Karadžić: O zakonu sledeće sedmice

"Kad je već napravljena greška povlačenjem zakona iz procedure, trebalo bi sada onima koji se protive, objasniti šta je suština zakona. Ne sme se umesto toga dozvoliti da se zakon menja iza zatvorenih vrata", rekao je državni sekretar ministarstva za ljudska i manjinska prava. "Nije više poenta u zakonu, nego u odbrani sistema", rekao je Karadžić.

On je dodao da poslanici uvek mogu da podnesu amandman na zakon, a da će vlada sigurno prihvatiti one amandmane koji su u interesu društva.

Osvrćući se na ocene da će zakon staviti u nezgodnu poziciju matičare ili socijalne radnike kada im se, na primer, par homoseksualaca obrati za sklapanje braka ili usvajanje dece, Karadžić je kazao da takvi komentari imaju za cilj organizovanu kampanju protiv antidiskriminacionog zakona.

Karadžić je ukazao da antidiskriminacioni zakon ne pominje brak i porodicu, odnosno da su ta pitanja uređenja posebnim zakonima o braku i porodici.

On je, međutim, dodao da je pravo dinamična kategorija, da se određena pravila menjaju i da svaki građanin već danas može da podnese inicijativu za pokretanje zakonitosti člana nekog akta, ako smatra da mu je određeno pravo iz drugog zakona ugroženo.

Karadžić je u petak boravio u Briselu, gde je delegacija Vlade Srbije predstavila Evropskoj komisiji Predlog zakona protiv diskriminacije.

Državni sekretar je rekao je da je taj zakon u skladu sa najvišim evropskim standardima i da Evropska komisija nije imala nijedan negativan komentar na njega.

SE: Obaveza zabrane diskriminacije

Srbija je, kao članica Saveta Evrope, u obavezi da zabrani diskriminaciju po svim osnovama, izjavio je komesar SE za ljudska prava Tomas Hamarberg.

On je najavio da će u sredu 11. marta objaviti svoj izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji. Bez zakona, politika protiv diskriminacije, obaveze i ciljevi, ostali bi neformalni i neobavezujući, što je suštinski razlog zbog kojeg bi svaka zemlja trebalo da ima sveobuhvatan zakon protiv diskriminacije, objasnio je Hamarberg.

On je podsetio da je Srbija ratifikovala 12. Protokol Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji zabranjuje polnu, rasnu, jezičku, versku i političku diskriminaciju, kao i diskriminaciju koja počiva na boji kože, mišljenju, nacionalnom i socijalnom poreklu, svojini, rođenju, udruživanju u nacionalne manjine i drugim statusima.

Zato je, smatra Hamarberg, usvajanje domaćeg Zakona protiv diskriminacije, ne samo prirodan, već i neophodan sledeći korak, kako bi se na nacionalnom planu sprečila diskriminacija i harmonizovalo nacionalno zakonodavstvo sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Većina zemalja članica Saveta Evrope usvojile su ili se neposredno nalaze pred usvajanjem sveobuhvatnih i striktinih zakonskih propisa protiv diskriminacije, napomenuo je Hamarberg i poručio da takvi zakoni predstavljaju suštinski temelj demokratskih društava, zasnovanih na vladavini prava i principu jednakosti.

Jednak tretman svih pred zakonom, naveo je Hamarberg, suštinski je uslov za valjano funkcionisanje svake države i društva.

Komentarišući odlaganje usvajanja predloženog Zakona protiv diskriminacije, Hamarberg je najpre naglasio da je, prilikom posete Srbiji oktobra prošle godine, stekao utisak da je Vlada svesna važnosti dobrog Zakona protiv diskriminacije i njegovog brzog usvajanja.

Obavešten sam da je povlačenje Zakona protiv diskriminacije iz parlamenta podstaklo masovne reakcije ministara, političara, medija i brojnih analitičara iz civilnog i nevladinog sektora, rekao je Hamarberg i, kao posebno značajna, pomenuo saopštenja ministra za rad i socijalnu politiku Rasima Ljajića, zatim Ministarstva za ljudska i manjinska prava i ombudsmana, što pokazuje da mnogi zaista smatraju da ovaj zakon ima suštinski značaj.

Prema rečima Hamarberga, zakon protiv diskriminacije posebno je potreban marginalizovanim grupama, koje su često u manjinskom položaju, kako bi se obezbedila njihova prava.

Ove grupe mogu biti označene kao negativna meta i zato im je potrebna zaštita od ksenofobije, rasizma, antisemitizma, islamofobije, homofobije i drugih predrasuda, precizirao je Hamarberg.

On je objasnio da to ne znači uvođenje novih ljudskih prava, već osiguravanje dosledne primene dogovorenih standarda Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, sporazuma Ujedinjenih nacija, Evropske konvencije o ljudskim pravima i Socijalne povelje Saveta Evrope.

Upitan da li je Savet Evrope bio upoznat sa tekstom predloženog zakona, Hamarberg je rekao da se ovaj propis priprema već duže vreme i da je, na zahtev ministra Ljajića, Venecijanska komisija 2007.godine dala mišljenje o jednoj od ranijih verzija.

Od tada je tekst nekoliko puta menjan, rekao je Hamarberg i naveo da predlagači, na žalost, nisu tražili ekspertizu Saveta Evrope konačne verzije predloženog zakona, što je moglo biti od pomoći kako bi se obezbedilo da zakon u potpunosti bude usaglašen sa relevantnim međunarodnim standardima.

Upitan o sadržini izveštaja koji će o Srbiji objaviti 11. marta, Hamarberg je rekao da je proteklih godina Srbija preduzela mnoge pozitivne korake, ali da je ostao izvestan broj prepreka boljoj primeni standarda ljudskih prava.

Zakonodavstvo i institucionalni okvir zaštite ljudskih prava su poboljšani, ali primena ostaje slaba, napomenuo je Hamarberg i precizirao da to, drugim rečima, znači da su novi standardi na snazi, ali da često nisu primenjeni.

Dimitrijević: Šteta po državu

Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević kaže da odlaganje donošenja Zakona protiv diskriminacije Srbiji nanosi veliku štetu.

Dimitrijević je takođe ocenio da je Vlada Srbije favorizovala tradiocionalne verske zajednice, koje su tražile izmene predloga u poslednji čas. Taj predlog trebalo je da ove sedmice bude poslat u skupštinsku proceduru, pošto ga je u februaru Vlada usvojila. Međutim, Vlada je u sredu odlučila da to odloži.

"Kod nas je glavni problem u vlasti i u državi koja favorizuje jednog aktera koji nije našao za shodno da u toku duge javne rasprave saopšti svoje primedbe, što svako ima pravo, nego to radi u poslednjem trenutku, na neki način želeći da pokaže da ima najvažniji položaj, pa može da to, prilično obesno, spreči noć pred predaju predloga na razmatranje", rekao je Dimitrijević.
Dimitrijević je podsetio da je Predlog zakona protiv diskriminacije dugo pripreman i da građanima daje pravni lek za diskriminaciju.

On je naveo i da je taj predlog u apsolutnom skladu, ne samo sa međunarodnim obavezama Srbije, nego i sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.

"Jedna od velikih zabluda ovih koji se tom zakonu protive jeste da će time možda nešto da uštede. Nasuprot tome, svi mogu već sada da se žale za diskriminaciju, da tuže našu državu pred Evropskim sudom, a tamo su mnogo veće odštete nego što bi naši sudovi dali. Mi ćemo sada dopustiti da mnogo takvih tužbi odmah ode u Strazbur, umesto da idu na naše sudove i da se tu nađu razna rešenja", ukazao je direktor Beogradskog centra za ljudska prava.

Prema njegovim rečima, odlaganje ili sprečavanje donošenja ovog zakona je potez koji, pored materijalne i moralne štete državi, svedoči i o teškim predrasudama koje vladaju u Srbiji, kao i o tome da vlada dopušta da na nju utiču činioci koji nisu demokratski, koji nisu sastavni deo pravnog poretka.

Kada je reč o slučaju Miladina Kovačevića, koji je optužen za prebijanje jednog studenta u SAD, Dimitrijević je kazao da nije upoznat o čemu Vlada Srbije pregovora sa SAD, ali je ocenio da bi izvinjenje Sjedinjenim Američkim Državama, uz krivični postupak protiv Kovačevića i adekvatne kazne za konzularne predstvanike koji su Kovačeviću omogućili da pobegne iz SAD, bile efikasnije od novca.

"Država ne odgovara za sve što naši ljudi rade u svetu, prema tome ni za to što je Miladin Kovačević izvršio krivično delo nanošenja teških telesnih povreda, ali ona odgovara za akte svojih organa, a njeni organi su njeni konzularni predstavnici. A oni su u ovom slučaju u lošoj nameri, nesavesno, dali putni list nekome da mu omoguće bekstvo", kazao je Dimitrijević.

Prema njegovim rečima, moguće je problem rešiti i izručenjem Kovačevića.

"Ne treba smetnuti s uma da novi Ustav nije zadržao onu apsolutnu zabranu ekstradicije naših državljana, već da je to ostalo samo u Zakoniku o krivičnom postupku. Znači, izlaz iz toga se može potražiti u izmeni tog Zakonika ili dobrim proučavanjem ugovora o ekstradiciji sa SAD, koji je, uzgred budu rečeno, jedan od najstarijih ugovora koje imamo, iz 1901. godine, i koji su preuzele sve bivše jugoslovenske republike", kazao je Dimitrijević.

Ovaj ekspert međunarodnog prava je procenio i da bi presuda Haškog tribunala bivšim visokim političkim, vojnim i policijskim funkcionerima Srbije i SR Jugoslavije mogla da utiče na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, odnosno da se ona može iskoristi kao argument kosovskih Albanaca u tom slučaju.

"Presuda, koja za razliku od presude za Srebrenicu, direktno involvira zvanične vršioce visokih funkcija, mora da ima nekakvog uticaja na razimšljanje suda, ako ne ono koje će oni navesti u mišljenju, ali u glavi svakog sudije svakako. Ima mišljenja da se to neće desiti, i ta su mišljenja koja su zasnovana na čistom formalizmu - (bivši predsednik Srbije Milan) Milutinović je oslobođen, a on je izbrano lice, a ovi drugi nisu bili izbarni. Toliko puta su države odgovarale za ono što su radili generali! Drugo, mi se sada ubismo vadeći million dolara da platimo za to što je uradio vicekonzul, koji tek nije izbrano lice", kazao je Dimitrijević.

Vojin Dimitrijeviæ (FoNet, arhiva)

On je rekao da se procena o tome da li će presuda bivšim funkcionerima - Nikoli Šainoviću, Nebojši Pavkoviću, Sretenu Lukiću, Dragoljubu Ojadaniću i Vladimiru Lazareviću - uticati na slučaj pred Međunarodnim sudom pravde ne zasnuva na pravnom znanju.

"Bilo bi pametnije za one koji zastupaju Srbiju da ovu lošu mogućnost uzmu u obzir, umesto što govore da se to neće desiti", naveo je Dimitrijević.

Profesor međunarodnog prava rekao je da Međunarodni sud pravde u svom mišljenju može da navede da su administracija UN i privremene kosovske institucije prekršile Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, jer su dozvolile da dođe do proglašenja nezavisnosti, ali je rekao da takva odluka ne bi imala posledice po države koje su Kosovo priznale kao nezavisnu državu.

"Iz toga bi sledile neke posledice, ali ne po države koje su priznale Kosovo. Ne mogu da se setim istorijskog primera da je neka država povukla jednom dato priznanje", kazao je Dimitrijević, objasnivši da bi jedino moglo da se desi da neke države kostatuju da Kosovo više ne postoji kao država, ali samo ako bi se ispostavilo da Kosovo, prema njihovoj proceni, ne može samo da organizuje nikakvu vlast, da se tu država raspada.