Papa: Povlačim se, nemam snage

Vatikan je najavio da će novi papa biti izabran pre Uskrsa, do 31. marta.

Poglavar Rimokatoličke crkve je lično najavio povlačenje na latinskom tokom sastanka s kardinalima i zatražio sazivanje konklave kako bi se izabrao novi papa. "Pošto sam preispitao savest pred Bogom, siguran sam da više nemam dovoljno snage da budem na čelu Rimske biskupije", rekao je papa.

Mediji ocenjuju da je ta odluka praktično bez presedana u istoriji Katoličke crkve.

Papa je rekao u izjavi da je, nakon dosta ispitivanja svoje savesti pred Bogom, shvatio da njegova snaga, “zbog godina”, nije dovoljna da bude na čelu Katoličke crkve.

"U današnjem svetu, koji se brzo menja i potresaju ga pitanja od suštinske važnosti, da bi bio na čelu Katoličke crkve neophodna je snaga uma i tela, snaga koja je u meni posustajala u poslednjih nekoliko meseci, do te mere da moram da priznam da sam u nemogućnosti da u potpunosti ispunim zadatak koji mi je dodeljen”, naveo je papa u obraćanju. "Papa je najavio da će napustiti svoje mesto 28. februara u 20 časova. Tada počinje period 'prazne stolice' (sede vacante)", rekao je portparol Svete stolice Federiko Lombardi.

Period "prazne stolice" nastupa u slučaju smrti pape ili njegove odluke da se odrekne tog mesta.

Podsetimo, papa Benedikt XVI došao je na mesto poglavara Rimokatoličke crkve u aprilu 2005, nakon smrti pape Jovana Pavla Drugog. U vreme kada je izabran imao je 78 godina i bio je jedan od najsatrijih izabranih papa.

Ovo je prvi put u 600 godina da se jedan papa povuče, a pre toga su se šestorica papa odlučila na takav čin. Brat rimokatoličkog poglavara Benedikta Šesnaestog, Georg Racinger, rekao je da je lekar savetovao papi da ne ide na prekookeanska putovanja i da je on mesecima pomišljao da podnese ostavku.

Georg Racinger, koji živi u Regensburgu, za novinsku agenciju DPA rekao je da njegov brat sve teže hoda i da je njegova ostavka deo "prirodnog procesa".

"Godine su ga pritisle. U ovim godinama moj brat želi više odmora", rekao je Georg Racinger (85).

Italijanski premijer Mario Monti je "vidno potresen" vešću kaže da "nije u stanju da komentariše ovu vest pre nego što bude upoznat sa deatljima, dok je portparol nemačke vlade saopštio da je Berlin sa uznemirenošću i žalošću primio vest. "Kao hrišćanin i rimokatolik, dirnuti smo i potreseni ovom vešću", rekao je na portparol Štefan Zajbert.

Za verske i političke lidere u svetu vest da se papa povlači je dočekana "grom iz vedra neba".

Pripreme za izbor novog pape

Osamdesetpetogodišnji italijan Angelo Sodano, koji je na čelu Veća kardinala, biće zadužen da sabere sve kardinale koji će učestvovati u izboru novog pape.

Papu bira Konklava, koju čine najviši zvaničnici crkve, koje je postavio prethodni papa. Poznati i kao „crvene kape“, trenutno ima 203 kardinala iz 69 država.

Kardinali ne moraju da izaberu nekoga iz svojih redova. U teoriji, svaki kršteni muškarac može da postane poglavar Katoličke crkve. Ipak, prema tradiciji skoro je sigurno da to mesto pripada kardinalu.

Vatikan kaže da kardinale „vodi“ Sveti duh. I iako je otvorena kampanja zabranjena, izbor novog pape je politički proces.

Situaciju u kojoj dve trećine papa mora da glasa za istog kandidata kako bi on bio izabran podrazumeva da će se formirati koalicije među kardinalima, i oni koji imaju male šanse da sami postanu papa, mogu imati veliki uticaj zahvaljujući svoj glasu.

Novog papu bira Kolegijum kardinala na konklavi,(okupljanje kardinala u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu. Sistem izbora se menjao više puta tokom 2.000 godina postojanja papstva. Kako se bira novi papa pročitajte u Temi B92.

Racinger pre nego što je postao Benedikt

Foto: (Tanjug, arhiva)

Jozef Racinger izabran je za starešinu Rimokatoličke crkve 19. aprila 2005, kao papa Benedikt XVI. Racinger je rođen 16. aprila 1927. godine u mestu Marktl na Inu u oblasti Pasau u Bavarskoj, gde mu je otac bio šef lokalne policije.

U ranom detinjstvu, kao i većina vršnjaka, bio je pripadnik nacističke oganizacije Hitler jugend, potom je učestvovao u Drugom svetskom ratu kao pripadnik Vermahta, a kratko vreme posle kapitulacije Nemačke bio je u američkom zatvoru. Posle studija teologije postao je sveštenik 29. juna 1951, doktorirao je 1957, a zvanje nadbiskupa Minhena dobio je u martu 1977. Papa Pavle VI imenovao je Racingera za kardinala samo četiri meseca kasnije - 27. juna 1977. godine.

Smatran briljantnim teologom, Racinger je rukovodio moćnom Kongregacijom za doktrinu vere, odnosno konzervativnom institucijom u koju se svojevremeno transformisala srednjovekovna Sveta inkvizicija, po zlu čuvena zbog lomača i suđenja jereticima.

Mnogi slobodoumniji katolici oštro su ga kritikovali, ukazujući na to da se od 1981. godine, otkad je na čelu Kongregacije, njegove zabrane i ne broje: protivio se pravu žena da postanu sveštenici, čvrsto zastupao celibat, osuđivao homoseksualizam, ali i komunizam.

Kada je izabran, mediji su ocenjivali da su njegov metalnoplavi pogled i hladan osmeh oštri kao i desničarski stavovi koji su često izazivali i političke krize. Racinger se, na primer, 2004. godine usprotivio ulasku muslimanske Turske u EU, nazivajući to "ogromnom greškom" i "odlukom protiv istorije".

Racinger se zalagao za približavanje najradikalnijim katoličkim pokretima, čak i onim strujama koje anglikanci, luterani i ostali protestanti nazivaju "fundamentalistima".

Papa, inače, nije samo poglavar Rimokatoličke crkve, već ima i mnoge druge titule, među kojima su i rimski biskup, vikar apostola, prelat Italije, otac Zapada, nadbiskup i mitropolit rimske provincije i vrhovni vladar Vatikana.