Hrvatska slavi Dan državnosti

Predsednik Ivo Josipović, premijer Zoran Milanović i potpredsednik hrvatskog Sabora Josip Leko položili su vence i zapalili sveće na više spomenika vojnim i civilnim žrtvama rata 90-ih na tom zagrebačkom groblju, kao i na grobov prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana i nekadašnjeg premijera Ivice Račana.

Vence su položili i na grobnicu partizanskih narodnih heroja iz Drugog svetskog rata.

Zagrebački nadbiskup, kardinal Josip Bozanić služio je misu za domovinu kojoj su prisustvovali Josipović i Leko, ali ne i Milanović.

Josipović, Milanović i Leko će govoriti i na svečanoj sednici vlade koja je u toku.

Poslepodne biće održana svečanost promocije pitomaca vojnih škola, a uveče će biti održan svečani koncert Zagrebačke filharmonije, a Josipović će uručiti odlikovanja dodeljena povodom Dana državnosti.

Beta

Odluke Hrvatskog sabora o nezavisnosti 25. juna 1991. donete su nakon referenduma u maju 1991. koji su Srbi uglavnom bojkotovali, a na kome se od oko polovine izašlih, preko 94 odsto građana, izjasnilo da Hrvatska ne treba da ostane u Jugoslaviji.

Dan nakon što su usvojene pomenute odluke došlo je do sukoba u banijskoj varošici Glina, pa su na mesto okršaja stigle jedinice JNA i uspostavile primirje između sukobljenih strana.

Zbog međunarodnog uverenja da će time lakše teći pregovori o razdruživanju, ustavna odluka o suverenosti i samostalnosti nije bila primenjena odmah, već je odložena na tri meseca.

Moratorijum je istekao 8. oktobra 1991. kad Hrvatska definitivno raskida državno-pravne veze s ostalim jugoslavenskim republikama i postaje samostalna i nezavisna država.

Nakon pobede šestočlane koalicije na izborima 2000. na predlog liberala Ive Škrabala nova vlast zakonom je odredila 25. jun kao državni praznik Dan državnosti, a 8. oktobar za Dan nezavisnosti.