Svetski dan borbe protiv fašizma

Danas se obeležava Svetski dan borbe protiv fašizma i antisemitizma kao dan sećanja na 9. novembar 1938, kada je u gradovima nacističke Nemačke ubijeno više od 90 Jevreja, demolirano 7.000 jevrejskih kuća i prodavnica i spaljeno na stotine sinagoga. Taj događaj, koji je označio početak nacističkog progona Jevreja, nazvan je Kristalna noć jer su ulice Berlina i drugih nemačkih gradova bile prekrivene razbijenim staklom.

Taj dan obeležen je mnogim akcijama i u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima u Srbiji.

Akcija na Trgu Republike (Beta)

Akcijom "Ima uši da ti iščupam ako budeš fašista" nevladine organizacije obeležile su na Trgu Republike Dan borbe protiv fašizma. Naziv akcije je rečenica koju je jedna majka uputila sinu koji je počeo da propagira fašističke ideje. Organizatori akcije ističu da se problem fašizma umanjuje u Srbiji i poručuju da je i jedan fašista mnogo. Ipak, manifestacija nije privukla mnogo ljudi.

Tanja Matić, iz Inicijative mladih za ljudska prava, kaže da su mnogi prolaznici, pogotovo stariji, govorili da su se borili u Drugom svetskom ratu.

"I to je sve, kao da nema potrebe danas se boriti protiv fašizma. Mislim da je ovde problematično to što se taj antifašizam povezuje s komunizmom i, u pokušaju da se otresemo tog nasleđa što pre, ukinute su i neke pozitivne stvari, kao što je borba protiv fašizma", kaže ona.

Predsednik Socijaldemokratske unije i poslanik Žarko Korać rekao je da borba protiv fašizma, rasizma, antisemitizma i ksenofobije treba da bude stalna i da društvo zbog toga mora da bude na oprezu.

"Naše društvo polako postaje svesno da o tome treba govoriti. Smatramo da se generalno potcenjuju te tendencije, da se veliki broj incidenata zataškava ili se prikazuje na drugi način", rekao je Korać na Trgu Republike.

On je rekao da su grupice koje imaju veliku medijsku podršku tek u poslednje vreme procenile da je vreme da se prvi put javno prikažu, ali da je jedan broj tih ideja u društvu prisutan dugo i da ono slabo reaguje.

U Beogradu je sinoć održana svečana akademija u Domu Vojske Srbije. Prema rečima Trive Inđića, koji se obratio gostima u ime predsednika Srbije Borisa Tadića, vlasti u Srbiji učiniće sve da se očuva uspomena na tragediju holokausta i 9. novembar 1938.

Vrhovni rabin Srbije Isak Asijel podsetio je da Jevreji nisu jedine žrtve Hitlerove zle misije, ali da zahvaljujući tim masovnim stradanjima danas težimo društvu koje neće tolerisati zločine.

U ime romskih žrtava holokausta govorio je Dragoljub Acković, a u ime preživelih logoraša Jasenovca Žarko Vidović.

"Ovaj skup je poruka da ne postoji tolerancija prema onima koji mrze", kaže se u pismu koje je skupu uputio Efraim Zurof, direktor Instituta "Simon Vizental".

Na temu "Poricanje holokausta i genocida" govorila je Sulamit Imber, predstavnica Centra "Jad Vašem".

"Najpre su Jevreje fizički ubijali, a danas ubijaju sećanje na njihovo stradanje", rekla je ona i dodala da su 60 godina posle holokausta opstale barake koncentracionih logora, ali ne i svi materijalni dokazi o masovnim ubistvima.

Organizatori tog skupa su Odbor za Jasenovac Srpske pravoslavne crkve, Jevrejska opština i Ministarstvo vera Srbije.

O ovoj tematici možete čitati i u Pregledu štampe.

Kostreš: Fašizam još nije pobeđen

Današnja tribina u Skupštini Vojvodine (Beta)

Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš izjavio je danas u Novom Sadu da fašizam u Srbiji još nije pobeđen i da pravdi i dalje nisu dostupni svi počinioci užasnih zločina. "Deveti novembar nas podseća ne samo na zla koja je fašizam naneo čovečanstvu pre šest decenija, već na novije događaje, s kraja prošlog veka, koji su bili rukovođeni istim principima mržnje i netolerancije", rekao je on na tribini u Skupštini Vojvodine posvećenoj Danu borbe protiv fašizma i antisemitizma. "Mi se još borimo za okončanje tog ludila na ovim prostorima. Pravdi još nisu dostupni svi počinioci užasnih zločina, još se u mislima i postupcima jednog broja ostrašćenih glorifikuju zločinci i njihova zlodela", rekao je Kostreš.

Šef Misije OEBS-a u Srbiji Hansa Ola Urstad izjavio je da OEBS učestvuje u borbi protiv antisemitizma i ksenofobije akcijama koje se prevashodno odnose na obrazovanje građana i stvaranje svesti o svim štetnim posledicama fašizma.

"Svedoci smo brojnih, čak i fizičkih, napada na Jevreje i manjinske grupe širom Evrope, a prema akterima tih incidenata ne smemo da ispoljimo ni trunku tolerancije. Antisemitizam mora da se saseče u korenu i takve pojave ne smeju da se marginalizuju", kaže Urstad.

Novinar Teofil Pančić izjavio je na tribini da ne postoje "mehanizmi odbrane ili antitela od te vrste mentalne i moralne zaraze". "Sve što gledamo oko sebe govori da hrlimo u fašizaciju, a gotovo da nemamo društvene mehanizme odbrane", kaže on.

Pančić smatra da su nosioci neonacizma u Srbiji uglavnom mladi i da to, s obzirom na ratove, veličanje tzv. sprskih heroja iz tog perioda i slične pojave, nije iznenađujuće. "Ono što je takođe zabrinjavajuće je licitaranje time koliko je širenje neonacizma opasno", kaže on.

Ranko Končar, penzionisani profesor istorije Univerziteta u Novom Sadu, kaže da fašizam uvek počinje bezazleno. "Na tu naivnost nasedaju mnogi ljudi, pa licitiranje govori o tome koliko se malo zna o fašizmu", kaže Končar.

Dan borbe protiv fašizma obeležen je i na ulicama Novog Sada, gde je nekoliko nevladinih organizacija, na više mesta u gradu, delilo brošure i pamflete kojima se upozorava na opasnost od širenja neonacizma.

"Kadinjača u lošem stanju"

O odnosu države prema spomenicima žrtvama fašizma možda najbolje govori stanje muzeja "12. februar" u Nišu. Logor su Nemci formirali 1941, a tamo su bili zarobljeni Jevreji iz Niša i jugoistočne Srbije, Srbi i Romi i saveznicčki vojnici. Kroz logor je prošlo oko 30.000 ljudi, od kojih je 10.000 streljano na brdu Bubanj, a ostali su prebačeni u druge logore po Evropi.

Istoričarka Marina Vlaisavljević kaže da su oštećeni glavna zatvorska zgrada, krovna konstrukcija i prozori, da su napraveljene neke popravke, ali da nije bilo dovoljno novca za temeljnu rekonstrukciju.

Nikola Gogić, rukovodilac spomen-obeležja Kadinjača, izjavio je za B92 da je kompleks u lošem stanju jer od 2000. do ove godine iz državne kase nije dobijen nijedan dinar. Kadinjaču je do sada posetilo više od 2.600.000 ljudi, a kompleks i dalje godišnje poseti više od 11.000 đaka i turista.

Svake godine 29. novembra, na Kadinjači se obeležava Dan bitke u kojoj je stradao Radnički bataljon. Tog dana programu komemoracije prisustvuje veliki broj ljudi.

Gogić kaže da Kadinjaču posećuju i strani i domaći turisti, a broj poseta se svake godine povećava. Briga o kompleksu je u nadležnosti lokalne samouprave, koja obezbeđuje plate za zaposlene u Narodnom muzeju, u čijoj je nadležnosti i Kadinjača.