“Loša praksa kod usvajanja zakona“

Mnogi predlozi, koji se usvajaju po hitnom postupku, dostupni su javnosti samo nekoliko dana pre nego što počne sednica na kojoj se o njima raspravlja, podseća Transparentnost.

Kako se ocenjuje budući da je početak sednice ujedno i rok do kada se mogu podnositi amandmani, ovakva praksa onemogućava građane koji bi želeli da preko narodnih poslanika utiču na sadržinu zakonskih rešenja da to i učine.

Predstavnici Transparentnosti ukazuju da takvo postupanje smanjuje šanse da se greške izvršne vlasti isprave delovanjem nezavisnih kontrolnih institucija i parlamentarne opozicije.

"Ma koliko da je Srbiji potrebno brzo donošenje zakona, već se mnogo puta pokazalo da hitnost često ide na uštrb kvaliteta i donosi više štete nego koristi, ili zato što se takve odredbe uspešno osporavaju pred Ustavnim sudom ili donose nesavladive probleme u primeni ili izazivaju kritičke reakcije evropskih institucija", ocenjuju u Transparentnosti.

Iz te organizacije kao primer "lose prakse" navode stavljanja Predloga zakona o elektronskim komunikacijama, izmene Zakona o visokom obrazovanju, izmene Zakona o Narodnoj banci (predlog NBS) i Zakona o sudskim veštacimana na dnevni red sednice koja je počela u ponedeljak 7. juna, iako su neki od tih predloga objavljeni 31. maja, a drugi tek u četvrtak, 3. juna popodne.

Reakcije Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u vezi sa pojedinim rešenjima Predloga zakona o elektronskim komunikacijama ubedljivo ukazuju na to da je potrebno ostaviti više vremena za razmatranje ovako ozbiljnih predloga, ocenjuju u Transparentnosti.

Iz te organizacije ukazuju da je slična potreba prisutna kada se zakonska rešenja bitno menjaju nakon javne rasprave o nacrtima zakona ili kada se javna rasprava uopšte ne organizuje.