Preminuo Bogdan Bogdanović

Kako su javili austrijski mediji, Bogdanović je umro juče u bolnici, od posledica srčanog udara.

Istaknuti intelektualac, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Bogdanović je autor velikog broja spomenika posvećenih žrtvama Drugog svetskog rata, među kojima su spomenici u Mostaru, Prilepu, Beloj Crkvi i Jasenovcu.

Bogdanović je rođen u Beogradu, gde je diplomirao arhitekturu na Tehničkom fakultetu.

U Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije 1944. je ranjen, demobilisan je u činu poručnika i odlikovan Ordenom za hrabrost.

U periodu od 1964. do 1968. bio je predsednik Saveza arhitekata Jugoslavije.

Od 1970. bio je dekan Arhitektonskog fakulteta, a dve godine kasnije, zbog pokušaja sprovođenja modernizacije arhitektonske nastave, bio je primoran da odustane od reformi i podnese ostavku na tu funkciju.

Bio je član SANU, ali je ostavku na članstvo dao 1981. Šest godina kasnije postao je jedan od osnivača i članova Međunarodne akademije arhitekture.

Od 1982. do 1986. godine Bogdanović je bio gradonačelnik Beograda.

Početkom devedeseth godina zbog antimiloševićevskog angažmana isteran je iz svog ateljea i alternativne škole u Malom Popoviću.

Beograd je napustio 1993. i od tada je živeo u Beču. Bio je član Bavarske akademije lepih umetnosti.

Njegovo prvo ostvareno delo je "Spomenik jevrejskim žrtvama fašizma", a prva objavljena knjiga "Mali urbanizam". Zbirka njegovih intervjua od 1983. do 1993. objavljena je u knjizi "Glib i krv".

Dva puta je nagrađivan Oktobarskom nagradom grada Beograda, prvi put za Spomen-groblje žrtavama fašizma u Sremskoj Mitrovici 1961, a drugi put 1966. za Spomenik u Jasenovcu. Dobitnik je i Herderove nagrade.

Zlatni orden grada Beča za posebne zasluge dodeljen mu je 12. marta 2003. godine.

Mesto i vreme sahrane Bogdanovića naknadno će biti saopšteni.

Zvaničnici Austrije žale za Bogdanovićem

Zvaničnici Austrije izrazili su veliko žaljenje zbog smrti Bogdana Bogdanovića.

”Izgubili smo čoveka koji je brisao granice između politike, arhitekture, umetnosti, literature i folozofije. Njegovo delovanje se odlikovalo njegovim zalaganjem za ljudska prava, slobodu izjašnjavanja i za jevrejske žrtve nacionalsocijalizma", istakla je ministarka kulture Austrije Klaudija Šmit.

Ministar kulture pokrajine Beč Andreas Majlat-Pokorni ocenio je da se radi o ”gubitku svestranog mislioca koji je, čak i u teškim vremenima, uspeo da nađe zajedničku osnovu politike, arhitekture i demokratskog razmišljanja".

”On je bio veliki učitelj, koji je delovao daleko iznad svojih oblasti i koji je svojim bavljenjem spomenicima žrtvama holokausta i partizanima iznova definisao značaj spomenika", ocenio je on.