukrajini i oko nje".

Lavrov je rekao da Rusija nema nameru da uvodi vojsku u Ukrajinu.

"Nemamo nikakvu želju da uvodimo vojsku u Ukrajinu, na teritoriju prijateljske države. Na teritoriju na kojoj živi bratski narod", rekao je on, dodajući da u Ukrajini nije bilo i nema ruskih vojnika, agenata ili diverzanata.

"Na Krimu su bili naši vojnici u mornaričkoj bazi Rusije koja se potpuno legalno nalazila na ukrajinskoj teritoriji. I ti vojnici su povisili borbenu gotovost kada su počeli narodni protesti, pokušaji Desnog sektora i drugih bandita da upadnu na Krim i pokrenu ponavljanje događaja sa Majdana (Trga nezavisnosti u Kijevu). Naši vojnici su u tom trenutku bili spremni da ne dopuste realizaciju takvih planova. Međutim, uspeli su da se izbore sami odredi samoodbrane", rekao je šef ruske diplomatije.

"Što se tiče Ukrajine, i predsednik Rusije Vladimir Putin je govorio i govori o tome, tamo naših vojnika, nekih agenata, diverzanata, nije bilo i nema", kazao je ruski ministar.

Lavrov je, istovremeno, rekao da su ukrajinski vojnici mobilisani nelegalnom naredbom radi gušenja protesta.

"Što se tiče naših vojnika, oni se nalaze na svojoj teritoriji. Vaši, koji se sada mobilišu, čine to takođe na svojoj teritoriji. Jedina razlika je što naši vojnici ne napadaju sopstveni narod, a vaši su mobilisani na osnovu nelegalne naredbe, kako bi gušili masovne proteste", rekao je Lavrov odgovarajući na pitanje ukrajinskog novinara o navodnoj koncentraciji oružanih snaga na granici.

Džon Keri i Ketrin Ešton (Foto: Beta/AP)

"Uveravam vas - nikakvih prekobrojnih pripadnika oružanih snaga na teritoriji Krima i drugih regiona Rusije, koji bi bili suprotni međunarodnim obavezama, neće biti", rekao je ruski ministar.

Lavrov je, takođe, rekao da odluka o zabrani ulaska u Ukrajinu muškarcima iz Rusije uzrasta između 16 i 60 godina izaziva revolt.

Prema njegovim rečima, ta odluka uopšte ne odgovara duhu "koji su hteli da stvore zapadni partneri na sastanku" u Ženevi.

Međutim, bez obzira na taj neprijateljski akt, Moskva neće odustati od mogućnosti koje je otvorio današnji susret, rekao je Lavrov.

Sastanak je trajao duže od sedam sati a učestvovali su Lavrov, Keri, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i vršilac dužnosti šefa ukrajinske diplomatije Andrej Deščica.

Privremeni dogovor mogao bi, za sada, da odloži ekonomske sankcije koje je Zapad pripremio za Rusiju ako pregovori u Ženevi ne bi dali rezultate, ocenjuje agencija Asošiejted Pres.

Ta agencija dodaje da bi to umanjilo međunarodni pritisak i na Moskvu i na nervozne države EU koje su energetski zavisne od Rusije.

Rusija pokušava da ometa predsedničke izbore u Ukrajini zakazane za 25. maj, saopštio je danas predsednik privremene ukrajinske vlade Arsenij Jacenjuk, dodajući da Moskva podstiče tenzije.