Različito o kasetnim bombama

Konvenciji o zabrani kasetne municije, od potpisivanja u Oslu u decembru prošle godine, pristupilo je 95 država, ali među njima i dalje nije Srbija, iako je jedna od najvećih žrtava ove vrste naoružanja koju je koristio NATO u bombardovanju 1999. godine.

U Ministarstvu spoljnih poslova za “Politiku” su naveli da imaju pozitivan stav o potpisivanju Konvencije i da bi pristupanje toj konvenciji ojačalo ulogu Srbije u međunarodnoj zajednici.

Kako nezvanično saznaje “Politika” u Ministarstvu spoljnih poslova, ključnu odluku o tome da li Srbija potpisati konvenciju ne donosi ovo ministarstvo, već Ministarstvo odbrane i Savet za nacionalnu bezbednost.

U Ministarstvu odbrane nezvanično objašnjavaju da su svoj stav prosledili Ministarstvu inostranih poslova i Savetu za nacionalnu bezbednost koji će na osnovu te procene doneti konačnu odluku i da Ministarstvo odbrane nema pravo da samostalno o tome odlučuje.

U Ministarstvu odbrane ob1jašnjavaju i da postoje različite generacije naoružanja pa je tako Velika Britanija potpisala konvenciju, ali je uvela nove ”pametne” bombe, te se, prema njihovoj oceni, konvencija može posmatrati i kao likvidiranje starog kontingenta naoružanja i nabavka novog.

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da nije tajna da i Vojska Srbije poseduje kasetnu municiju koja je upotrebljavana i u ratovima tokom devedesetih godina prošlog veka, a i danas postoji u domaćim arsenalima.