Kako protiv tabloida

To će praktično biti prva inicijativa novinarskih udruženja da se zakonom sankcioniše nesavesno i neprofesionalno novinarstvo. Predsednica NUNS-a Nadežda Gaće napominje da medijska situacija u Srbiji mora da se dovede u red i da demokratija ne znači da svako može da objavi šta mu padne na pamet i da zbog toga nikada ne odgovara.

Ona podseća da su svuda u svetu tabloidi zakonom primorani da plate ogromnu odštetu kada nekoga oklevetaju. Zbog toga sledeći put dobro razmisle da li će u bankrot ili će  se pridržavati novinarskog kodeksa.

Magazin Tabloid jedan je od najdrastičnijih primera takvog novinarstva. Primer iz poslednjeg broja mozda najbolje pokazuje o kakvom je novinarstvu reč i kakvim se sve prevarama služe takvi novinari. Naime, glavni i odgovorni urednik lista Tabloid Milovan Brkić objavio je u svojim novinama kolumnu za koju je naveo da je sadržaj pisala i potpisala novinarka B92, autorka Insajdera Brankica Stanković. Zbog takvog falsifikata i lažnog teksta advokati B92 pokrenuće odgovarajući sudski postupak protiv urednika lista Tabloid.

Brkić je, podsetimo, uhapšen u akciji Sablja zbog sumnje da je za račun Zemunskog klana pisao tekstove, koji su ometali istragu o ubistvu Zorana Đinđića. Posle promene vlasti, Prvi opštinski sud doneo je presudu prema kojoj je država dužna da Brkiću isplati 100.000 dinara odštete zbog pretrpljenih duševnih bolova, povrede ugleda i časti za vreme boravka u zatvoru. Inače, Milovan Brkić se u svojim izjavama hvali da je tužen više od 700 puta zbog uvreda, kleveta i širenja lažnih vesti. Dragan Kojadinović, ministar za kulturu, smatra da svi oni koji su često na meti nesavesnih novinara treba da koriste zakonsku regulativu koju imaju: "Pre svega, mislim na odredbe Krivičnog zakona. Sada će ti procesi biti mnogo brži, kazne su rigorozne, pa smatram da je to jedan od pravih načina u borbi ili jedan od pravih načina protiv nesavesnog i neprofesionalnog rada. To je jedno vrzino kolo, koje će preseći tržište. Ako vi shvatite da svakog dana kupujete novine koje su satkane od laži, reći ćete sebi da više nećete kupovati da biste se dezinformisali, već informisali."

Čiji je kapital

Prvi put je u akciji Sablja pokrenuto pitanje osnivačkog kapitala tabloida. Tada je list Identitet zabranjen jer je zvanično utvrđeno da ga je osnovao i finansirao Zemunski klan. U tom listu je na dan ubistva premijera Srbije na naslovnoj strani objavljeno da je Đinđić meta slobodnog strelca.

U akciji Sablja zabranjen je i list Nacional zbog, kako je tada saopšteno, objavljivanja neistinitih sadržaja, koji su stvarali atmosferu linča. Međutim, ubrzo po ukidanju vanrednog stanja, od ta dva ugašena lista, nastali su dnevnici Kurir, Centar, Balkan, Internacional, Srpski nacional i list Tabloid.

Iako je u Srbiji od promene vlasti 2000. godine pokrenuto više od deset tabloida, nikada do sada nije utvrđeno poreklo novca kojim se finansiraju. Reakcije novinarskih udruženja i javnosti uglavnom su se odnosile na pisanje tih novina, ali ne i na potrebu da se ispita pozadina njihovog osnivanja.

“Očigledno je da u Srbiji ne postoji politička volja da se taj deo medijske scene dovede u red”, smatra Velimir Ćurguz Kazimir iz medijske dokumentacije Ebart. On kaže da vlast izbegava da reaguje da ne bi bila optužena da guši medije i slobodu govora.

"I vlasti na vrlo direktan način manipulacija, i putem medija i u Skupštini, mnogo više odgovara nego da neko upre prstom i kaže: 'Aha, vi ste ti koji ugrožavate i sužavate slobodu. Vi ste ti koji ispitujete poreklo imovine' itd. Reč je o slaboj vlasti, koja nije sigurna u sebe i kriterijume i vrednosti koje zastupa. A to su vrednosti demokratskog društva", kaže Ćurguz Kazimir.