Ko nije glasao za vladinu uredbu?

Kako Danas saznaje, Vlada Srbije je na telefonskoj sednici, uz saglasnost 14 ministara, usvojila Uredbu o posebnom načinu obrade podataka u matičnim knjigama za područje Kosova.

Izvori ovog lista u državnom vrhu tvrde da ostalih sedam ministara nije ni učestvovalo u izjašnjavanju. U vladi kažu da njihova imena ne mogu da saopšte, jer je to službena tajna.

Vlada Srbije je, kako je rečeno Danasu, donela odluku da kopije matičnih knjiga preda pregovaračkom timu, a da je u sve detalje upućen samo glavni „tehnolog“ za pregovore i sprovođenje Uredbe - šef vladinog tima za dijalog s Prištinom Borislav Stefanović.

Povodom spekulacija da je ovaj dokument donet na osnovu spornih članova Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, o kojima tek treba da se izjasni Ustavni sud Srbije u Nemanjinoj 11, Danasu je nezvanično rečeno da postoji mogućnost da se i ova Uredba nađe pred istom pravosudnom instancom. Ukoliko do toga dođe, zvanični Beograd, stisnut kratkim rokovima za početak primene dogovora iz dijaloga s Prištinom, ipak ima „prečicu“ - na osnovu mišljenja Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije, Uredba bi mogla da dobije zeleno svetlo za privremenu primenu, kažu Danasovi izvori.

Uredbom o matičnim knjigama uređuje se poseban način obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama rođenih, venčanih i umrlih koje se vode za područje Kosova, sa ciljem „vođenja pouzdanih evidencija o ličnom stanju građana i efikasnijeg ostvarivanja i zaštite prava i sloboda građana za vreme važenja Rezolucije 1244 SB UN“.

Poseban način obrade podataka sastoji se, kako piše u dokumentu, u fotografisanju, skeniranju ili fotokopiranju podataka, a sprovode ga gradske uprave gradova u koje su 1999. izmeštene matične knjige sa Kosova. Obradi podataka, koja će se finansirati iz budžeta Srbije, mogu da prisustvuju predstavnici vladinog tima za dijalog sa Prištinom i organa EU i UN. Podaci se dostavljaju pregovaračkom timu Beograda, koji se o njihovom korišćenju dogovara s nadležnim predstavnicima EU i UN.

U državnom vrhu Srbije niko ne želi da zvanično potvrdi da li je za dobijanje statusa kandidata 9. decembra dovoljno samo da se donesu uredbe o sprovođenju briselskih dogovora ili oni treba i da počnu da se sprovode. Kako je Danasu nezvanično rečeno, uredba o katastru još nije stigla u vladu.

“Vlada je donela Uredbu o matičnim knjigama, dok će uredbe o katastru i slobodi kretanja usvojiti u najkraćem roku. Dogovor o carinskom pečatu i pratećoj dokumentaciji, koja je statusno neutralna, već se sprovodi. Potrebno je još samo da se postigne sporazum u vezi s prelazima Jarinje i Brnjak na severu KiM, koji će biti u skladu sa Rezolucijom 1244, šest tačaka Ban Ki Muna i Ustavom Srbije”, izjavio je za Borislav Stefanović, koji je o ovom problemu juče video-linkom razgovarao s posrednikom EU Robertom Kuperom.

Stefanović naglašava da se „dogovori s Prištinom mogu sprovesti samo podzakonskim aktima i da nikakve ratifikacije neće biti, jer se ne radi o sporazumima dve nezavisne države“. On tvrdi da u vladi nema problema, niti neslaganja, a da neka drugačija mišljanja krugova koji ne odlučuju nisu relevantna, dok tumačenja koja su se pojavila u javnosti u vezi s dogovorom o katastru nisu tačna“.

“Sporazumom o katastru Srbija ne priznaje Vrhovni sud Kosova. Da bi država priznala taj sud, mora da ima ili pravnu korespodenciju s njim ili da je on deo njenog sistema, što ovde nije slučaj. Građani koji budu želeli da podnesu dokaze i upišu u knjige svoju imovinu, ukoliko to pravo ne ostvare kroz dvostepene komisije, u kojima će biti i naši predstavnici, mogu da se žale međunarodnom veću sudija u okviru Vrhovnog suda Kosova. Beograd tako učestvuje u procesu kojim ulazi u katastarski sistem koji Priština, uz pomoć međunarodne zajednice, vodi polulegalno, čime se otvara mogućnost ispravljanja ranijih i sprečavanja novih zloupotreba katastra”, objašnjava glavni beogradski pregovarač, uz napomenu da će Beograd dobiti od Prištine podatke iz kosovskog katastara.