Zašto država toleriše klerofašizam?

Dan pred Paradu ponosa, situacija u vezi sa rešenošću vlasti da brani Ustav Republike je mnogo bolja nego pre godinu dana. Ali, neka pitanja ostaju.

2009. je javnost u Srbiji bila svedok višemesečne kampanje mržnje protiv pripadnika jedne manjinske grupacije u društvu, koja je bila praćena najotvorenijim i najbrutalnijim pretnjama smrću.

Prednjačili su pripadnici klerofašističkih organizacija Obraz, 1389 i Naši.

Država je nespremnost prošle godine platila veoma neprijatnom "kapitulacijom", kako su je nazvali prošlogodišnji organizatori Povorke ponosa. Iako su ministri po svaku cenu želeli u medijima da predstave epilog drugačije, kao odlaganje skupa, jasno je da je imperativna preporuka o premeštanju skupa sa mesta gde je prijavljen po Zakonu o javnim okupljanjima bilo priznavanje da ne može osigurati bezbednost u centru Beograda, što opet direktno znači samo jedno – da na delu teritorije, i to u samom srcu prestonice, nije mogla da garantuje suverenitet Republike Srbije, tj. supremaciju državne sile nad onima koji nelegalno žele da vrše vlast.

Takva blamaža je bila dovoljna da se državne institucije potrude da je ne dožive ponovo.

Ministar policije Ivica Dačić je jedini političar iz Vlade koji je pre nekoliko dana otvoreno priznao sa koje strane je takođe dolazio pritisak.

"Neodržavanje Povorke ponosa prošle godine bilo tema na svim sastancima u Evropi na kojima sam učestvovao. Očigledno da je ta tema značajna u nekim evropskim institucijama za razliku od predrasuda na našim prostorima", rekao je Dačić.

Nakon što su 2009. ekstremističke organizacije imale prostor čak i na naslovnim stranama uglednih dnevnih listova i gledanih nacionalnih televizija, tragičan kraj mladog Francuza je očigledno bila dobra lekcija medijima.

Važno je napomenuti da niko od članova tih organizacija prošle godine nije odgovarao za teška krivična dela pretnji smrću, već samo za pojavljivanje na neprijavljenom javnom skupu.

Republički javni tužilac Slobodan Radovanović podneo je 25. septembra 2009. Ustavnom sudu Srbije predlog za zabranu rada udruženja građana "Otačastveni pokret Obraz" i "1389" zbog delovanja koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih i manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.

Tužilaštvo je uočilo da su organizacije "Obraz" i "1389" uzročnici brojnih incidenata, kojima su njihovi pripadnici, pridržavajući se osnovnih načela, statuta i saopštenja njihovih organizacija, na razne načine povređivali Ustavom zagarantovana ljudska prava.

Nakon serijala "Insajdera" i pretnji Brankici Stanković, Radovanović je podneo 16. oktobra 2009. predlog i za zabranu 14 ekstremnih navijačkih podgrupa Partizana, Crvene zvezde i Rada, mada je jasno da se zapravo radi o "preklapanju članstva", jer su Obraz, 1389, Naši, pa i Nacionalni stroj, poligon stvaranja ideoloških platformi, a huliganske navijačke grupe su samo jedan od pojavnih oblika.

Nakon toga su prolazili meseci i meseci. Bez obzira na reformu pravosuđa, i na seljenje sudova, i na poslovičnu sporost istih – ostaje nejasno zašto se o ovako ozbiljnom pitanju Ustavnu sud nije izjasnio, pogotovo što se antagonizmi u društvu nisu stišavali.

Predsednik Srbije Boris Tadić je početkom avgusta poručio kako se nada da će se Ustavni sud uskoro izjasniti o inicijativi za ukidanje ekstremnih organizacija.

Međutim, tek 3. oktobra predsednica Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadić je najavila da će taj sud održati 13. oktobra (tri dana nakon Parade ponosa) pripremnu sednicu o zahtevu za zabranu 14 ekstremnih navijačkih grupa.

Povodom zahteva za zabranu rada klerofašističkih organizacija, Nenadićeva je navela da "i dalje smatra da su ovi predmeti među najvažnijima u Sudu i da će sudije izvestioci, saglasno planu rada, uskoro predložiti dalje postupanje Suda."

Ostaje nejasno kako su na dnevni red došle huliganske grupe pre klerofašističkih, iako je tužilac izjašnjavanje USS-a o ovim potonjim zatražio ranije. No to nije ni bitno, jer je reakcija zakasnela u oba slučaja.

1389 i Naši kao pobornici "antifašizma Ljotićevog tipa"

Fejsbuk profil jednog od lidera 1389 Naši (B92)

Ono što se promenilo u poslednjih godinu dana jeste da su liderstvo na ekstremnodesničarskoj sceni od Obraza preuzeli 1389 i Naši, svojim ujedinjenjem u avgustu.

I ne samo to. Vidna je i tendencija spomenutih organizacija da na svaki način prikriju otvorene pretnje i pozive na linč pripadnika LGBT zajednice, sve što bi davalo neposredan povod za akciju nadležnih organa. Međutim, govor mržnje i agresija od ličnosti koje u medijima predstavljaju te organizacije su toliko očigledni da nije potrebno puno truda u dokazivanju nastavka njihove protivzakonite aktivnosti, tj. kontinuiteta sa prošlom godinom.

Naročito tragikomično izgledaju nastojanja Srpskog narodnog pokreta 1389 Naši da se uvrede usled klasifikovanja njihove organizacije kao klerofašističke. Za razliku od Nacionalnog stroja Gorana Davidovića (koji izdržava zatvorsku kaznu), koji baštini autentičan nacizam idola iz Drugog svetskog rata, Obraz, a u još većoj meri SNP Naši 1389, "osavremenili su pristup", predstavljajući se javnosti kao srpske "nacionalističke" organizacije koje navodno nemaju nikakve veze sa fašizmom. Kao da zalaganje za fizičko nasilje i likvidiranje onih čije im lične karakteristike nisu po volji nije upravo osobenost ove ideologije.

SNP Naši 1389 u toj strategiji ide i dalje. Iako je otvoreno pobratimska organizacija sa neskriveno nacističkom organizacijom Ruski obraz, SNP 1389 Naši pokušava sebe da predstavi zaštitnikom "naroda" i radničkih prava, tobože po uzoru na levičarski i anarhistički pokret u Grčkoj.

Naravno, kada se na sajtu pogleda spisak njihovih aktivnosti, neće se među njima naći ništa poput akcija podrške radnicima u štrajku u preduzećima koja su nastradala u postupku privatizacije. Ono što apsolutno dominira su aktivnosti usmerene ka jačanju "unutarnarodnog" konflikta – bilo da su usmerene protiv ljudi drugačijeg seksualnog usmerenja, bilo da jačaju interetničke tenzije u regionu (akcijama poput "čestitanja" 11. jula, godišnjice genocida u Srebrenici ili "dodeljivanja ulice” Ratku Mladiću).

Nemoguće je ovom prilikom navesti sve moguće dokaze o klerofašističkim aktivnostima te organizacije, ali je posebno indikativno i u čemu svoje ideološko i istorijsko uporište vidi SNP Naši 1389. Naši su 10. maja 2010. započeli kampanju za rehabilitaciju "srpskog velikana, političara, hrišćanskog mislioca i filozofa Dimitrija Ljotića".

Ljotić je bio osnivač fašističke organizacije Zbor (1934). Beogradska štampa i demokratska javnost je Ljotića još 1937. raskrinkala kao plaćenika Trećeg rajha. Iako je politička organizacija ovog "velikana i političara" bila minorna na političkoj sceni, ne uspevajući da osvoji više od jedan odsto glasova na parlamentarnim izborima, uspevala je, uz pomoć profašističkih struktura u režimu Kraljevine Jugoslavije, da igra ulogu koju danas priželjkuju pojedine omladinske fašističke organizacije u Srbiji.

Ljotićevci su bili jedina politička snaga na području predratne Srbije koji su, poput nacista, tražili obračun sa Jevrejima, zahtevajući "likvidaciju jevrejstva".

Dimitrije Ljotić je bezrezervno prihvatio svršeni čin nacističke agresije i komadanja zemlje, priključivši se na taj način nemačkoj osvajačkoj politici u trenutku kada je okupator najavio surovi obračun sa svima koji pokušaju bilo kakav otpor ovom svršenom činu: u naredbi koju je okupator plakatirao po svim mestima u Srbiji, počev od 19. maja 1941, obznanjuje se da će za jednog ubijenog Nemca biti streljano sto Srba. Prethodno su, 9. maja 1941, nacisti zabranili rad svim predratnim političkim organizacijama, sem Ljotićevom Zboru, što dovoljno svedoči o stepenu poverenja okupatora u domaće fašiste.

Svi oni koji zahtevaju političku rehabilitaciju Dimitrija Ljotića pljuju po grobovima 3.000 kragujevačkih civila streljanih 21. oktobra 1941. U ovom zločinu nad stanovnicima Kragujevca zajedno sa Nemcima učestvovali su ljotićevci Petog dobrovoljačkog odreda sa komandantom, istaknutim članom Zbora, Marisavom Petrovićem na čelu. Tadašnji gradonačelnik ovog grada, istaknuti član Zbora Strahinja Janjić podneće uskoro inicijativu za formiranje srpske SS divizije, koja je po njegovoj i zamisli njegovih nemačkih gospodara, trebalo da bude upućena na Istočni front.

Paradoksalno je da organizacija koja je zatražila rehabilitaciju jednog notornog fašiste i izdajnika tvrdi za sebe da je antifašistička i patriotska. "Antifašizam" SNP Naši 1389 jednak je "mirotvorstvu" Ljotićevog Zbora.

Poziv policiji na dezerterstvo

Na skupu policijskih sindikata koji je održan 5. oktobra, pripadnici SNP Naši 1389 su delili letke, u kojima su nedvosmisleno pozivali pripadnike MUP-a da se "10. oktobra ne sukobljavaju sa građanima koji se protive skaradnom skupu pedera."

"Pokаžite grаđаnimа Srbije dа niste kerovi, kаko vаs neki pogrdno nаzivаju, koji slušаju svаko nаređenje režimа već dа ste policаjci koji su u službi svog nаrodа. Nаređenjа kojа su protiv nаrodа se ne smeju izvršiti. Nemojte izаći nа ulice 10. oktobrа kаko bi nа mirаn nаčin bilа otkаzаnа pаrаdа pederа zаkаzаnа zа tаj dаn", stoji u njihovom pozivu.

Posebno interesantna je konstrukcija po kojoj je za "mirno otkazivanje parade" potrebno da pripadnici MUP-a dezertiraju od svojih dužnosti.

Šišanje ili blejanje, ovce su ovce

U sredu uveče je u prepunoj dvorani Sava centra održana premijera dugo očekivanog filma "Šišanje", mladog reditelja Stevana Filipovića i njegove ekipe.

Film nije stao na poruci protiv nasilja. U poslednjih 15 minuta je dao kontroverzan, ali svakako jedan od mogućih odgovora na pitanje iz naslova ove teme.

Teofil Pančić: Pankerski eksplicitan krik protesta, drsko uperen prst pravo u epicentar društvenog zla.

Kvir aktivistkinja: "U nedelju, 10. oktobra neće biti golih dupeta, niti seksa na ulicama Beograda, a svako ko dođe u park kod SKC-a, učestvovaće u istorijskom zauzimanju javnog prostora od strane LGBT populacije i prijatelja, pomalo obesmišljenom policijskom paradom, koja je na žalost neophodna da bi se ovaj skup uopšte desio."