Dugatrajne procedure magnet za azil

Broj zahtev za azil iz godine u godinu raste, a njihovi zahtevi u najvećem broju slučajeva bivaju odbijeni kao neosnovani.

Na nivou EU, broj azilanata iz zemalja Zapadnog Balkana raste od 2009, ali su oni koncentrisani u nekoliko zemalja - dve trećine svih zahteva tokom 2012. podneto je u Nemačkoj,Švedskoj i Belgiji, u kojima procedura traje i više meseci.

Prema podacima iz nekoliko evropskih zemalja u kojima je prošle godine bilo najviše azilanata iz Srbije, procenat pozitivno rešenih zahteva za azil iznosio je između nula i tri odsto. Na nivou EU, u trećem kvartalu 2012, prema podacima Eurostata, gotovo svi zahetvi iz Srbije su odbijeni.

Srbija je, ne računajući Kosovo, u trećem kvartalu 2012. sa 5.370 podnetih zahteva bila četvrta na listi zemalja po broju građana koji su zatražili azil u nekoj od zemalja EU. U tom periodu u EU azil je zatražio i gotovo jednak broj građana Makedonije, 5.315, i još 2.500 sa Kosova.

Najčešće odredište azilanata iz Srbije 2012. bila je Nemačka, u kojoj su državljani Srbije i pojedinačno najbronija grupacija među azilantima.

Zahtev za azil tokom 2012. u Nemačkoj je podnelo 8.477 srpskih državljana, što je, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, 40 odsto više nego prethodne godine, a višestruko je porastao i broj državljana Makedonije i BiH koji su u toj zemlji zatražili azil.

Građani sa područja bivše Jugoslavije 2012. podneli su trećinu od ukupnog broja zahteva za azil u Nemačkoj ali, prema navodima nemačkog MUP, "ni u jednom slučaju nije ustanovljen progon relevantan za dobijanje azila".

U poslednjem kvartalu 2012, međutim, u Nemačkoj je drastično smanjen priliv azilanata sa Zapadnog Balkana. Između ostalog, zahtevima državljana Srbije i Makedonije davana je prednost u proceduri koja je skraćena na samo desetak dana, čime su drastično smanjena i socijalna davanja.

Nakon primene novih mera, broj građana Srbije koji su u Nemačkoj tražili azil pao je sa 2.673 u oktobru, na 1.306 u novembru, i svega 302 u decembru.

U Danskoj je tokom prošle godine podneto oko 6.000 zahetva za azil, što je gotovo 80 odsto više nego godinu dana ranije, ali je u istom periodu broj azilanata iz Srbije više nego udvostručen. Po broju podnetih zahetva za azil, Srbija je prošle godine bila na trećem mestu, posle Sirije i Somalije, a ispred Avganistana i Irana.

Prema podacima imigracionih vlasti, tokom 2012. azil je u Danskoj zatražilo 558 građana Srbije i još stotinak sa Kosova, dok ih je 2011. bilo 192. Ni jedan od tih zahteva, međutim, prošle godine, kao ni prethodne dve, nije pozitivno rešen.

Rok za donošenje rešenja po molbi za azil u Danskoj je tri meseca, ali postoje i ubrzane procedure koje važe za azilante iz zemalja u kojima ne postoji rizik od progona. Molbe iz tih zemalja, u koje spada i Srbija, smatraju se "očigledno neosnovanim" i rešavaju se "veoma brzo", u razgovoru sa službenikom Uprave za strance i po pravilu negativno.

U Švedskoj je tokom 2012. godine najviše azilanata bilo iz Sirije, Somalije i Avganistana, a Srbija je sa 2.698 podnetih zahteva na četvrtom mestu.

Prema podacima iz švedske ambasade, pozitivno je rešeno svega osam zahteva državljana Srbije, ili 0,003 odsto. Procedura traje u proseku oko 40 dana, a azilanti za to vreme dobijaju minimalnu novčanu pomoć, ali ne dobijaju sredstva za povratak u zemlju iz koje su došli.

U Švajcarskoj su državaljani zemalja Zapadnog Balkana u prvih osam meseci prošle godine podneli 2.970 zahteva za azil, što je više nego čitave prethodne godine. Nakon skraćenja procedure za rešavanje zahteva na 48 sati, broj azilanata je, međutim, drastično smanjen.

Prema podacima Federalnog ureda za migracije, u avgustu je na primer azil u Švajcarskoj zatražilo 410 građana Zapadnog Balkana, u septembru 335, u oktobru 105, a u novembru 95. Porast broja azilanata zabležen je tokom prošle godine i u Austriji, gde je podneto ukupno 15.415 zahteva za azil, što je 20,8 odsto više u poređenju sa prethodnom godinom.

Najviše zahetva podneli su državljani Avganistana, Rusije i Pakistana, dok su među azilantima sa Zapadnog Balkana najbrojniji bili sa Kosova (313), iz Srbije (293), BiH (129) i Makedonije (122).

U Austriji je tokom 2012. pozitivno odgovoreno u proseku na svaki peti zahtev, ali kada je reč o azilantima iz Srbije i sa Kosova, pozitivno je rešeno 2,07, odnosno 3,89 odsto zahteva.

Procedura za dobijanje azila u Austriji traje šest meseci, ali se u praksi često rešava u znatno kraćem roku. Azilantima su dok čekaju na odgovor obezbeđeni smeštaj, hrana i džeparac od 40 evra mesečno, a odbijeni dobijaju kartu za povratak u zemlju porekla ili tranzita.

U Belgiji je 2012. podneto 21.461 zahtev za azil, od čega su gotovo svaki sedmi zahtev (ukupno 2.901) podneli državljani Zapadnog Balkana. Među njima je bilo najviše azilanata sa Kosova (983), iz Albanije (667), Srbije (571 )i Makedonije (476). Belgija nema podataka o broju odobrenih zahetva za azil, a procedura traje najviše dve nedelje budući da su zemlje Zapadnog Balkana svrstane u kategoriju bezbednih. Odbijeni azilanti vraćaju se u zemlju porekla ili tranzita, bez finansijske pomoći.

Najveći porast ukupnog broja azilanata u trećem kvartalu 2012, prema podacima Eurostata, zabeležen je u Nemačkoj, Švedskoj i Švajcarskoj, a među azilantima sa Zapadnog Balkana najbrojniji su građani Srbije i Makedonije. U analizi Evropske inicijative za stabilnost iz januara 2013. navodi se da je broj azilanata sa Zapadnog Balkana u zemljama EU u porastu od kako su građanima tih zemalja ukinute vize za putovanja u EU, ali se u isto vreme povećanje broja azilanata sa Zapadnog Balkana dovodi u direktnu vezu sa dužinom procedure po kojoj se zahtevi za azil rešavaju.

Zaključuje se da je u najvećem broju slučajeva reč o ljudima koji pokušavaju da iskoriste socijalnu pomoć i druge beneficije koje im u skladu sa propisima zemlje u koju su došli sleduju dok čekaju da njihov zahtev bude rešen, dok je zanemarljiv broj onih koji imaju osnovane razloge da zatraže azil.

Stoga, po mišljenu autora analize, suspenezija bezviznog režima za zemlje Zapadnog Balkana ne bi bila pravo rešenje za problem zilanata, već "drakonska i kontraproduktivna mera koja bi ugrozila kredibilitet vizne politike EU".

Moguće rešenje autori vide u kombinaciji mera na nacionalnom nivou i na nivou EU. Članice EU trebalo bi da promene propise i skrate procedure za rešavanje zahteva za azil iz zemalja Zapadnog Balkana, dok bi EU sve zemlje Zapadnog Balkana obuhvaćene viznom liberalizacijom trebalo da proglasi za "bezbedne zemlje".