Azilanti neće da ostanu u Srbiji

Najčešće prelaze granicu sa Hrvatskom i Makedonijom, ka svojim krajnjim destinacijama - skandinavskim i zemljama Zapadne Evrope.

Rekordan broj ilegalnih imigranata u Srbiji od početka godine, preko 6.000, posledica su toga što ih Grčka ne zadržava na svojoj teritoriji, već ih upućuje u Makedoniju, a oni iz Makedonije prelaze u Srbiju.

Stručnjaci su saglasni u tome da Srbija mora da uspostavi sistem kojim bi se rešio problem prekobrojnih tražilaca azila, jer je na putu da postane nova Grčka. U uspostavljanju novog sistema neophodna je pomoć Evropske unije, pre svega u finansijskom pogledu, jer taj sistem mnogo košta.

Više od 50.000 imigranata iz Azije i Afrike od početka godine zatražilo je azil u Grčkoj. S obzirom na nepostojanje sistemskog rešenja i ekonomsku krizu u toj zemlji, Grčka ne uspeva da reši njihov problem. Nedovoljno šaltera, neobučenost službenika, nepoznavanje jezika, neke su od prepreka na koje nailaze imigranti. Na sam status čeka se i po nekoliko godina, a zbog nedovoljno smeštajnih kapaciteta, najčešće spavaju na ulici. Granična kontrola ka Makedoniji, a potom i prema Kosovu i Srbiji, nije stroga, te uz pomoć lokalnog stanovništva ilegalni imigranti lako dođu do naše zemlje. Ukoliko na granici budu uhvaćeni, odmah zatraže azil, te ne bivaju uhapšeni i procesuirani, već ulaze u pravne tokove. Kako im nije cilj da se zadrže u Srbiji, nakon mesec ili dva kreću put Mađarske.

"Kontrola na graničnim prelazima ka Hrvatskoj i Mađarskoj je znatno stroža. Ukoliko ih policija u ovim zemljama uhapsi, prema Sporazumu o readmisiji koji su ratifikovale zemlje EU, ali i Srbija, imigranti se vraćaju u našu zemlju", ukazuje Nenad Banović, načelnik Uprave granične policije MUP Srbije.

On dodaje da je, pored povećanja smeštajnih kapaciteta, jedno od rešenja u sporazumu o readmisiji sa Makedonijom.

"Sporazum je potpisan 1. oktobra, ali da bi stupio na snagu, neophodno je da se ratifikuje protokol o readmisiji. Makedonska strana odugovlači sa stavljanjem potpisa, jer prema ovim dokumentima, imigranti koji dolaze u našu zemlju preko Makedonije, bili bi tamo i vraćeni", naglašava Banović.

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović kaže da vraćanje azilanata u Makedoniju ili pooštravanje kontrole na granicama nije dugoročno rešenje kojim bi se sprečio ulaz imigranata u Srbiju.

"Moramo da budemo svesni da će njih biti sve više. Oni dolaze iz zemalja u kojima su im osnovna prava ugrožena, a na nama je da izgradimo dovoljno kapaciteta za njihov smeštaj, otklonimo predrasude i naučimo da živimo s njima, jer će za nekoliko godina sve veći broj imigranata želeti da ostane u Srbiji", kaže Đurović.

Kako ne bismo postali „nova Grčka“, odnosno nespremno dočekali situaciju koja će neminovno doći, moramo uspostaviti sistem gde će nam biti neophodna pomoć EU.

"Deportacija predstavlja najmanje izvesnu mogućnost, jer mnogo košta, a i zemlje odakle imigranti dolaze nisu one u kojima se poštuju ljudska prava. Neophodna je izgradnja novih centara za azil, ne samo u bivšim vojnim kasarnama, već i blizu naselja, kako bi se oni integrisali u društvo. Moramo ubrzati postupak za dobijanje azila, koji sada traje od tri do šest meseci, angažovati dodatne ljude na tom poslu i uspostaviti sistem zdravstvene zaštite", navodi Đurović, dodajući da su za to neophodna velika finansijska sredstva, koja moramo obezbediti uz pomoć EU.

"Potrebno je promeniti zakonodavni okvir i po hitnom postupku doneti zakon o integraciji", zaključuje Đurović.