Šta piše u Deklaraciji Bundestaga

Deklaraciju je nemački savezni parlament usvojio većinom glasova. Za su bile vladajuće stranke, Hrišćansko-demokratska unija (CDU), Hrišćansko-socijalna unija (CSU) i Liberali (FDP), koje su deklaraciju i predložile. Protiv su bile opozicione stranke - Socijaldemokratska partije Nemačke (SPD), Zeleni i Levica, ali nije imala svoj predlog na tu temu.

U Deklaraciji Budnestaga se kaže da prva pristupna konferencija između Srbije i EU u januaru 2014. godine može da bude održana tek kada evropski savet ustanovi i potvrdi "potpuno i trajno sprovodjenje preuzetih obaveza" koje proističu iz sporazuma Beograda i Prištine.

Navodi se i da dalji cilj, pre punopravnog članstva Srbije u EU, mora da bude "pravno obavezujući sporazum" Beograda i Prištine.

Napredak u sprovođenju mera koje su dogovorili Beograd i Priština mora, kako zahteva Bundestag, i dalje da bude proveravan, na primer daljim izveštajem Evropske komisije do kraja novembra 2013. godine, navodi se u deklaraciji.

Bundestag, medjutim, smatra da proces normalizacije (između Beograda i Prištine) mora da ide i bitno dalje sa ciljem postizanja "pravno obavezujućeg sporazuma" koji treba da obezbedi da Srbija i Kosovo, kao punopravne članice, na osnovu EU-akata, "nezavisno zajednički mogu da koriste svoja prava i obaveze".

Ovaj ugovor mora da bude sklopljen pre okončanja pristupnih pregovora izmedju Srbije i EU, kaže se u deklaraciji.

Uz to, u deklaraciji se navodi da se "mora obezbediti da proces normalizacije između Srbije i Kosova bude posebno tretiran u jednom od pregovaračkih poglavlja" i da to poglavlje, zajedno sa temama iz oblasti pravne države, treba da čini težište pristupnih pregovora.

"Ukoliko Srbija, posle otvaranja pristupnih pregovora okleva sa sprovođenjem preuzetih obaveza, njih suspenduje ili od njih odustaje, pristupni pregovori treba da budu zaustavljeni", navodi se u deklaraciji koju je glasovima vladajućih stranaka usvojio Bundestag.

U deklaraciji se ukazuje i da Bundestag smatra da pristupni sporazumi sa Srbijom mogu da budu okončani tek "kada nadležne srpske vlasti i sudovi učine sve što je u njihovoj moći da u procesu u duhu pravne države u potpunosti rasvetle napad na Nemačku ambasadu (2008.godine) i napadače i posebno one koji su vukli konce te akcije pravosnažno osudi".

Pored toga, traži se i što je moguće brže otvaranje mosta na Ibru kao jedna od mera jačanja poverenja, stvaranje kosovsko-srpskog saveza opština, održavanje slobodnih i fer komunalnih izbora na celom Kosovu, kao i nesmetani pristup kosovske pogranične policije i carinskih službenika kopnenim putem do graničnih postaja na severu Kosova.