Međunarodni dan Roma

Prema nezvaničnim i nepotpunim podacima, u nekim evropskim državama oni čine i do pet odsto ukupne populacije. Član Svetskog parlamenta Roma Dragoljub Acković, smatra da uslovi u kojima Romi žive u ovom trenutku, nisu naročito bolji od onih u kojima su živeli pre nekoliko godina.

"U nekim oblastima to je čak i lošije. Naravno, ima i pomaka u određenim oblastima, ja sam pre svega zadovoljan što se nešto pomiče u oblasti obrazovanja. U oblasti informisanja imamo teške probleme, naime Romi u Beogradu su imaju 1935. godine svoj list, e sada ga nemaju. Ugašene su romske televizije, tako da je tu najteža situacija", kaže Acković.

U saopštenju Generalnog sekretara Saveta Evrope Terija Dejvisa, objavljenom povodom Međunarodnog dana Roma, navodi se da Evropljani godinama nisu fer tretirali romsku populaciju, čime su i sebe uskratili za upoznavanje njihovog bogatog kulturnog nasleđa.

Njihov položaj se razlikuje od države do džave, ali zbog svog načina života su često tretirani kao građani drugog reda. Upravo zbog toga, brojne romske organizacije nastale poslednjih godina, pokušavaju da promene sliku o svom narodu. Predsednik Srbije Boris Tadić čestitao je svim Romima današnji praznik, istićući da je zadatak Srbije da učini sve kako bi se ta nacionalna manjina istinnski i potpuno integrisala u društvo.

Tadić je, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, podsetio na činjenicu da su Romi najveća, ali i socijalno najugroženija manjina u Evropi: "Zbog svega toga sve institucije i čitava javnost moraju biti svesne teškog položaja Roma i moraju učiniti da oni budu integrisani u društveni sistem, a sva njihova prava zaštičena" 

Predsednik Srbije je pozdravio činjenicu da Romi prvi put u Srbiji imaju svoje legitimne predstavnike u parlamentu, kao i to da su u toku početni koraci vezani za sprovođenje programa Dekade Roma.

Više posla, više stanova, više brige

Predsednik parlamentarne Romske partije Srdjan Šajn izjavio je da bez rešavanja problema Roma nema istinske integracije u Evropu, nadajući se da će nova Vlada rešiti njihove najveće probleme kao što su stanovanje, obrazovanje, nezaposlenost, zdravstvena zaštita i zbrinjavanje raseljenih lica:

"Ne dolazi u obzir da podržimo bilo koju buduću vladu koja ne bude na vrlo konkretan način rešavala ova pitanja, a to znači da se u budućem budžetu vlade formiraju konkretni budžeti za ova pitanja. Moramo budžete tako da definišemo da obezbedimo nova radna mesta za Rome. Ako za Srbiju obezbedimo 100.000 novih radnih mesta, moramo da obezbedimo 10.000 radnih mesta za Rome".

Praznik obeležen u Beogradu

Uz trubače i pesmu na Trgu republike, Nacionalni savet romske nacionalne manjine obeležio je 8. april. Budući da danas svi hrišćani slave Uskrs, Romi su pored svoje manifestacije, čestitali svima praznik i podelili uskršnja jaja.

Romi su tom prilikom podsetili da većina njih živi u divljim, nehigijenskim naseljima i da je samo mali broj njih registrovan.

Povodom Svetskog dana Roma, predsednik Romske partije Srđan Šajn položio je vence kod spomenika na Starom Sajmištu, gde je u Drugom svetskom ratu bio nacistički logor, u kome su stradali Romi, Srbi i Jevreji. 

Šajn je poslao poruku međunarodnoj zajednici, Vladi i Skupštini Srbije, podsetivši da bez rešavanja problema Roma nema istinske integracije u Evropu. Romska partija, ipak se nada da će buduća Vlada rešiti najveće probleme Roma, a to su stanovanje, obrazovanje, nezaposlenost, zdravstvena zaštita i raseljena lica.

"Ne dolazi u obzir da podržimo Vladu, ako ne rešava položaj Roma, iz budžeta mora biti izdvojen poseban fond za Rome, za radna mesta i obrazovanje", kaže Srđan Šajn, predsednik Romske partije.

Borba za društvenu integraciju

Svetski dan Roma je ustanovljen kako bi se skrenula pažnja javnosti na težak položaj ovog naroda, a zemlje u kojima živi podstakle na borbu protiv njegove segregacije i diskrimimacije.

Ova odluka doneta je na Prvom svetskom kongresu Roma u Londonu od 4. do 8. aprila 1971. kada je usvojeno ime naroda Rom, što na maternjem jeziku znači čovek.

Nešto kasnije osnovana je Međunarodna unija Roma koja je odlučila da romska zastava bude plavo-zelena sa tačkom u sredini i himna "Đelem-đelem", a da svi dijalekti njihovog jezika budu ravnopravni.

Mada je od tada prošlo više od tri i po decenije tokom kojih su se problemima Roma bavile mnogobrojne stručne - nevladine, vladine i međunarodne - organizacije, njihov ekonomski, politički i društveni položaj se nije bitnije poboljšao ni na pragu 21. veka.

Romi su najstariji izbeglički narod, a točak na njihovoj zastavi simbolizuje stalno kretanje i seobe još od vremena kada su, pod naletom azijatskih plemena, napustili svoju prapostojbinu Pendžab u V veku naše ere.

Seobe Roma kroz istoriju vode od Indije preko Irana, Jermenije, Vizantije i Arabije, do Egipta i Afrike, odakle je jedna etnička grupa, preko Gibraltara i Španije, stigla u Evropu, pa otud uvreženo misljenje da su na stari kontinent Romi došli iz Egipta.
O vremenu njihovog dolaska u Evropu nema pouzdanih podataka - dok neki istraživači tvrde da se to dogodilo u 14. ili 16. veku, drugi smatraju da su prve čergarske porodice stigle još u 7. veku.

Romska zastava

Procenjuje se da u Evropi danas živi između 10 i 15 miliona Roma, a proširenjem Evropske unije 1. maja 2004. godine postali su najveća, ali i ostali najugroženija manjina koja čini dva procenta ukupne evropske populacije od 450 miliona ljudi.

Približno 10 miliona Roma živi u bivšim komunističkim državama, a od toga skoro pet miliona u zemljama, novim članicama EU i onima koje će joj se priključiti 2007. godine, ali ih ima i u zemljama zapadne Evrope.

Po godinama najmlađa manjina, Romi u svim ovim državama žive na marginama društva, sa najmanje prava i uvažavanja, pa je problem njihovog ekonomskog razvoja i društvenog položaja postao jedan od glavnih problema same Unije.

Romska deca su van školskog sistema, njihovi roditelji nezaposleni, većina porodica živi u nehigijenskim uslovima na periferijama gradova i naselja, a svuda su suočeni sa nemaštinom, nasiljem na rasnoj osnovi i diskriminacijom.

Stopa siromaštva među Romima ponekad je 10 puta veća nego kod ostalog stanovništva, u obrazovnim sistemima nekih zemalja čak 90 odsto Roma ne završi osnovnu školu, a između 50 i 80 odsto romske dece, zbog postojanja segregacije pohađa škole namenjene deci ometenoj u mentalnom i fizičkom razvoju.
O postojanju diskriminacije svedoče i ogromne razlike između zvaničnih podataka i stvarnog broja Roma u zemljama centralne i istočne Evrope, koje pokazuju da se oni radi lakše integracije često deklarišu kao pripadnici većinskog naroda. 

Tako je, na primer, popis u Rumuniji pokazao da u toj zemlji živi nešto više od 400.000 Roma, a procene Instituta za istraživanje kvaliteta života ukazuju da ih je 1,5 milion, dok prema nekim nevladinim organizacijama u Rumuniji živi čak 2,5 miliona Roma, od čega 88 odsto živi ispod granice siromaštva.

Položaj Roma nije ništa bolji ni u Bugarskoj, Slovačkoj, Srbiji i Crnoj Gori, ali sva istraživanja pokazuju da je najgori u Mađarskoj gde čak 91 odsto živi ispod granice siromaštva.

U Srbiji i Crnoj Gori, prema popisu iz 2002. godine ima oko 110.000 Roma, ali procene stručnjaka govore da ih je između 400 i 500 hiljada.

Romima je iste godine zakonom priznat status nacionalne manjine i sada je njihov položaj institucionalno znatno bolji, ali se u stvarnosti zbog "etničke distance" i nedovoljne pomoći države koja je zbog proteklih ratova i sankcija i sama osiromasila, stvarno nije bitno poboljšao.