SNS: Vratićemo redovnu vojsku

Ono što je, istina, u Beloj knjizi samo nagovešteno - “omogućavanje intenzivne pešadijske obuke vojno sposobnom stanovništvu”, u praksi bi zapravo značilo obavezni vojni rok.

"To bi bila mirnodopska vojska sposobna za odbranu zemlje, što ova koju danas imamo svakako nije. Vojni rok bi se služio najmanje tri, a najviše pet meseci, što je dovoljno za obuku pešadije. Danas imamo 11.000 pripadnika Vojske Srbije, od čega su samo 5.000 profesionalni vojnici, odnosno specijalci. Ostatak čine razne prateće službe unutar VS i zaposleni u Ministarstvu odbrane. Vraćanjem redovnog služenja vojske bio bi obezbeđen dovoljan broj temeljito obučenih vojnika, neophodnih za odbranu zemlje. Imali bismo 25.000-30.000 vojnika, od čega bi 10.000 bili plaćeni profesionalci, a ostatak oni iz redovnog vojnog sastava. To bi bio borbeni sastav Vojske Srbije", objašnjava funkcioner SNS Borislav Pelević. Zanimljivo, podršku naprednjacima daju penzioneri. Narodni poslanik PUPS i general u penziji Konstantin Arsenović smatra da Srbija nema vojsku koja može da izvrši osnovne zadatke koji se od nje zahtevaju. Nastavak sa 1. strane

„Sigurno je da Srbija ne može imati profesionalnu vojsku s dovoljnim brojem vojnika, pa otuda, iako bez posebne analize, podržavam predlog SNS o ponovnom uvođenju redovne vojske. Granica broja profesionalaca ne bi smela da prelazi 10.000 ljudi, ali to bi bili vrhunski specijalci. Mora se pri tom znati da svaka vojska ima mirnodopski i ratni sastav, a meni je za sada nepoznata veličina tog ratnog sastava koji predlažu naprednjaci", kaže Arsenović i ističe da u ratnom sastavu ne treba računati „na decu kao glinene golubove u slučaju eventualnih sukoba“.

General Arsenović smatra da redovnu vojsku nije trebalo ni ukidati i napominje da većina građana Srbije deli njegovo mišljenje i da bi rado svoju decu poslali „u vojnike“.

Velimir Ilić, lider Nove Srbije, smatra da Srbija mora biti osposobljena za slučaj agresije. „Ako nemamo dovoljno novca za redovnu vojsku i nemamo dovoljan broj profesionalnih vojnika, onda moramo vratiti regularnu vojsku. Nažalost, sada je najjača srpska oružana formacija - lovačko udruženje“, ocenjuje Ilić, dodajući da je to „sramota za državu“.

Potpuno drugačije stavove imaju Demokratska stranka i LDP. Nada Kolundžija, šefica poslaničkog kluba ZES, smatra da se naprednjaci ili služe demagogijom ili ne razumeju vreme u kojem se Srbija i svet nalaze.

„Ako želite modernu zemlju, to podrazumeva profesionalnu vojsku. Ako hoćete vojsku koja nije ideološka, koja nije politizovana, onda je to profesionalna vojska i to je najbolji odgovor na to što neko predlaže vraćanje služenja redovnog vojnog roka. Ogroman napredak je postignut u reformi VS i svako nazadovanje bi nas skupo koštalo. Ovaj profesionalni sastav Vojske sposobniji je da brani zemlju nego formacije koje smo nekada imali i koje su se loše pokazale“, objašnjava Kolundžija.

Bojan Đurić iz LDP ističe da SNS ima ideju tihe militarizacije Srbije i da se jasno vidi koliko je plitka transformacija naprednjaka.

„Nije dovoljno što su mladim ljudima u ovoj zemlji oduzeli 20 godina života, pa sada idu korak dalje da bi ih naterali da ponovo trunu u kasarnama po nekoliko meseci, uvek pripravni za novi rat“, upozorava Đurić.

On ocenjuje i da je program naprednjaka kopija fraza koje DS ponavlja godinama, uz bonus još jeftinije socijalne demagogije. Stručnjaci, blago rečeno, nisu oduševljeni idejom SNS o obaveznom služenju vojnog roka.

Marko Savković, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže za "Danas" da je to stvar političke odluke, dakle ne i nemoguće, ali da je profesionalizacija od 2003. suviše daleko odmakla.

„Vojske u savremenom svetu idu ka specijalizaciji, tako da nije potrebno da mi idemo unazad. Podsećam i da je uoči početka profesionalizacije ocenjeno da je Vojska neefikasna i da nije uspela da odgovori izazovima iz devedesetih godina, što su bili glavni razlozi za početak tog procesa“, ukazuje Savković.

Kada je reč o ceni regrutne i profesionalne vojske, dodaje on, to se ne može gledati crno-belo.

„Prednost profesionalne vojske je, između ostalog, i to što se ne mora iz godine u godinu ponavljati obuka za većinu nezainteresovanih mladića. Ne vidim i šta može regrut naučiti za tri ili pet meseci obuke, pogotovo kada je reč o tehničko-tehnološkim aspektima, na primer za PVO. A sve bi to bilo i dodatni trošak za državu. I na kraju, vraćanje regrutne vojske najverovatnije bi izazvalo otpor u stanovništvu“, objašnjava Marko Savković.

Aleksandar Radić, vojni analitičar, objašnjava za "Danas" da, ukoliko neko propagira da, osim sadašnje profesionalne vojske, omogući ostatku vojno sposobnog stanovništva intenzivnu pešadijsku obuku i na taj način pripremi državu i stanovništvo da u iznuđenoj situaciji adekvatno reaguje, govori o tome da ta osoba nije dobro upoznata sa situacijom u vojsci.

„I sadašnjim zakonodavstvom je predviđena obaveza da, ukoliko neko želi, dobrovoljno može da služi vojni rok i tako postane deo aktivne rezerve. To je dovoljno ako neko želi da omogući vojno sposobnom stanovništvu intenzivnu obuku“, objašnjava Radić. Prema njegovim rečima, ukoliko neko želi da modernizuje vojsku, potrebno je „samo“ uložiti novac, a taj novac Srbija nema.

"Nadati se najboljem, biti spreman na najgore"

U programskoj platformi naprednjaka „Bela knjiga: Programom do promena“, u 4. odeljku nazvanom „Srbija u Evropi i saradnja sa svetom“, iznose se načela SNS u vezi s Vojskom Srbije, a na osnovu zalaganja te stranke za vojnu neutralnost.

Ovo je integralni izvod iz dokumenta koji je, podsetimo, SNS objavila na svom internet sajtu u ponedeljak, 7. novembra.

„Srpska napredna stranka, kao odgovorna politička organizacija, u svom delovanju se vodi maksimom da je ljudski nadati se najboljem, ali da svakako treba biti spreman i na najgore. Imajući ovo u vidu, nema sumnje da je Srbiji, kao i svakoj drugoj državi, potrebna oružana sila koja je u stanju da se odupre potencijalnoj agresiji spolja i da zaštiti i promoviše državne interese u saradnji sa oružanim snagama drugih država, ili samostalno, kada se za to ukaže potreba.

Utisak je da malobrojna profesionalizovana vojska, kakvu Srbija danas ima, nije u stanju da adekvatno odgovori na gore pomenute zadatke i obaveze, a posebno imajući u vidu vojnu neutralnost kao proklamovano načelo državne politike.

Tehnološki zaostala i malobrojna vojska, u etnički heterogenoj državi, bez pouzdanih saveznika, teško da može da odgovori i manje složenim izazovima. Srpska napredna stranka smatra da bi država Srbija, kako bi sebe učinila koliko toliko respektivnijom oružanom silom, morala da pored sadašnje profesionalne vojske omogući ostatku vojno sposobnog stanovništva intenzivnu pešadijsku obuku i na taj način pripremi državu i stanovništvo da u iznuđenoj situaciji adekvatno reaguju“.